Monstrumi su među nama

26. Maj 2021.
… najiskrenije želim celoj redakciji Južnih vesti divljačko silovanje njihove dece od strane migranata dok ne crknu…
800x600_goca-foto-n1
Gordana Bjeletić. Foto: N1

… sve vas treba obesiti uz javni prenos na internetu…

… samo se iskreno nadam da će sutra da vam ganbanguju decu maloletnu kada se budu vraćala iz škole…

Piše: Veran Matić

Ovo su poruke koje su pod pseudonimima ostavljeni na portalu Južnih vesti, čija je glavna i odgovorna urednica odlična novinarka Gordana Bjeletić, nekadašnja dopisnica B92, po svemu izuzetna. Prijavili su, potpuno opravdano, ugrožavanje bezbednosti krajem prošle godine.

Čitajući tada ove pretnje, želje, projekcije, osetio sam se i sam ugroženim, i zbog sličnih pretnji koje primam tokom čitavog profesionalnog života, ali i zbog toga što znam koliko je masovna pojava ovakvih pretnji, kukavički skrivenih iza pseudonima u komentarima i na društvenim mrežama.

Verujem da je uvek bilo takvih monstruma, ali nikada nije bilo toliko mogućnosti za ispoljavanje ovakve monstruoznosti. Zbog toga i razumem koliki pritisak proizvode na sve koji se bave javnim poslovima, posebno na novinare koji su i inače deklarisani kao svojevrsni neprijatelji kojima se kao dodatne mete pridodaju pretnje upućene njihovim porodicama, roditeljstvu, deci, uz pominjanje zastrašujućih elemenata njihovog mogućeg silovanja…

Znam da koleginice i kolege različito reaguju na ovakve zastrašujuće incidente, znam da se najveći broj ne prijavi iz različitih razloga – prevashodno usled  nepoverenja u institucije sistema, nepoznavanja zakona i procedura, prava, ali i zbog toga što ne žele da se maltretiraju kroz spori put ostvarivanja pravde sa neizvesnim ishodom. Mnogi ne žele da ponovo prolaze kroz stres koji proizvode ovakve poruke uključujući i mogući susret sa počiniteljem. U svakom slučaju, dominira strah od ponavljanja čitavog procesa, osećanja poniženosti, ugroženosti… Baš kao što često čujemo od žrtava silovanja koje u sudskim procesima vrlo često prolaze kroz nove talase „silovanja”.

Plašio sam se i da koleginice i kolege iz Južnih vesti neće prijaviti ovaj slučaj jer su imali iskustva sa odbacivanjem prijava jer nije bilo direktno iskazane pretnje. Sa druge strane, znao sam da je bilo slučajeva u kojima su slične pretnje rezultirale presudom protiv počinilaca.

Ipak, Gordana Bjeletić i menadžment Južnih vesti su prijavili ovaj slučaj usled  osećaja ugroženosti. Rezultat je da je, zahvaljujući Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i odeljenju MUP-a za VTK, počinilac veoma brzo otkriven.

Pre nekoliko dana, imali smo sednicu Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara (one koju je napustilo nekoliko  profesionalnih udruženja i asocijacija), na kojoj smo imali dve teme: predlog izmene Krivičnog zakona kojim će se proširiti mogućnosti za kažnjavanje pretnji i napada na novinare kao i izveštaj Republičkog javnog tužilaštva za prva četiri meseca u vezi sa krivičnim delima protiv novinara, medijskih radnika i medija.

Pošto su mi, uglavnom, poznate sve prijave, jer sam i sâm operater na telefonu Sigurna linija na koji novinari mogu prijavljivati pretnje i napade (0800 100 115) i uređujem sajt bezbedninovinari.rs, obratio sam pažnju na rešene slučajeve. Pažnju mi je privukla kratka informacija:

„U predmetu Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal KT vtk, Sk 38-21 oštećene Gordane Bjeletić, dana 15. 04. 2021. godine, Viši sud u Beogradu doneo je presudu Spk Po3 20-21 kojom je potvrdio zaključeni sporazum o priznanju krivičnog dela i okrivljenog oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 st.3 KZ i izrekao kaznu zatvora u trajanju od 1 godine sa  rokom proveravanja od 3 godine.”
Bezbedni novinari

Raspitujući se, shvatio  sam da je reč o uslovnoj kazni.

