Suđenje činjenicama
Izvor: Radar
Sudija Apelacionog suda Dušanka Đorđević, koja je bila u veću koje je oslobodilo optužene čelnike DB-a za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, i njen suprug advokat Aleksandar Đorđević, visoki funkcioner DB-a iz devedesetih godina, traže zatvor za novinare KRIK-a. U krivičnom postupku traže 10 meseci zatvora i zabranu rada dve godine za novinarku Bojanu Pavlović i urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića zbog navodne nedozvoljene obrade ličnih podataka, iako ne spore da se u bazi sudija koju je objavila ova istraživačka mreža nalaze javno dostupni podaci iz katastra o nepokretnostima koje supružnici Đorđević poseduju.
U toj bazi za sudiju Đorđević osim pobrojanih nepokretnosti, gde naravno nisu navedene adrese, nalazi se i takođe javno dostupan podatak u kojim postupcima je sudila.
Sudija Đorđević koja je zadužena za organizovani kriminal i korupciju u Apelacionom sudu u Beogradu je u ovom postupku preko advokata predložila dokaz za koji je ranije utvrđeno da je laž. Naime, njen zastupnik je naveo da je Dojčinović „opasna ličnost“ i kao dokaz priložio tekst iz Informera koji je baš zbog tog pamfleta izgubio pravosnažno sudski spor od urednika KRIK-a. Zanimljivo je da je taj tabloid u tom postupku otkrio i povezanost sa BIA tražeći da podatke objavljene o Dojčinoviću sud proveri u tajnoj službi u kojoj je pre četvrt veka sudijin suprug bio načelnik uprave za obezbeđenje. Imao je, između ostalog, zaduženja u obezbeđenju predsednice zloglasnog JUL-a Mirjane Marković i tada ministra spoljnih poslova Srbije Milana Milutinovića. On je bio i državni funkcioner od jula 2013. do maja 2014. kao član nadzornog odbora Istraživačko-razvojnog instituta „Kirilo Savić“, po izboru Vlade Srbije.
Kao advokat Đorđević je učestvovao u postupku protiv zemunskog klana i branio је Aleksandra Zdravkovića optuženog za ubistvo Slobodana Radosavljevića Bulke, koji je pravosnažno oslobođen 2009. Trinaest godina kasnije njegova supruga bila je u apelacionom veću koje je tom istom Zdravkoviću povećalo kaznu sa devet na 13 godina zatvora za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka. Tom presudom je stavljena tačka na slučaj u kome nisu otkriveni nalogodavci i motiv.
Njegova supruga je na prvom ročištu 13. juna kao predlog za „pomirenje“ predložila da se KRIK izvini, izbriše podatke koji su inače javno dostupni i nikada više ne spominje nju, koja je javni funkcioner i predstavnik sudske vlasti, kao i njenog supruga koji kao advokat postupa u javnim suđenjima. Inače, za bazu podataka imovine i postupaka sudija, gde je obrađen 51 sudija, KRIK je dobio međunarodne nagrade za novinarstvo, a takve baze postoje u mnogim evropskim državama, od suseda Srbije, pa do Poljske i Ukrajine. To nije sprečilo zastupnicu advokata Đorđevića da se na drugom ročištu suđenja KRIK-u 26. septembra obrati prisutnim predstavnicima ambasada Švedske, Norveške, Holandije, Švajcarske, Velike Britanije i Nemačke, kao i predstavnicima EU delegacije sa pitanjem: „Da li tako nešto postoji u vašim državama?“. Pokušali smo da nađemo primer da se nekada desilo, ne samo u Srbiji nego i u evropskim državama, da je neki sudija tražio za novinara zatvorske kazne, ali nismo uspeli. U odvojenom parničnom postupku supružnici Đorđević traže odštetu od čak 760.000 dinara, a nudili su „pomirenje“ u krivičnom postupku ne navodeći da bi odustali od parničnog.
Slap tužbe i reč sudija
Ovo su samo neke činjenice koje bi u većini zemalja Evrope bile samo umetničko izražavanje apsurda, ali su u Srbiji nažalost stvarnost. I ta stvarnost je veoma opasna za novinarsku profesiju u Srbiji. Osim parničnih takozvanih slap suđenja, KRIK je sada izložen i nastranoj novotariji slap krivičnom postupku. Krivični postupci, takođe, kao i parnični, novčano iscrpljuju redakcije, a donose i vremensko iscrpljivanje, jer je za razliku od parnice obaveza okrivljenih da budu prisutni na svakom zakazanom ročištu. Uz to u krivičnom postupku preti i daleko ozbiljnija kazna. Ovaj krivični i parnični postupak protiv jedne od najnagrađivanijih redakcija u Srbiji može biti i deo organizovanog progona, jer KRIK trenutno ima čak 16 parničnih postupaka. Od 16 su dva pred poslednjim instancama u Srbiji, Vrhovnim sudom, gde KRIK traži reviziju za osuđujuće presude. Sudska praksa je poslednjih godina promenjena i postala je obeshrabrujuća za profesionalne novinare. Tako je KRIK izgubio prvostepeno postupak od sadašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića, koji ih je tužio zbog prenošenja činjenice sa suđenja grupi Zorana Jotića Jotke. Naime, na suđenju je kao dokaz izveden presretnuti zvučni razgovor optuženih, gde govore da Jotić nema koga da se plaši, pa sagovornik doslovno kaže: „Pa Bratislav Gašić je kod njega na kazanu“. Srbija je tako postala zemlja u kojoj se ne samo sudi zbog činjenica, već možete da budete i osuđeni zbog iznošenja činjenica.
