Veran Matić – Lekcije iz susedstva

10. Septembar 2021.
Bez obzira na granice koje nas dele, sa Hrvatskom delimo probleme i izazove sa kojima se suočavamo u medijskoj sferi. Naročito u vreme kada se u Srbiji radi na izmenama zakonskog okvira koji je u slučaju izmene hrvatskog Zakona o elektroničkim medijima već poprilično odmakao.
MEDIJI
Ilustracija. Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC

Piše: Veran Matić

Kritikujući pomenuti zakonski tekst, predsednik Hrvatskog novinarskog društva, Hrvoje Zovko, istakao je da bi logičan put za sve izmene bio tek nakon definisanja medijske politike ili novog Zakona o medijima. Ne sporeći da je ključni povod za izmenu Zakona o elektroničkim medijima bila implementacija novih odredbi Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama, Zovko napominje da je to iskorišćeno za loše odluke, poput povećanja broja korisnika Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija, koje nije pratilo i povećanje budžeta za ovu namenu, što će se negativno odraziti na budućnost tamošnjih neprofitnih medija. Zakonom predviđena dodela ovih sredstava neće, prema rečima predsednika HND-a, biti transparentna u očekivanoj meri, a očekuje se i smanjenje informativnih programa zato što je zakonom predviđeno umanjenje obaveza emtiovanja lokalnih vesti.

Dobro je što je zakonodavac uslišio zahteve iznete tokom javne rasprave i odgovornost za sadržaj komentara preusmerio sa izdavača medija na pošiljaoce. To još uvek ne lišava odgovornosti izdavača za administriranje komentara, kao i na obavezu složenog postupka registracije i identifikacije, uz jasno naznačavanje šta je govor mržnje. Drugim rečima, nove zakonske odredbe omogućiće da se mnogo lakše pronalaze prekršitelji koji zagađuju javni diskurs putem komentara.

Brzinu kojom se pomenuti zakon usvaja Vlada obrazlaže strahom da bi u slučaju da je prekoračen rok i da zakon nije ušao u proceduru, sve moralo početi iznova, čime bi se izgubilo dragoceno vreme. Pozitivan aspekt je da postoji konsenzus između hrvatskih vlasti, nevladinog sektora, vlasnika medija i novinarske struke u vezi sa neophodnošću borbe protiv govora mržnje u komentarima ispod tekstova. Na ovaj problem ukazano je od strane Hrvatskog novinarskog društva i Sindikata novinara Hrvatske koji su, 23. oktobra prošle godine, organizovali uspešnu akciju tokom koje najvažniji tamošnji mediji dva sata nisu objavljivali komentare ispod svojih tekstova. Naredna faza borbe protiv govora mržnje na društvenim mrežama biće mnogo komplikovanija, pošto su one još uvek van dometa zakonske regulative.

Konsenzusa, očito, nije bilo u vezi sa pozicijom najvećih komercijalnih emitera (Nova TV i RTL), koji su na stanovištu da su nove zakonske odredbe u neskladu sa liberalizacijom i deregulacijom koju promoviše Direktiva o audiovizuelnim medijskim uslugama.

Očito je da je i u Hrvatskoj teško pomiriti polarizovanu političku i medijsku scenu. Na probleme ukazuje i izveštaj Evropske komisije o vladavini prava u kojem je „izražena zabrinutost zbog velikog broja tzv. SLAPP tužbi protiv novinara i medija, ali je istaknuto kako i dalje postoje sumnje u političku nezavisnost medijskog regulatora – Agencije za elektroničke medije”.

U regionalnom istraživanju „Hrvatska – indikatori medijskih sloboda i sigurnosti novinara u 2020.”, koje je nedavno predstavljeno, ukazuje se da su novinari etiketirani kao glavni dežurni krivci za sve. Predsednik HND-a Hrvoje Zovko je ukazao da neprocesuiranja napada na novinare i verbalne kritike stvaraju svojevrsno pogonsko gorivo za napade na medijske radnike. Istaknuto je da je u Hrvatskoj prošle godine bilo 12 napada na novinare, od kojih je bilo pet pretnji i uznemiravanja, dve pretnje smrću i pet stvarnih fizičkih napada. Zbog toga istraživanje sugeriše da je „bitno uspostaviti bolju saradnju novinarskog društva, sindikata i najbitnijih institucija kao što su policija, sudstvo i državno tužilaštvo, kako bi se međusobno edukovali o tome što je čiji posao“.

Očito je da i pored razlika ima puno sličnosti. U nekim stvarima smo uznapredovali, negde smo nazadovali. Zato treba da učimo na njihovim i našim počinjenim greškama i ne ponavljamo ih.

Share