Peščanik Archives

Zabrinjavajuća je jučerašnja preporuka Kriznog štaba upućena Vladi Srbije. Ovo telo je, prema navodima medija, preporučilo da od petka, 22. maja, za ulazak u Srbiju ne bude potreban negativan test na korona virus, niti posebna dozvola za domaće ili strane državljane. Ova preporuka navodno treba da bude potvrđena u četvrtak na sednici Vlade. To nam daje dovoljno vremena da pokušamo možda i nemoguće – da urazumimo takozvani Krizni štab i Vladu Srbije.

Od dosada 103 žrtve korona virusa u Sloveniji, oko 80 su starice i starci iz staračkih domova, dakle dobrih 80%.To je najviši postotak u svetu, u toj kategoriji žrtava. O tome su nam, sasvim otvoreno i bezosećajno, govorili ministar za zdravlje i lekarka, izabrana po političkom kriterijumu (bliska Janši). Čak su naglašavali da je za neke starce bolje da umru u staračkom domu, jer se tu osećaju kao „kod kuće“. Blago njima.

Sama činjenica da je Vlada Srbije (odnosno kabinet predsednice) analizirala sadržaj jednog izveštaja koji se odnosi na stanje u Srbiji je napredak u odnosu na uobičajene paušalne ocene ili ignorisanje, bez obzira na nepotpunost same analize, o čemu će dalje biti reči. Kamo sreće da Vlada Srbije priprema i objavljuje pisane reakcije na sve izveštaje relevantnih međunarodnih i domaćih organizacija, ili, za početak, na izveštaje sopstvenog Saveta za borbu protiv korupcije.

Prije nego išta napišem o temi održavanju mise za žrtve Bleiburga u sarajevskoj katedrali, moram reći da nitko ne bi bio sretniji od mene da barem rasprave o događajima iz Drugog svjetskog rata, kad već ne mogu one o ratovima devedesetih godina, prestanu biti pogonsko gorivo za podgrijavanje nacionalizma, poticanje novog nepovjerenja među ovdašnjim narodima i histeriju u javnom prostoru.

Kada sam pisao tekstove za knjigu Bogataši i siromasi, zbirku vinjeta i tri eseja na temu nejednakosti (globalne, te između i unutar država), palo mi je na pamet da bih za ilustrovanje nejednakosti u različitim zemljama mogao da upotrebim primere iz književnosti.

Predsednik Vučić se u jednom trenutku zabrinuto zapitao da li će srpska groblja moći da prime sve pokojnike ako se broj onih koji umiru od korona virusa naglo poveća. To je bio jedan od razloga koje je naveo kad je tražio da se strogo izoluju pre svega najjači kandidati za selidbu na groblja, starci i starice. Ali nije on to tako grubo rekao, nego sinovski nežno i brižno: spasimo od umiranja naše bake i deke, koje volimo.

Moderna kapitalistička društva izgrađena su na jednoj dihotomiji: u političkoj sferi, odluke (bi trebalo da) se donose uz poštovanje načela jednakosti, tako da svako ima jednako pravo glasa, uz ravnomernu distribuciju moći; u ekonomskoj sferi moć je koncentrisana u rukama vlasnika kapitala koji imaju diktatorska ovlašćenja, a struktura moći je hijerarhijska. Održavanje ravnoteže na ovoj dihotomiji nikada nije bilo jednostavno. Nekada je političko načelo jednakosti ulazilo na teren ekonomije i ograničavalo moć vlasnika kapitala: otuda sindikati, radno pravo, propisi o diskriminaciji, zapošljavanju i raskidu radnog odnosa. U neka druga vremena, ekonomija se nametala politici, pa su bogati dobijali priliku da potkupljuju političare i nameću zakone koji im odgovaraju.

Dok smo čekali još jedan vikend zabrane kretanja, na prvoj sednici Parlamenta od početka krize premijerka Brnabić je istakla da je ponosna na to kako se Srbija bori sa pandemijom, objasnila dokle smo stigli i kako se spremamo na sve što nas čeka. Posebno je citirala predsednika naglasivši da „smo u Srbiji zaustavili život da bi život mogao da pobedi“. Kako je rekla, cilj zaustavljanja pandemije će uskoro biti postignut.

Pred slovenačkom državnom televizijom pre tri dana desilo se čudo: biciklisti, tokom dnevnog protestnog obilaženja grada i prolaznici su se zaustavili, pljeskali i uzvikivali pozdrave ovoj instituciji i njenim radnicima. Sličan događaj desio se jedino pred BBC-em, koji je takođe javni servis, za vreme trogodišnjeg previranja oko brexita. Trideset godina posle nastanka novih država iz Jugoslavije, nijedan javni TV servis nije doživeo ovakvo javno priznanje.

Izgubio sam pojam o vremenu otkad sam dospeo u karantin nakon što sam izgubio čulo mirisa. Kami piše da za vreme kuge nema „šta da se radi osim da se obeležava vreme“, ali to je teže nego što se čini. Je li danas ponedeljak ili utorak? (Zar je to važno?) Odskora vreme koje prolazi najpouzdanije merimo ne danima ili nedeljama, već brojem umrlih. U Njujorku je umrlo više od 7.000 ljudi – što je dvostruko više od broja žrtava 11. septembra 2001.

Repriza

Lapot pod Alpima

Poen koji je „dekonsolidovao“ demokratiju

Jesu li Bosna i Hercegovina u istoj državi?

Nejednakost u književnosti

Šetam, još vitak sa zapetom maskom

Trump kao apoteoza neoliberalizma

Koliko košta mentalno zdravlje u Srbiji?

Čudo pred državnom televizijom

Brodolomnici

ANEM pozdravlja privođenje osumnjičenih za ugrožavanje bezbednosti Brankice Stanković

Mesec i po dana tišine: Gde je zapelo u istrazi napada na Nikolu Jovanovića ispred Beogradske arene (VIDEO)

Političari protiv novinara u Srbiji: 159 verbalnih napada u oktobru 2026.

SafeJournalists: Privođenje holandskog novinara u Tirani i oduzimanje telefona zahtevaju hitno utvrđivanje odgovornosti

Hemofarm Fondacija otvorio konkurs za studente: Od fakultetske klupe do globalne karijere

Zašto je potrebno da načelnik Policijske uprave u Boru podnese ostavku?

Igor Velić: Potrebne su ostavke rukovodećih ljudi Agencije za bezbednost saobraćaja (VIDEO)

Ako je na Kosovu vladao „medijski mrak“, ko je onda držao svetlo upaljeno?

ŠTA JE JAVNI SERVIS

O NAMA

PRATITE NAS