Vera i verovanje

Piše: Veran Matić

U toj misiji, rukovodila nas je vera. Za mene, budući da nemam svakodnevne bliske dodirne tačke sa religijom, to je bila skraćenica od verovanja da je svet oko nas moguće učiniti boljim mestom za život u skladu sa ovozemaljskim moralnim i etičkim principima koje promovišem i za koje se dosledno zalažem svuda i na svakom mestu. U tom smislu, iako ne česti, uvek su me radovali primeri sinergije sa religioznom verom u misijama humanosti i pomirenja koje ne poznaju nacionalne i verske granice. Motivacija i energija, zasnovani na ovoj vrsti neformalnog humanitarnog i pomiriteljskog koalicionog partnerstva, bili su i ostali primer dobre prakse – od Kosova do Hrvatske.       

Imenovanje Vladike Ilariona jedan je od događaja koji mi po više osnova daje nadu da smo na visokoj poziciji u Srpkoj pravoslavnoj crkvi dobili nekoga ko će nastaviti i dalje razvijati  koalicione misije koja treba da nas, kao društvo, u mnogo većoj meri spajaju nego razdvajaju. Svoju veru baziram i na činjenici da su nam se putevi davno neformalno ukrstili na Radiju B 92 koji je bio jedan od retkih medija koji je devedesetih emitovao pesme sa albuma „Guarda Toma!”, benda Kanda, Kodža i Nebojša, u kojem je novi Vladika Ilarion, tada kao Rastko Lupulović, svirao  gitaru. Grupu je napustio neposredno pre nego što se zamonašio. 

Radio B 92 je objavio drugi i treći album njegovog nekadašnjeg benda. Kanda, Kodža i Nebojša koji je, zajedno sa grupama Darkvud Dab, Ajsbrn i Ateist Rep, učestvovao na turneji ANEM-a koja je 2000. godine obuhvatila dvanaest srpskih gradova. Na tim nastupima  promovisana je neohodnost izlaska mladih na izbore na kojima je poražen režim Slobodana Miloševića.                    

Tada nas je ujedinila i rukovodila vera da možemo da pobedimo i načinimo neophodnu promenu.  Baš kao što nas je u nekim ključnim momentima istorije nekadašnjeg Radija B 92 čvrsto držalo verovanje da možemo da premostimo sve teškoće, zabrane i pretnje kojima smo bili izloženi. Jedan od tih momenata vezan je za pionirske dane TV produkcije Radija B 92 tokom koje nastao verovatno najpopularniji naš film „Vidimo se u čitulji”, svojevrsni klasik koji je imao i pisanu verziju u obliku knjige „Kriminal koji je izmenio Srbiju”, koju je prethodno objavio Samizdat B 92. Jedan od autora knjige i filma, Aleksandar Knežević, se u drugoj polovini devedesetih zamonašio kao monah Romilo i doktorirao na studijama teologije na Oksfordu.

Prilikom čestih poseta Kosovskom pomoravlju, enklavama, susretao sam se sa Ilarionom, ali još češće sa pozitivnim pričama o njegovom delovanju. Misija sveštenog lica u uslovima u kojima žive Srbi južno od Ibra, mnogo je složenija od ostalih mesta u Srbiji. Upravo zbog toga je važna empatija, ali i organizacione sposobnosti, učenje i komunikacija na različitim jezicima, uključujući i albanski, kao prioritetan za uspostavljanje mostova i za efikasnu pomoć svima kojima je potrebna, u uslovima velikih etničkih distanci. Govori engleski, italijanski, albanski i francuski. 

Vladika Ilarion je kontakt osoba za velike programe obnove SPC na Kosovu, a koje finansira EU, a u saradnji sa UNDP.  Od 2013. godine je Iguman manastira Draganac, koji je od tada postao popularan za posete turista i građana. 

Ilarion učestvuje aktivno na debatama o međuverskoj saradnji i mnogim drugim događajima koji promovišu saradnju i mir.

Poznat je po svojim upečatljivim govorima:

Vrlo je cenjen i od predstavnika međunarodne zajednice.

Čudni su putevi vere u promenu koji nas mogu razdvajati i spajati. Vladika Ilarion je juče okupio mnogo sveta koji se često ne pojavljuje na svečanim skupovima te vrste. Slažem se sa tezom da uvek sve dođe po zasluzi – na osnovu iskonske vere da radiš ispravno i istinskog  verovanja da to činiš najbolje što možeš.