Novinar Mitrić smetnja i porodicama teških ubica: Kad i gatara drži „slovo“

Izvor: Prpress.rs

Mitrić na reči te Lozničanke odgovara: Vidim da me pokuša da me nipodaštava i žena, koja je živela u zgradi u kojoj sam i ja živeo kad sam premaćen i umalo ubijen kao i moj kolega Milan Pantić u Jagodini. A, znam da je čula moje zapomaganje kad me je dželat krvnički udarao bejzol palicom i nije htela da pozove policiju. I, nema veze što se pravila kao da ništa ne čuje, ali ima veze što preteruje, namerno, u godinama mog obezbeđenja, sekirajući se, tobože, koliko to košta državu. To što ne vidi moje tekstove, svih ovih godina, razumem jer joj vreme ne dozvoljava, jer se godinama bavi gatanjem i zgrće, nažalost, nekažnjeno velike pare, dok ja bijem bitku za prava ljudi, pre svega dece, sukobljavajući se sa njenim društvenim miljeo. Možda žali što nisam ubijen i završio u kiselini i mrtav kao Ivan Stambolić, nekadašnji predsednik Predsedništva Srbije, o čemu ona ima odlična saznanja iz prve ruke, iz svoje kuće. Takvom miljeu sam odavno smetnja, pa sam joj zahvalan što se identifikovala u ime svih njih. Da se zna. I, ako bi se ispitala pozadina napada na mene, bilo bi baš, u najmanju ruku, zanimljivo. Ne bi s niko pitao što me obezbeđuje policija, već bi u zatvoru bili svi oni koji su bili široka ekipa za moj odstrel, a ja bih bio slobodan. Ne bi se događalo da pridike drži onaj ko se kriminalno bavi praznoverjem i ponosi onim ko je počinio jedan od najvećih zločina. Toliko o meni i njima. Nikad ne možemo biti na jednoj strani, jer prosto ne idu dan i noć.

Tekst je prenet sa potala Prpress.rs.