Indeksonline Archives - Javni servis

img_6310-1.jpg
Javni ServisAvgust 12, 2019

NITROVICA – Svaka treća žena na Kosovu trpi neki vid nasilja. U policijskoj stanici u Gnjilanu je od januara do juna ove godine zabeleženo preko 60 slučajeva porodičnog nasilja. U odnosu na isti period prošle godine prijavljeno je 17 slučajeva više. Ovaj podatak, kako kažu u policiji, ukazuje da je povećana odlučnost kod žena da prijave nasilje, ali i da je nasilje u porodici problem koji je u porastu. Ipak, ne postoiji realna statistika, jer mnogo žena trpi i krije nasilje. „U 2018. godini, od januara do juna prijavljeno je 46 slučajeva porodičnog nasilja. U istom periodu ove godine imamo 63 slučaja”, kaže šef operative PS u Gnjilanu Negovan Mihajlović. On dodaje da je više poverenja danas u policiju, dodajući da se ranije nasilje u porodici manje prijavljivalo er se, uglavnom prikrivalo. Sociolozi kažu da je nasilje nad ženama globalni problem i da se ne radi samo o izolovanim slučajevima. Upozoravaju da nasilje nad ženama često povlači sa sobom i nasilje nad decom i da bi se ono sprečilo, neophodna je osuda društva. “Svedoci smo toga da žene trpe nasilje. Nasilje nije samo fizičko, već može biti psihičko, seksulani oblik nasilja. Često žene nisu svesne i društvo nije svesno da neka osoba trpi nasilje”, kaže sociolog Slobodan Miljkovć. U policijskoj stanici u Gnjilanu kažu da imaju specijalizovane jedinice za slučajeve nasilja u porodici. Kažu da pored fizičkog, žene trpe i ekonomsko, psihičko, verbalno, sajber i medijsko nasilje. Na Kosovu po tradiciji ženski pol ne nasleđuje imovinu, tako da su posle udaje u većini slučajeva žene zavisne od svojih muževa. Kada se nasilje pojavi pošto su ekonomski zavisne, one nemaju kud. Sigurne kuće ili ženski centri su samo početni korak u zaštiti žena. Predstavnici američkog kontingenta KFOR-a i Misije OEBS-a na Kosovu, uručili su krajem jula “Ženskom centru za podršku i razvoj” u Bostanu ćebad, jorgane, jastuke i dušeke, kako bi olakšali boravak ženama, žrtvama nasilja u porodici. Ova donacija je mali znak pažnje da žene nisu zaboravljene. Skrenuta je pažnja da su upravo žene osnova društva i porodice. “Ako želimo da napravimo jako društvo, moramo imati jake žene. Institucije i drušvo moraju da zaštite žene koje su jezgro tog društva. Nažalost, ženama je potrebna zaštita”, rekao je na ceremoniji dodele pomoći direktor Regionalne kancelarije Misije OEBS-a u Gnjilanu, Džejms Lion. Lion je takođe kazao da u svakom društvu ima jakih žena, da mogu po fizičkoj konstituciji biti male, ali su u stvari jake. On je kao primer uzeo Delu Hodžes, koja je više od dve decenije služila u američkoj vojsci. Kako je Lion rekao Dela Hodžes, koja je na čelu “Bondstila”, bila je zadužena za sve pogone i opremu američke vojske i vrlo je zainteresovana za ženska prava na Kosovu. “Porodica je ovde isto toliko važna kao i u Americi, ljudi sve rade za porodicu i svoju decu”, rekla je odlazeća direktorka Tima podrške za Balkan, Dela Hodžes. Na pitanje kako je uspela da uskladi brak, porodicu i karijeru, ona je rekla da je uvek potrebno napraviti balans. Vesna Stajić, iz Udruženja žena povratnica “Naš dom” i jedna od inicijatora za osnivanje prihvatilišta za žene u Kosovskom pomoravlju, kaže da je podrška institucija, stranih organizacija i svih osoba dobre volje vrlo važna podrška u procesu osnivanja kuće za sve žrtve nasilja. “Dugujemo veliku zahvalnost KFOR-u, koji je od samog početka uz ovo prihvatilište i nadam se da će se ta podrška nastaviti. OEBS je uz nas od samog početka, znaju sve naše nedaće i radosti. Danas su ovde koleginice sa celog Kosova, što je dobra prilika za druženje i razmenu iskustava”, rekla je Vesna Stajić. Dodeli pomoći prisustvovale su predstavnice skloništa za žene iz Gnjilana, Peći, Prištine i Đakovice. “Kosovo ima 10 prihvatilišta, imalo je 9, a sada 10. Mi kao prihvatilište dajemo našu podršku Vesni Stajić. Samo mi koji radimo u ovakvim centrima znamo koliko je ovo važno za žene. Mi ćemo da podržavamo jedna drugu i nadamo se da ovo prihvatilište neće imati mnogo žena”, istakla je predstavnica prihvatilišta za žene iz opštine Peć, Ardita Bala. Zamenik kosovskog ministra pravde, Naim Ćelaj je u svom obraćanju istakao da zna koliko je teško napraviti i voditi ovakvo sklonište. “Znam koliko je teško Vesni Stajić da osnuje ovo sklonište, znam da nije lako, znam za sve poteškoće sa kojim se suočavaju. Trudili smo se da damo pomoć i podršku. Međutim, više puta institucije nisu bile na zadovoljavajućem nivou da vam daju podršku koja vam treba. Nedostajale su prakse saradnje institucija i ovog Centra. Zato današnja pomoć ima poseban značaj i poruku. Mislim da je ovo najbolji primer podrške ovim centrima”, rekao je Ćelaj i dodao da je dužnost institucija da nađu rešenje za ovakve centre. Potpredsednik opštine Novo Brdo, Siniša Dimić je kazao da je za njihovu opštinu od velikog značaja što mogu da pomognu prihvatilište za žene u selu Bostane i izneo nadu da broj korisnica ovog Centra neće biti veliki. “Prisustvo predstavnika kosovske vlade je znak da imamo podršku da se borimo protiv nasilja nad ženama u čitavoj državi”, rekao je Dimić i dodao da će se opština truditi da pomaže ovakve projekte. Na Kosovu su mnoga prava žena ugrožena. I dalje su na snazi tradicionalni okviri po kojima žena nema prava na nasleđivanje imovine, iako u zakonu piše suprotno. Bilo da je domaćica, političarka, učiteljica, krojačica ili nešto drugo, svaka na svoj način daje doprinos ovom društvu. Ipak, potrebno je da budu aktivnije, kako bi poboljšale svoj položaj, prvenstveno boreći se za svoja prava, ostavljajući iza sebe “običaje” sredine u kojoj žive. Ujedinjene nacije su početkom ove godine objavile Istraživanje po kojem je za ženu jedno od najopasnijih mesta upravo njihov dom. Istraživanja pokazuju da je oko 16 miliona žena pogođeno nekom vrstom nasilja od svoje 15 godine. RTV Puls

