Vanredno stanje je završeno, ali potreba za vanrednim stanjem sa ograničavanjem kretanja postoji i dalje. Ne možemo se osloniti na pojedinačnu i kolektivnu odgovornost da ćemo voditi računa o sebi i drugima. Izgubljena je „nevinost“ tokom spontano organizovanog okupljanja pred zgradom Skupštine Srbije, isto kao i performansima štrajkovima glađu. Gledao sam ljude koji su okupljeni, koje su okupili, kao da su omađijani, bez ikakve brige o sopstvenom interesu, javnom interesu, o dimeniziji opasnosti koju direktno proizvode prisustvovanjem skupu bez ikakvog računa o distanci, bez maski, rukavica, sa voljom da drugima i sebi nanesu zlo. Zaraze, ili nasilja… svejedno. Sigurno se dogodilo i jedno, a drugo smo videli sa fizičkim nasrtajem na ženu.

Estradizacija pobeđuje normalnost, i kada smo životno, civilizacijski ugroženi. Doktora koji promoviše sada i sunčanje protiv korone, a ranije i šoping u Milanu, kada je u tom gradu bila virusna bomba, video sam pre mesec, dva, u bolnici u kojoj radi. Ušao je u prostoriju ne konstatujući bilo koga, sa nekom pričom o seksu u kasnijim godinama, ne sećam se poente, ali je tu temu koja u sebi ima samo ekscentričnost, desetak minuta forsirao, i pošto nije bilo nikoga ko bi imao suprotstavljeni stav, otišao je… Posle toga, kažu prisutni koji svakodnevno to doživljavaju, pravdajući se, da su mu se suprostavili, proveli bi u toj besmislenoj debati ceo dan.

Hteo bih nešto da kažem o početku pandemije i histeriji vezanoj za nemogućnost dostupnosti opreme, respiratora prvenstveno. Dobili smo ponude velike regionalne kompanije koja je nedavno većinski u vlasništvu kompanija iz Kine. Vodili smo računa i na kraju shvatili pokušaj prevare zasnovan na toj histeriji.

Respiratori su u protekla dva-tri meseca bili najtraženija roba, često tretirani maltene kao panacea, uređaj za sveobuhvatno izlečenje. Nabavili smo dva respiratora tokom ove krize, pa znam nešto o tome kako je izgledala kupovina, trgovina, pljačkanje i preusmeravanje pošiljki.

Sudeći po situaciji oko Kalenić pijace danas – veliko opuštanje, maske retkost, nema brige o distanci, snimci iz gradskog saobraćaja govore da nikakve distance nema, sledi izgleda„raspašoj“. Vrlo zabrinjavajuće za početak.

Danas je Svetski dan higijene ruku. Nikada nije globalno ovaj dan obeležen u dramatičnijim okolnostima upravo povezanim sa higijenom ruku.

Kada je Srpski filantropski forum,  zajedno sa Fondom B92, pokrenuo akciju prikupljanja sredstava za podršku zdravstvenim ustanovama u borbi protiv kovid virusa, suočili smo se sa skoro potpunom blokadom svih kanala nabavke medicinske opreme i sredstava, pa smo  kupovali ono što se zateklo kod dobavljača, po magacinima a bilo je neophodno.

“Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i sretno preživljena nesreća”. Na ovu misao Iva Andrića podseća Politika danas. Da li smo preživeli i odali počast preminulim, ali i onima kojisu se žrtvovali? Čini se da nam to tek predstoji, a da li će se to i dogoditi… Sudeći prema dosadašnjem iskustvu, teško.