Veran Matić – Medijski “non-pejper”

3. June 2021.
U poplavi “non pejpera” konačno smo dočekali jedan koji se odnosi i na medije. U pitanju je polugodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom.
MEDIJI
Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC

Piše: Veran Matić

Deo o medijima analiziran je u paragrafu koji se odnosi na dvadeset treće poglavlje posvećeno pravosuđu i ljudskim pravima. Pomenuti “non pejper”, u koji je uvid imala redakcija Radija Slobodne Evrope, prosleđen je državama-članicama Evropske unije sa idejom da posluži za lakše donošenje odluke u vezi da otvaranjem  novih poglavlja u pristupnim pregovorima Beograda i Brisela.

U pomenutom dokumentu opisuje se ovdašnja nepovoljna medijska situacija. Pozivajući se na izveštaj OEBS-a/ODIHRa ističe se da je “većina novina i televizija sa nacionalnom frekvencijom  promovisala politiku Vlade Srbije i da je nekoliko medija koji su nudili alternativne stavove imalo ograničen doseg i nije pružalo efikasnu protivtežu.” Navode se nalazi  Regulatornog tela za elektronske medije po kojima je “veliki prostor u programu dat analitičarima koji su izgleda bili politički pristrasni.”

Citiraju se ovdašnje nevladine organizacije koje su izračunale da je u period od jula 2020. do  februara 2021. godine “92% programa emisija nacionalnih emitera dato članovima vladajuće koalicije, koji su u 61% slučajeva prikazani neutralno i u 31% pozitivno, dok je 8% vremena dato predstavnicima opozicije, koji su u 65% slučajeva prikazani negativno.”

U “non-pejperu” se takođe navodi da se do kraja 2022. godine očekuje primena Medijske strategije koja bi “trebalo da reši pitanje političkog i ekonomskog uticaja na medije, poput nedostatka transparentnosti vlasničke strukture i pravičnosti u finansiranju iz državnih izvora.”

U dokumentu se ocenjuje da i pored kršenja novinarskog kodeksa, štampani mediji i dalje dobijaju podršku putem projektnog sufinansiranja. Dodaje se da “taboidi koriste informacije o tekućim istragama ili slučajevima koje rezultiraju diskreditacijom članova pravosuđa ili tužilaštva.”

“Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost, a celokupno okruženje za nesmetanu slobodu izražavanja treba ojačati, posebno u praksi”, podvlači se u izveštaju Evropske komisije koji bi uskoro i u zvaničnoj formi trevbao da ugleda svetlost dana.

Jasno je da preovladavaju negativne ocene trenutnog stanja. Nije dobro ako se iole pozitivni navodi (ako ih uopšte ima) ne iskoriste za napredak na tom polju, kao moguće svetlo na  kraju tunela. Zato želim da verujem da će odgovorni u vlasti prepoznati signale koje im šalje ovaj “non pejper”.

Za početak, nužan je otvoreni razgovor predstavnika Vlade i predstavnika novinarske i medijske zajednice o svim primedbama i predlozima za prevazilaženje trenutnog stanja. Potrebno je načiniti inkluzivan plan za rešavanje problema koji su specifikovani u ovom ali i brojnim drugim analizama sličnog tipa. Neophodan nam je društveni dogovor o rešavanju problema i o stvaranju institucionalnih pretpostavki da se reaguje preventivno i na vreme…

Potrebno je da svedemo na minimum količinu međusobnog nerazumevanja. Da stvorimo uslove za efikasnu realizaciju Medijske strategije bez obzira na predstojeće izbore i druge redovne i moguće vanredne okolnosti. Da realizacija bude inkluzivna u svakom aspektu budućih aktivnosti.

“Ništa o nama, bez nas” često čujem od osoba sa invaliditetom. MIslim da to mora da bude univerzalni slogan za odnos svakog segmenta društva sa institucijama sistema. I u obrnutom smeru treba da važi isto. Nema prava bez obaveza. Nema boljitka bez iskrenosti. Za dijalog je potrebno dvoje.  Bez obostrano prikrivenih agendi.

Click