Olenik: Cilj tužbi protiv mene – da se ne pominje uticaj BIA na sudove, ukazivanje na veze vlasti i kriminala stvara nervozu

Autorka: Una Sabljakovi, Izvor: N1

„Sudija koja je oslobodila ubice Ćuruvije iz BIA je i Dušanka Đorđević, žena bivšeg šefa VI uprave DB (BIA), sada adv. Aleksandra Đorđevića pratioca Mire Marković. Predsednik veća Nada Hadži Perić je učestvovala u oslobađanju atentatora na Vuka Draškovića, iste ekipe iz BIA“.

Zbog ove objave od 3. februara ove godine, protiv advokata i člana predsedništva LSV Vojvođani, Aleksandra Olenika tužbe su podigli bivši pripadnici Državne bezbednosti (DB) Miroslav Kurak i Milan Radonjić, koje je zajedno sa Radomirom Markovićem i Ratkom Romićem, Apelacioni sud 2. februara ove godine oslobodio optužbi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. U obe tužbe navedno je da im je Olenik povredio „ljudsko dostojanstvo, čast i ugled, kao i osnovna ljudska prava“.

Šta će biti vaši argumenti za odbranu, ukoliko budu otvoreni sudski procesi po tužbama koje su protiv vas podneli Miroslav Kurak i Milan Radonjić?

„Nigde ih nisam pomenuo, baš zato što pazim na pretpostavku nevinosti, pa mi nije jasno kako su se prepoznali. Ali to će morati da dokažu na sudu. U tužbama su se najviše bavili mojim rečima –  “ubice iz BIA“, ali svi znamo ko su ubice Đinđića i da su to baš ljudi iz BIA. Radomir Marković izdržava kaznu za politička ubistva, tako da ne vidim ništa sporno u mojim rečima – ‘ubice iz BIA’.“

Bivši pripadnici DB su tužili i Mariniku Tepić zbog objave, takođe u vezi sa presudom Apelacionog suda. Tužbe su iz istog razloga podnete i protiv fondacije Slavko Ćuruvija. Kurak je tužio i NiN, u čijem tekstu od 14. februara, se u kontekstu svedočenja Milorada Ulemeka, Kurak pominje kao izvršilac ubistva Slavka Ćuruvije. Šta je, prema vašem mišljenju, cilj svih tih tužbi?

„Ovo je ključno pitanje. Postoji više ciljeva, po mom mišljenju. U izlaganju se bavim sudijama koje su sudile pripadnicima BIA i koje su ih uglavnom oslobađale. Naveo sam imena dvoje sudija koje su sudile u više predmeta i neke od njih su čak i povezane sa BIA. Moje pitanje je bilo kako to da uglavnom iste sudije dobijaju ove predmete, odnosno postavio sam pitanje o uticaju BIA na sudije. Zato mislim da je jedan od ciljeva tužbi da se više ne postavlja pitanje o uticaju BIA na sud, ali će na ovaj način dobiti suprotan ishod jer – kako sam do sada javno kritikovao rad konkretnih sudija i tužilaca, tako ću i nastaviti.

U poslednjih desetak godina stvorena je nedodirljivost, tj. nekažnjivost ljudi koji se dovode u vezu sa režimom Aleksandra Vučića i visokim kriminalom, korupcijom i političkim ubistvima. Ako se na bilo koji način ova nedodirljivost dovede u pitanje, pa i javnim ukazivanjem na ove veze, to može dovesti do rušenja ovog sistema, kao kule od karata. Zato je vidljiva nervoza i zato imamo ove tužbe. Rušenje ovog sistema nedodirljivosti mora negde početi, ali kad počne, onda je nezaustavljivo i zato nas ovim tužbama napadaju“.

Srbija je na 10. mestu u Evropi, sa 28 zabeleženih SLAPP tužbi, za poslednjih godinu dana. Anti-SLAPP direktiva Evropskog parlamenta, usvojena u februaru, neće biti primenjena u ovoj zemlji, jer Srbija nije članica EU. Da li su tužbe bivših pripadnika DB, kao SLAPP tužbe i kako se protiv njih u Srbiji uopšte može boriti?

