Slučaj Ćuruvija: Odbrana i novo crtanje mete

8. Jul 2020.
Veran Matić je pravi autor optužnice (za ubistvo Slavka Ćuruvije), a ne tužilac. On je i autor zahteva da se preinači presuda i izbriše NN počinilac, i presudi kao što piše u optužnici. On je vršio i vrši neljudski, nenormalni pritisak na pravosuđe, lametnira nad time da je na 50 metara odavde ubijen premijer Đinđić.
_MG_6875
Foto: Nebojša Babić

Piše: Veran Matić

On je dobio status povlašćenog svedoka. Kada ga je predsednica sudskog veća pitala da li želi da svedoči, on je rekao da neće, i ostao u sudnici. Njega inspektor Kecman u službenoj belešci izveštava da jer Rade Marković tvrd, ali da je njegova supruga bolesna i slaba na sina, i da je lakše preko nje izvršiti uticaj na priznanje.

Sve ovo izgovorio je advokat Radomira Markovića, Dušan Mašić danas u sudnici Apelacionog suda prezentujući svoju žalbu na presudu kojom je prvostepeno dosuđeno 30 godina zatvora Markoviću kao organizatoru ubistva Slavka Ćuruvije.

Isti advokat je komentarisao izjavu tužioca da  Ćuruvija nije bio izdajnik, već veliki patriota, rečima da onaj ko prima pare iz inostranstva za vreme bombardovanja, ne može biti patriota…

Advokat Miroslava Kuraka, koji je osuđen na 20 godina zatvora i koji je u bekstvu od početka suđenja, takođe me je optužio za pritisak na pravosuđe, dok njegov klijent godinama izbegava to isto pravosuđe skrivanjem van zemlje.

***

Moram odmah da kažem da se više puta događalo da budem optuživan na sličan način, ali nikada ovako direktno, sa optužbom da sam ja autor optužnice na osnovu koje je izrečeno 100 godina zatvora.

Predstavljajući me na taj način kao jedinu smetnju između prvostepeno osuđenih i njihove slobode.

Koliko god izgledalo kao advokatsko dramatiziranje, današnje napade shvatio sam kao još jedno crtanje mete na mojim leđima, ili bilo kojem drugom delu tela.

Jer:

Komisija za istraživanje ubistava novinara koju sam osnovao sastoji se od novinara, predstavnika policije i Bezbednosno-informativne agencije. Strogo smo vodili računa o nezavisnosti suda i tužilaštva, zbog čega tužilaštvo nije uključeno u rad Komisije.

Komisija je bila jedinstvena u svetskim okvirima kada je osnovana. Bili smo  motivisani činjenicom da institucije države ne mogu da reše tri drastična slučaja ubistva novinara.

Tražili smo da se uverimo u prave motive, činjenice i razloge zbog kojih nema pomaka u ovim slučajevima.

Komisija je nastojala da objedini sve aktere, da predstavnike institucija podseća na njihove obaveze, da prikuplja podatke rasute između institucija, svedoka, i usmerava ih ka radnim grupama MUP-a, koje su radile pod postupajućim tužiocima.

Komisija je često komunicirala sa javnošću, upravo zbog toliko važne transparentnosti koja je, pre osnivanja Komisije, nedostajala.

I ja sam vrlo često govorio u ime Komisije, i kada god sam procenjivao da je sam proces ugrožen, iznosio sam sopstvena mišljenja ili stavove Komisije.

Iznošenje mišljenja, stavova, činjenica, uvek je bilo vezano za zapažanja iz samog procesa koje smo registrovali kao moguće narušavanje pravednog suđenja, uočavanje opstrukcija, pretnji svedocima… Insistirali smo na pravdi.

Dušan Mašić se služio i neistinama o tome da postoji službena beleška o komunikaciji između inspektora Kecmana i mene, kada je reč o procenama Radeta Markovića (jer je reč o dokumentu izveštaju inspektora tužiocu). Na današnjem ročištu, advokat Mašić je eksplicitno rekao da je Slavko bio izdajnik, što je, na neki način, potvrda teze iz optužnice da je Slavko Ćuruvija ubijen zbog toga što su ga država i Služba državne bezbednosti identifikovali kao izdajnika.

I danas sam se osećao isto kao i puno puta tokom ovog suđenja, kao da sam nekom vremenskom mašinom vraćen u vreme ubistva Slavka Ćuruvije i drugih političkih ubistava, u devedesete. Diskurs adovakata kao što je Dušan Mašić, ima temelje u takvom sistemu, režim u kojem se žrtve proglašavaju za izdajnike i time se opravdava svako nasilje i represija prema njima.

Žrtve se, po ko zna koji put, iznova viktimiziraju.

Novinari koji objektivno pišu o toku suđenja, kroz novinarska istraživanja raskrinkavaju napade i ubistva, ponovo se optužuju da time vrše pritisak.

***

I to će se stalno ponavljati, sve dok nemamo efikasne pravosnažne presude u slučajevima ubistava novinara, političkim ubistvima i svim oblicima  političkog nasilja.

Suočavanje sa zločinima jedini je način da krenemo  napred, umesto da budemo zarobljenici nerazrešenih ključnih slučajeva ubistava i nasilja, što predstavlja stalnu mogućnost ponavljanja.

Verujemo da je veće Apelacionog suda dobilo jasnu sliku rezultata prvostepenog sudskog procesa i da poseduje dovoljno kapaciteta da donese presudu koja će predstavljati iskorak iz dvadesetogodišnje nekažnjivosti u ovom slučaju.