Za krivični postupak protiv KRIK-a pitali smo i jedne od najuglednijih sudije u Srbiji, nekadašnju predsednicu Vrhovnog suda Vidu Petrović Škero, koja je prva u sudsku praksu uvela evropska pravila čiji je potpisnik Srbija, i nekadašnju sudiju Vrhovnog suda Radmilu Dragičević Dičić, koja je sudila u najtežim postupcima, ubistvima Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, zemunskom klanu…
Vida Petrović Škero smatra da KRIK ima pravo, jer se bavi istraživačkim novinarstvom. „Sudija koja ih je tužila nije čak ni posebno izdvojena, jer taj registar važi za 51 sudiju. Legitimno je da se postavi pitanje kolika je imovina sudija. Oni su obavestili šta sudije imaju od imovine i u kojim predmetima sude i čak nisu ništa ni zaključivali. Ništa nije urađeno suprotno zakonu. Normalno je da sudije trpe povišenu pažnju javnosti. Javni funkcioneri, što su i sudije, dužni su da trpe veći stepen kritike“, kaže nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i dodaje da njoj iz prakse nije poznato da je u privatnoj krivičnoj tužbi neki sudija tražio zatvor za novinara.
Radmila Dragičević Dičić smatra da ovakav krivični postupak, gde se traže zatvorske kazne i zabrana rada za novinare, nije primeren. „Svaki sudija kao deo sudske vlasti dužan je da trpi veću pozornost na svoj rad. I svako ponašanje sudije i van sudnice je podložno oku javnosti. Sudija sam treba da štiti slobodu govora i ne bi trebalo da kritičke napise doživljava lično. Na znam konkretan predmet, pa ne mogu da govorim o detaljima“, kaže nekadašnja sudija Vrhovnog suda Srbije.
Za sada su održana dva ročišta po tužbi sudije i njenog supruga advokata protiv KRIK-a, a sledeće je zakazano za 12. novembar.
Na poslednjem, advokati koji zastupaju sudiju i njenog supruga u uvodnim izlaganjima su istakli da su novinari neovlašćeno obrađivali lične podatke sudije i to – njeno ime i prezime, funkciju i imovinu koju poseduje i to sa namerom da je povežu sa kriminalom i korupcijom. Advokatica Kruna Savović, koja brani novinare KRIK-a, rekla je da oni nisu prekršili zakon kao i da svi objavljeni podaci potiču iz javnih baza i dobijeni su po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ona je naglasila i da se Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne primenjuje na novinare kada se radi o novinarskom izveštavanju. „Da nije tako, novinari ne bi mogli da se bave istraživačkim novinarstvom“, rekla je advokatica Kruna Savović.
Da je Srbija zemlja gde se sudi i presuđuje zbog iznošenja činjenica i time zabranjuje istina nije samo problem za novinarstvo i pravosuđe, već za sve njene građane.
Zbog čega je tužen KRIK
Ono zbog čega su sudija Dušanka Đorđević i njen suprug advokat Aleksandar Đorđević tužili KRIK su nesporne činjenice, koje ni oni ne spore, objavljene u bazi podataka sudija. Prvo se navodi u toj bazi u kojim je postupcima sudila sudija Dušanka Đorđević. Osudila je Zorana Tešića na sedam godina zatvora za pokušaj ubistva Nikole Sandulovića, ali je on kasnije oslobođen pravosnažno presudom Apelacionog suda. U apelaciji je bila članica sudskih veća, osim onog koje je oslobodilo optužene za ubistvo Ćuruvije, u onom koje je povećalo kaznu nekadašnjem članu zemunskog klana Aleksandru Zdravkoviću za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka, sa devet na 13 godina zatvora, kao i u veću koje je 2021. ukinulo osuđujuću presudu bivšem predsedniku Grocke Dragoljubu Simonoviću (kasnije pravosnažno osuđenom) za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Njen suprug je u postupku protiv zemunskog klana, okončanog pravosnažno 2009, osim Zdravkovića, koji je oslobođen, branio i Dalibora Nišavića, koji je bio osuđen zbog učestvovanja u ubistvu Velibora Iličića na devet godina zatvora. Sam advokat Đorđević se na sajtu njegove kancelarije hvali kako je postupao i u Specijalnom sudu.
Pobrojana je i nepokretna imovina Đorđevića. Sudija ima stan od 65 kvadrata i garažno mesto na Vračaru u Beogradu. Taj stan i garažno mesto kupila je u junu 2020. dok je bio u izgradnji, za šta je podigla stambeni kredit od 123.000 evra. Vlasnica je dupleksa od 79 kvadrata na Vračaru na koji je upisana hipoteka zbog kredita od 125.000 evra, koji je uzela 2012. Sudija je vlasnica trosobnog stan od 76 kvadrata i garažnog mesta od 20 kvadrata u Zemunu. Sudijin suprug poseduje troiposoban stan u potkrovlju na beogradskoj opštini Savski venac. U katastru nije upisana veličina stana. Vlasnik je i poslovnog prostora od 142 kvadrata nedaleko od Slavije i stana od 82 kvadrata na Voždovcu. Poseduje16 ari zemljišta u okolini Bajine Bašte, blizu reke Drine i suvlasnik je jedne šestine porodične kuće od 104 kvadrata u niškom naselju Bubanj, kao i dva objekta od 46 kvadrata.
Tekst je prenet sa portala Radar.
Djordje Jokic