Moderni svet je oblikovan uverenjem da ljudi mogu da nadmudre i poraze smrt. Bio je to revolucionarno nov stav. U većem delu istorije ljudi su krotko prihvatali smrt. Sve do poznog modernog doba većina religija i ideologija videla je smrt ne samo kao neizbežan usud već i kao glavni izvor smisla u životu. Najvažniji događaji u ljudskoj egzistenciji nastupali su nakon što čovek ispusti poslednji dah. Tek tada je mogao da sazna prave životne tajne. Tek tada je mogao da dobije večno spasenje ili da trpi beskrajno prokletstvo. U svetu bez smrti – dakle i bez raja, pakla ili reinkarnacije – religije poput hrišćanstva, islama i hinduizma ne bi imale smisla. U većem delu istorije najbolji ljudski umovi nastojali su da daju smisao smrti, a ne da je poraze.

Ova divlja trava (divlji beli luk, medveđi luk, čemaž) ušla je u Sloveniji u modu pre ne više od dve-tri godine, dok je poznavaocima bila poznata od mnogo ranije. Navala na sremuš bila je u poslednje vreme takva da su se počele dešavati nezgode: prošlog proleća, bračni par je umro u Ljubljani posle trovanja travom koja je ličila na sremuš. Primera radi, đurđevak je nalik sremušu, dok još nema cvetova, i jako je otrovan. Sremuš je dobar i kad procveta – i njegovi beli cvetovi potpuno su različiti od đurđevka. Koristi se u čorbama, pitama, salatama i posebno je dobar pesto od sremuša, mleven sa maslinovim uljem, pinjolima i lešnicima ili bademima i morskom solju. Sudeći po medijima, sremuš je našao svoje mesto u Srbiji, BiH i Hrvatskoj za vreme karantina i anti-virusnog ponašanja: između ostalog, tinktura od sremuša dobra je za iskašljavanje.