Uzmimo da se traži veoma visoka kamata da bi se refinansirao strani dug, to bi moglo da dovede do takvog povećanja obaveza da bi zemlja postala nesolventna. Recimo kao što je bio slučaj sa Jugoslavijom devedesetih godina prošlog veka. Uzmimo da se računa da bi obaveze mogle da se izvrše ukoliko bi se povećao priliv stranog novca odgovarajućim merama privredne politike, onda bi MMF trebalo, ako je zemlja članica te organizacije, da odobri kredit s nižom kamatom – uz uslove koji bi trebalo, ako se ispune, da obezbede solventnost države, to jest njenog budžetaosovu? I kojim bi sredstvima mogla da ih ostvari? Jedan je da Srbi na Kosovu žele da budu državljani Srbije. Ukoliko bi se o tome pregovaralo, dvojno državljanstvo bi moglo da bude jedno rešenje i moglo bi da bude recipročno.

Ekonomsku politiku Srbije karakterišu s jedne strane nasilje (nad privrednim subjektima), sa druge strane neistine (u pogledu elementarnih činjenica, kao što se vidi na primeru gasa) i, s treće strane, obmane (kada je reč o budućnosti – Srbija će biti lider i sl.).

Koje interese ima Srbija na Kosovu? I kojim bi sredstvima mogla da ih ostvari? Jedan je da Srbi na Kosovu žele da budu državljani Srbije. Ukoliko bi se o tome pregovaralo, dvojno državljanstvo bi moglo da bude jedno rešenje i moglo bi da bude recipročno.