S jedne strane, osetim se poraženim, a sa druge, opet kažem sebi, neki napredak je učinjen, otkriven je počinilac, neka kazna ga je stigla.

A opet, u drugom delu sastanka, pričamo o izmenama Krivičnog zakona kako bi se pooštrila kaznena politika i proširila oblast inkriminisanja. Profesor Zoran Stojanović stručno i argumentovano predstavlja predloge uz korišćenje dobre logike: novinare ne treba posebno izdvajati na način na koji su izdvojeni advokati već je potrebno govoriti o napadu na slobode koje obuhvataju već definisane profesije koje se bave zaštitom javnog interesa, javnim poslovima…

Dajem komentare, više o obimu i raznovrsnosti pretnji, sa novim mogućnostima, platformama, sa razmišljanjem o sudskoj i tužilačkoj praksi. U isto vreme, vodimo  pomenuti dijalog uz odsustvo predstavnika najvažnijih novinarskih udruženja i medijskih asocijacija čiji su nezadovoljni predstavnici uz puno primedbi napustili Radnu grupu dok su ostali zauzeti nekim drugim poslovima.

Uz to se setim možda ni ne bi bilo pomenute inicijative da nije bilo predstavnika OEBS-a u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, koji su stali iza procesa vezanog za predlaganje izmena Krivičnog zakona.

A pritom znam da će ovaj predlog uskoro biti upućen budućoj Radnoj grupi Ministarstva pravde za izmenu Krivičnog zakona i da će to ubrzo rezultirati Inicijativom za izmenu u važnom procesu u kojem su sticajem okolnosti mnogi sami sebe izuzeli.

Ne krivim jednu ili drugu stranu, samo mislim da bi bezbednost novinara morala da bude prioritet saradnje između udruženja i vlasti. I da ne postoji nijedan razlog da se iz tog procesa apstinira, jer smo ugroženi svakoga dana. I svakog dana imamo potrebu za zaštitom, prevencijom, kažnjavanjem…

Znam da nije lako proceniti uspešnost krajnjeg rezultata. Nesporna činjenica je da identifikovan počinilac, jedan od „monstruma koji su među nama”. Zato je važno konstatovati da je Ilija Savović (1986. godište) iz Niša, nezaposlen, neosuđivan, neoženjen, bez dece… kriv zbog toga što je u stanju uračunljivosti, svestan dela čije je izvršenje hteo, ugrozio sigurnost Gordane Bjeletić, glavne i odgovorne urednice medijske kuće „Južne vesti” i članova iste redakcije, kao lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti  informisanja u vezi sa poslovima koje obavljaju, pretnjom da će napasti na život ili telo tih lica, tako što je sa stonog računara… čime je izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz člana 138 stav 3. u vezi sa stavom 2 KZ..

***

Zadovoljni ili ne, imamo neki rezultat, i neke rezultate, koje moramo pažljivo, objektivno i argumentovano da analiziramo stvarajući inicijative i predloge za prevenciju i adekvatno reagovanje kojim bismo sprečili govor mržnje, pretnje i nasilje. Na to se nadovezuju urgentne reakcije i izgradnja operativnog sistema, uz kreiranje veoma efikasnog mehanizma istrage i podizanja optužnica.

Suočavamo se sa puno izazova, kada je reč o bezbednosti novinara, i vreme je za neki strateški dogovor svih aktera, kako bismo zaista iskoristili sve potencijale koji su nam na raspolaganju, a kojih u ovom trenutku ima sasvim dovoljno. Apstiniranje od upotrebe tih mogućnosti je, takođe, neka vrsta posrednog doprinosa nasilju nad novinarima i novinarkama.

Share