crna-gora-policija-saj-1.jpg
Javni ServisJul 22, 2019

PODGORICA – Policija u Podgorici danas je uspešno deaktivirala improvizovanu eksplozivnu napravu koja je pronađena u dvorištu jedne kuće u podgoričkom naselju Zagorič, saopštile je Uprava policije Crne Gore.

Time je sprečeno, kako se sumnja, izvršenje teškog krivičnog dela, u vezi sa čim policija i tužilaštvo sprovode dalje aktivnosti, kaže se u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

Policijski službenici su, zajedno sa tužiocem, izvršili uviđaj, deaktivirana eksplozivna naprava je poslata na veštačenje, a kriminalistička obrada je u toku.

143795455956b5f93ec7252673798902_v4_big-1.jpg
Javni ServisJul 22, 2019

BEOGRAD – Poslanici vladajuće većine najavili su danas u Skupštini Srbije podršku izmenama i dopunama Zakona o izvršenju koji onemogućava oduzimanje jedine nekretnine ako je dug za komunalne usluge manji od 5.000 evra, dok su poslanici radikala tražili ukidanje javnih izvršitelja.

Poslanik Srpske radiklane stranke (SRS) Aleksandar Šešelj rekao je da se radikali zalažu za ukidanje izvršitelja i vraćanje izvršenja u nadležost sudova i da je ta partija već skupila više od 100.000 potpisa za ukidanje izvršitelja.

Šešelj je dodao da je za Vladu Srbije trebalo da bude alarmantno još kad je 2017. godine na ime duga zaplenjeno čak 3.736 stanova, a niko, osim uskog kruga ljudi bliskih izvršiteljima, nije znao kada se organizuju prodaje tih stanova.

