Regionalni i lokalni izazovi

Piše: Veran Matić

Nivo razmere ove pošasti dobija formalnu potvrdu kada se suočite sa istraživanjem na osnovu kojeg dobijete potvrdu u kojoj meri on predstavlja deo uredničke politike pojedinih dnevnih novina, prevashodno tabloida.

Prema ovom istraživanju, provladini tabloidi se najviše fokusiraju na teme u kojima je govor mržnje u tekstovima prevashodno uperen prema kosovskim Albancima i Hrvatima. Statistika govora mržnje prema ženama potvrđuje nam porazan utisak koji imamo kada prolazimo pored kioska i prodajnih mesta sa kojih nas bombarduju naslovi koji ukazuju na ovakve sadržaje. Jedino utešno je da ovo istraživanje u pomenutom periodu nije ukazalo na tekstove u kojima postoje elementi mržnje na rasnoj osnovi, dok je njihov simboličan broj bio uperen protiv migranata i pripadnika LGBTQ populacije.

Istraživanje Centra za interkulturalnu komunikaciju realizovano u okviru projekta „Prepoznaj i dekodiraj“ ispravno zaključuje da nam „naša medijska stvarnost govori da novinari neretko (re)produkuju određene stereotipe koje mogu da imaju veoma negativan uticaj na ljudska prava, bezbednost ili da generišu radikalizam i (nasilni) esktremizam u društvu“, i podseća na iskustva naših prostora iz devedesetih, „kada su mediji imali ogromnu ulogu u rastu nacionalizma, širenju međunacionalne mržnje i prozvodnji rata i ratnih zločina. U tome danas prednjače tabloidne dnevne novine“.

Umesto govora mržnje prema susedima u regionu, bilo bi bolje da je naša javnost podrobnije informisana da je na Dan slobode medija 3. maja Kosovo ostalo bez štampanih dnevnih novina. Zanimljivo je da je pre početka pandemije na Kosovu izlazilo pet dnevnih novina na albanskom jeziku a sada više nijedna. Sa jačanjem mera u borbi protiv zaraze, prvo se proredio ritam izlaska dnevnih novina koji se sveo na par izlazaka na nedeljnom nivou, da bi vremenom zauvek nestale. Izdavači tvrde da su tome najviše doprinele nove tehnologije i bogata ponuda besplatnih informativnih sadržaja na internetu. Nekadašnje novine na albanskom jeziku su se transformisale u portale od kojih samo Koha Ditore i Epoka e Re čitaocima i dalje omogućavaju privid digitalnog listanja, jer svima nude besplatnu online verziju formata standardnih novina.

Verujem da bi nešto ovako zanimalo ovdašnju publiku. U našim medijima za sada sam našao kratku vest na ovu temu, pa sam se preusmerio na Slobodnu Dalmaciju u kojoj je objavljen tekst o nečemu što prevazilazi teritoriju Kosova.

Možemo očekivati da će se sličan trend pre ili kasnije dogoditi i u drugim zemljama regiona. Koliko god da su jake sile koje poklušavaju da rascepkaju region, činjenica je da nas mnoge stvari ujedinjuju, uključujući izazove sa kojima se suočavamo u pogledu medijskih sloboda i slobode izražavanja. Ne čudi zato što nas analitički tekstovi na pomenutu temu često svrstavaju u isti koš, konstatujući da „pad medijske slobode na Balkanu nagriza evropske vrednosti demokratije i vladavine zakona, i stvara klimu zrelu za dezinformacije“.

To nas vraća na početak ovog dnevnika i govor mržnje koji se gaji i zaliva njegovim prećutkivanjem, odsustvom sankcija ili nipodaštavanjem Saveta za štampu. Okretanje glave na kioscima ili ignorisanje takvih sadržaja na televiziji i internetu je kratkotrajna mera koja ne leči. Izlečenje dolazi kada prevlada politička volja koja postojanje ovakvih sadržaja na bilo kojoj strani počne da osuđuje u nameri da se sloboda medija ne zloupotrebljava za ono što svakodnevno čitamo, slušamo i gledamo na ovdašnjim medijima.