Veran Matić – Moralne, etičke i zakonske zloupotrebe

Piše: Veran Matić

Ugrađena greška u činjenici da se oglas publikuje u novini koja svakodnevno krši profesionalni Etički kodeks nosi jasnu poruku upućenu svima koji bi da osnaže uticaj samoregulacije oličene u predanom radu Saveta za štampu. Ne čudi što se ključne bitke u izmenama i dopunama  Zakona o javnom informisanju i medijima vode upravo na polju budućeg statusa samoregulatornog tela tj. uvažavanja odluka Saveta za  štampu prilikom dodele sredstava za projektno sufinansiranje sadržaja kojima se štiti i promoviše javni interes.

Za sada na tom polju nismo dovoljno odmakli. Dovoljno je pogledati rezultate beogradskog konkursa na kojem su pored Studija B (pritom mislim i na produkcione kuće bliske ovom mediju) državnu pomoć dobili  Alo i Informer iako su, “prema podacima Saveta za štampu u periodu od 1. jula do 31. decembra prošle godine ukupno imali 2.227 tekstova u kojima je po naslovima prekršen Kodeks novinara Srbije.” Alo je ubedljivo na prvom mestu sa 1.278 prekršaja, dok je Informer sa 968 prekršaja na trećem mestu. Izdavač Informera, Insajder tim i njegova ćerka firma “Info IT media” dobili su ukupno 5.5 miliona dinara, dok je Alo media sistem dobio  isti iznos.”

Iznosi dobijeni na beogradskom konkursu uopšte nisu zanemarljivi ali se sagledavaju u drugačijem svetlu kada se  uporede sa sumama koje je tokom prošle godine za raznovrsne projekte dobio Vladan Stefanović. Prema prikupljenim podacima od strane Branka M. Žujovića na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou “firme Vladana Stefanovića i udruženja koje se dovode u vezu sa njime” dobile su čak 44 miliona i 650 hiljada dinara! Fascinantan podatak koji mnogo govori i objašnjava a da pritom do sada nije demantovan.

Na subotičkom konkursu je po Žujovićevim rečima  “tamošnji gradonačelnik potpisao rešenje uprkos dokumentaciji sa prošlogodišnjih konkursa koja svedoči da je preduzetnik Milan Šveljo sav konkursni novac prosleđivao drugim preduzećima i organizacijama čiji su zastupnici povezani sa medijskim konkursima, razmenjujući sa njima fakture za istovetne usluge.” Na to se nadovezuju niz drugih problematičnih navoda na koje ukazuje subotički kolega-istraživač a koje daju sasvim dovoljno materijala za nečiju reakciju. Pod uslovom da ima želje i volje da se uopšte nešto promeni na tom planu u dosadašnjem radu brojnih lokalnih samouprava.

U protivom, sa pogubljenim granicama i bez bilo kakvih crvenih linija, “medijski konkursi će se pretvorite u društvenu tragikomediju i teatar apsurda.” Ako već to nisu u brojnim slučajevima iz sadašnjosti, bliske i dalje prošlosti.