Šešelj je izneo primer porodice sa Dorćola koja je bez stana ostala zbog 6.500 evra duga, stan im je oduzet i prodat za 26.000, dok je tržišna vrednost bila više od 90.000 evra.

Šešelj je Komoru izvršilaca uporedio sa “mafijaškim klanom” i istakao da je “zloupotreba kod izvršenja postala pravilo”.

On je pitao ko je odredio granicu od 5.000 evra za komunalne usluge kako bi dužnik bio izuzet od oduzimanja stana i šta će biti ako je dug 5.100 evra.

Minstarka pravde Nela Kuburović je odgovorila da su takve optužbe neosnovane i da je, kada je bilo zloupotreba, Ministartsvo pravde sprovodilo postupke.

Demantujući izjavu da se nije znalo kada su prodaje, ministarka je rekla da su se obaveštenja o prodaji mogla naći na oglasnoj table u Komori izvršitelja.

Kuburović je istakla da u sudovima već godinama stoji 614.000 predmeta koji najverovatnije nikada neće biti izvršeni, jer su se sudovi pokazali kao nesposobni da sprovedu izvršenje, a sada postupak izvršenja traje prosečno 110 dana.

U Srbiji trenutno radi 214 javnih izvršitelja i tri zamenika, dok u kancelarijama radi oko 2.000 uglavnom pravnika, a broj sudija koji su ranije postupali bio je manji od 400.

Replicirajući ministarki Aleksandar Šešelj je pitao kako mogu sudovi da se pokažu nesposobnim i da li to znači da ćemo, ako procenimo da bi bili efikasniji i sudjenja za krivična dela prebaciti privatnicima.

Poslanik Jedinstvene Srbije (JS)i predsednik Odbora za pravosudje, državnu upravu i lokalnu samoupravu Petar Petrović rekao je da su izmene zakona predložene zbog primedbi koje su se čule u prethodnom periodu, jer je u praksi često dolazilo do kršenja odredbi zakona i etičkih normi.

On je pohvalio načelo srazmere i ukidanje mogućnosti da se zbog minimalnog duga prodaju nekretnine dužnika.

Poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS) Nedjo Jovanović osvrnuo se na član o prinudnom oduzimanju deteta po nalogu suda i predložio da u takvim situacijama ipak ne postupa sudski izvršitelj, već isključivo sudija.

“Nije svejedno oduzeti majci dete prinudnim putem i predate ga ocu, ukoliko postoji takva odredba, i to bi trebalo da se koriguje,” rekao je Jovanović.

Ministarka pravde odgovorila je da je isključivo sud nadležan kada je reč o dodeljivanju dece i izvršitelji nisu uključeni u taj postupak.

Kada je pak reč o naplati alimentacije, izvršitelji su se do sada pokazali kao veoma efikasni, dodala je Kuburović.

Na dnevnom redu nove vanredne sednice je osim izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbedjenju i dopuna Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, potvrdjivanje Sporazuma sa Severnom Makedonijom o zajedničkoj kontroli graničnog prelaza, kao i izbor novog Poverenika za informacije od javnog značaja.

Zaplenjeno-vise-od-50.000-evra-22-07-2019-Batrovci-1.jpg
Javni ServisJul 22, 2019

BEOGRAD – Carinici su u saradnji sa policijom 21. jula 2019. godine, na ulaznoj strani graničnog prelaza Batrovci, u džepovima jakne koju je jedan putnik nosio na sebi pronašli preko 70.000 neprijavljenih evra.

FOTO: Uprava carine

Prekršaj je otkriven oko 6 sati ujutru kada je na red za kontrolu stigao „volvo“ holandskih registarskih oznaka kojim je iz Roterdama ka matičnoj zemlji putovao 41-godišnji državljanin Holandije turske nacionalnosti u društvu jedne saputnice.

FOTO: Uprava carine

Iako su putnici rekli da nemaju ništa da prijave, kontrola je pokazala suprotno, kada su carinski službenici u džepovima vozačeve jakne pronašli 72.650 evra.

FOTO: Uprava carine

Vozaču i njegovoj saputnici je vraćeno po 10.000 evra, što je dozvoljeni iznos koji ne podleže prijavljivanju, a nešto više od 50.000 evra je zadržano do okončanja postupka tokom kog putnici imaju priliku da dokažu poreklo novca.

Podsećamo putnike da unos deviza u Srbiju nije limitiran, ali su svi u obavezi da prijave iznose veće od 10.000 evra – kako pri ulasku, tako i pri izlasku iz zemlje.