Veran Matić – Alibi politika

30. Septembar 2021.
Dobra vest je da na sajtu Republičkog javnog tužilaštva odnedavno postoji strana posvećena bezbednosti novinara, sa nizom relevantnih informacija i linkom koji upućuje na sajt: bezbedninovinari.rs.
milan-jovanovic-foto-marko-risovic-nagrada-beta.jpeg
Milan Jovanović u spaljenoj kući. Foto: Marko Risović / Slavko Ćuruvija fondacija

Piše: Veran Matić

Dobra vest je i da se planiraju izmene Krivičnog zakona koje će omogućiti sveobuhvatniju zaštitu i bezbednost novinara. Amandmanima bi se uvela krivična odgovornost za brojne slučajeve koji su do sada bili tretirani kao pritisak. Time bi se rešio problem nepostojanja pravnog osnova za adekvatnu reakciju policije, tužilaštva i pravosuđa koji, zbog zakonskih nepreciznosti, nisu adekvatno reagovali u slučaju ugrožavanja bezbednosti novinara. Amandmane na Krivični zakonik uredio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Zoran Stojanović i rezultat su zajedničkih napora Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predstavnika OEBS-a.

Loša vest je da Radna grupa za zaštitu i bezbednost novinara još uvek radi u okrnjenom sastavu. Još lošije je što se ne nazire kraj takvom stanju koje dovodi u pitanje smislenost postojećeg koncepta, koji se u praktičnom radu suočava sa izazovima koji se u takvim okolnostima sve teže prevazilaze. Iako stalno apelujem da se pronađe obostrano zadovoljavajuće rešenje umesto trenutnog stanja, stvarnost me demantuje primerima generisanja loše atmosfere koja, umesto da otklanja, stvara preduslove za ugrožavanje bezbednosti novinara.

Obeshrabrujuće je sve što prati ponovljeno suđenje optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije. Suđenje traje već šest godina, a ponovljeni postupak uskoro ulazi u drugu godinu. Sve predugo  traje, sa vidljivom tendencijom da se kupi vreme. Kako drugačije razumeti da su dva septembarska ročišta odložena za kraj oktobra zato što se sudija Dragan MIlošević dva puta nije pojavio na suđenju… Kao da nema kraja, a ni želje da se presudi.

Loša vest je da nije bilo odlaganja a kamoli odustajanja u slučaju SLAPP tužbi od strane kompanije Milenijum tim protiv osnivača agencije JUGpres i glavne i odgovorne urednice Ljiljane Stojanović. Milenijum tim je tužbe podneo zato što je JUGpres objavio izveštaje sa dve pres konferencije Narodne stranke u Vranjskoj Banji i Leskovcu, na kojima je bilo reči o poslovima te kompanije u lokalu, a odštetni zahtevi su bili po 100.000 evra po tužbi zbog „umanjenja vrednosti žiga”, kako se navodi u tužbama.

Sam vrh vlasti, očito, nema nameru da vlasnike ove kompanije koja radi na strateškim državnim infrastrukturnim projektima ubedi da odustanu od tužbi. Očigledno je da umesto pacifikacije žele radikalizaciju koja će privući pažnju međunarodnih organizacija za zaštitu slobode izražavanja.

Stičem utisak da preovladava svojevrsna „alibi” politika koja prevashodno brani zauzete pozicije. Nažalost, ovo se preliva (ili preslikava?) i na stanje u Evropskoj uniji, odakle nam stižu pomešani signali. Sa jedne strane, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (koja je došla u posetu Srbiji i regionu) najavljuje dve inicijative: preporuku EU o obezbeđivanju bezbednosti novinara i medijskih radnika i Evropski zakon o slobodi medija, uz propratni tekst na tviter nalogu da to „dugujemo Dafne” (malteškoj istraživačkoj novinarki koja je ubijena pre četiri godine na Malti).

Sa druge strane, dopisnica Dojče vele iz Brisela otvoreno piše da je „Evropska unija bespomoćna u zaštiti novinara”, navodeći primere država-članica u kojima novinari ne veruju sopstvenim vlastima. Da ne govorimo o „istočnoevropskim zemljama gde je isprepletenost korumpiranih biznismena i politike postalo sistem i odavno potkopalo svaku zakonsku sigurnost.”

Zato se moramo zapitati gde sve ovo ide. U kom smeru i sa kojim ciljem?

Ako je dobra vest da je Apelacioni sud konačno zakazao suđenje Dragoljubu Simonoviću zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, onda se moram vratiti u realnost i reći da se pribojavam ovako „dobrih” vesti koje će, izvesno, biti poništene lošim vestima o očekivanoj opstrukciji i kupovini vremena.

Iskustvo nas uči da nema opuštanja. I da dobru vest uvek sustigne i prestigne ona loša. Iz tog začarnog kruga „alibi” politike se nekako mora izaći.

Share