Balkanske zemlje izvan zone evra moraće u dužem razdoblju da računaju sa značajno višim kamatnim stopama. I otežanim uslovima za ubrzani privredni rast jer će dugovi morati da se vraćaju, a ne da se neprestano refinansiraju.

U privredi kratkoročnost onemogućava preduzetništvo jer je očekivani vek preduzeća kratak, a u politici trajnost stranaka jer je očekivani broj prilika za pobedu na izborima mali.

Uzmimo da se traži veoma visoka kamata da bi se refinansirao strani dug, to bi moglo da dovede do takvog povećanja obaveza da bi zemlja postala nesolventna. Recimo kao što je bio slučaj sa Jugoslavijom devedesetih godina prošlog veka. Uzmimo da se računa da bi obaveze mogle da se izvrše ukoliko bi se povećao priliv stranog novca odgovarajućim merama privredne politike, onda bi MMF trebalo, ako je zemlja članica te organizacije, da odobri kredit s nižom kamatom – uz uslove koji bi trebalo, ako se ispune, da obezbede solventnost države, to jest njenog budžetaosovu? I kojim bi sredstvima mogla da ih ostvari? Jedan je da Srbi na Kosovu žele da budu državljani Srbije. Ukoliko bi se o tome pregovaralo, dvojno državljanstvo bi moglo da bude jedno rešenje i moglo bi da bude recipročno.