Pozdravi iz Beograda i Zagreba

13. January 2021.
Januara 1981. godine u beogradskom „Domu omladine” održana je manifestacija „Pozdrav iz Zagreba”, na kojoj su tri dana svirali hrvatski bendovi „Prljavo kazalište”, „Haustor” i „Film”. Nekoliko meseci kasnije, u Zagrebu su koncerte pod nazivom „Pozdrav iz Beograda” održali "Idoli”, „Šarlo akrobata”, „Električni orgazam”, „Rok mašina” i „Piloti”. 
SKUP PODRZKE STANOVNISTVU BANOVINE POGODJENOM ZAMLJOTRESOM
Na simboličan nacin u juče su odrzani su skupovi podrške stanovništvu Banovine pogođenom zemljotresom i to u Hrvatskoj na zagrebačkom Jezuitskom trgu i u Srbiji na beogradskom Kalemegdanu, kod spomenika "Ribar" vajara Simeona Roksandića. Foto: BETAPHOTO/HINA/Admir BULJUBASIC/DS

Piše: Veran Matić

Tačno četiri decenije kasnije sinhronizovano su organizovane akcije solidarnosti u Beogradu i Zagrebu povodom humanitarne pomoći regionu Banije koji je najviše nastradao u nedavnom zemljotresu. U dva grada smo se simbolično okupili pored skulptura vajara Simeona Roksandića i tom prilikom je Privredna komora Srbije postradalom stanovništvu donirala 50.000 evra.

Ovakvi skupovi još jednom su potvrdili stav hrvatskog ambasadora Biščevića koji je, uz ogradu da ga pogrešno ne protumače, izjavio da je „žalosno da su nam potrebne poplave i potresi da bismo razmišljaliu na drugi način, da nas stradanje pouči da smo svi, pre svega, ljudi a ne Srbi i Hrvati“.

Nacionaln(stičk)i diskursi i smišljene dezinformacije doprinele su podizanju tenzija i u Baniji nakon zemljotresa i tokom obnove. Zato mi je bilo veoma drago kada sam pročitao tvit Vladimira Banića, dopisnika RTS-a sa terena:

„Niko od sagovornika sa kojima sam razgovarao na Baniji nije potvrdio da postoji diskriminacija zbog toga što su deo manjinske zajednice, srpske. Ni politički predstavnici, ni sveštenstvo, niti ljudi koji su ostali bez kuće, a sa kojim sam razgovarao. Na terenu. Lično. Diskretno.“

U periodu nakon zemljotresa i tokom obnove, političko klatno se u Hrvatskoj konstantno pomera menjajući pravac i fokus. U takvim okolnostima je neophodno sačuvati smirenost i razum koji treba da primire emocije. U nizu primera se vidi političko iskustvo lidera Srba u Hrvatskoj Milorada Pupovca, za koga je Rade Šerbedžija izjavio da „trpi ono što normalan čovek ne bi mogao“.

Od uvreda na nacionalnoj osnovi tokom posete Glini, preko otvorenog neslaganja sa biskupom Kosićem, za kojeg je Pupovac izjavio da mu je „um zagađen“, sve do lingivističke rasprave o nazivu Banije, koju je Pupovac kao vanredni profesor na katedri za primenjenu lingivistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu okakterisao kao „snažnu politizaciju jezika“.

U takvim okolnostima u kojima se meri svaki detalj, veoma su značajni gestovi poput jučerašnje sinhronizovane akcije u Beogradu i Zagrebu. Dobro bi bilo da nakon humanitarne pomoći na red dođu i druga pitanja u kojima bi političke elite usaglašenim koracima rešavale jedan po jedan problem iz bliske prošlosti.

Medijska pokrivenost okupljanja u Beogradu i Zagrebu bila je izvanredna, izvanprosečna, moglo bi se reći i da nadilazi sam značaj događaj u svojoj veličini.

Verujem da je to dobar znak za dobre priče, pozitivne primere, veću sinhronizovanost o aktivnostima koje treba da normalizuju naš prostor. Neću da kažem da postoji medijska glad za pozitivnim primerima, ali očigledno je da postoji snažna potreba za uzajamnost u nadvladavanju one druge tamne strane u odnosima.

 

Share