„Striktno formalno, SLAPP tužbe su usmerene samo protiv novinara, odnosno medija, sa ciljem da se oni iscrpljuju sudskim postupcima, da se bave sobom, a ne kriminalom, korupcijom i političkim ubistvima, dakle da se ućutkaju.

Mi nismo mediji, ali smo političari, javne ličnosti i javnim istupima možemo da ukažemo na veze režima Aleksandra Vučića sa kriminalom, korupcijom i političkim ubistvima. Mene, kao političara i člana predsedništva LSV Vojvođani, tužbama pokušavaju da iscrpe, da me nateraju da se bavim sobom, a ne njima. Dakle, formalno, ovo nisu SLAPP tužbe, ali imaju isti cilj, tako da se može reći da imaju istu suštinu.

Te tužbe predstavljaju zloupotrebu pravosuđa i mi ćemo kroz sudske postupke objasniti sudijama da je u pitanju pokušaj njihove zloupotrebe i tražićemo da primene mehanizme zaštite koje su im na raspolaganju.

Ovi mehanizmi protiv zloupotrebe sudskih postupaka kod nas nisu naročito razvijeni, niti postoji razvijena sudska praksa, tako da je vidljiva potreba za drugačijim zakonskim rešenjima za ovakve i slične tužbe. Do potrebne promene zakona i usklađivanja sa rešenjima u EU, sigurno neće doći dok je na vlasti Aleksandar Vučić, tako da smo prinuđeni da pravimo novu sudsku praksu na osnovu postojećih zakona. Ova pravna bitka će biti duga, iscpljujuća i skupa, ali mi nemamo drugog izbora osim borbe“.

„Pitanje – da li mi uopšte imamo pravosuđe?“

Rekli ste da ste sada, posle druge tužbe, već pod ozbiljnim pritiskom. Da li to doživljavate kao zastrašivanje? Kako ćete na to odgovoriti?

„Svakako jeste zastrašivanje, ali u pokušaju ili kako mi pravnici to kažemo, u nepodobnom pokušaju. Kada sam ja u pitanju, što je pritisak veći to je i otpor jači. Odgovorićemo pravnim sredstvima, ali i političkim. Politička borba će biti zanimiljivija; ove tužbe su dobrim delom političke, jer se radi o klasičnim političkim ubistvima u koje je svakako umešana BIA.

Za sada mogu da kažem da ćemo se videti na protestima, ali i u ovo malo profesionalnih medija. Mislim da su se preračunali, jer da nisu podneli ove tužbe, mi sada ne bismo pričali o uticaju BIA na sudove, niti o političkim ubistvima, a još manje bismo, nažalost, pominjali ubistvo Slavka Ćuruvije.

Ovako su nam otvorili politički prostor za direktno ukazivanje i traženje odgovornosti za nedodirljivost i nekažnjivost ljudi iz režima Aleksandra Vučića koji su povezani sa kriminalom, korupcijom i političkim ubistvima. Nikada nemojte zaboraviti da je baš Aleksandar Vučić bio ministar informisanja baš u vreme političkih ubistava“.

Insajder je u martu podsetio da je u MUP-u zavedena službena beleška da je Kurak 2006. godine rekao da „Kecmana treba oladiti“. To se odnosilo na inspektora Dragana Kecmana koji je istraživao ubistvo Slavka Ćuruvije. Kurak nije saslušan jer je bio u bekstvu, dok Kecmanu policija nije odgovorila na zahtev da dobije dozvolu za nošenje oružja. Kako vam u tom kontekstu deluje funkcionisanje pravosudnih institucija u Srbiji?

„To je samo od jedan od primera da nam je pravosuđe na najnižim granama, odnosno sada je pitanje – da li mi uopšte imamo pravosuđe? Poslednjih godina urađeno je sve kako bi se pravosuđe potpuno uništilo, a ni pre toga nije bilo u dobrom stanju. Menjali smo zakone pa čak i Ustav, ali je time samo napravljena fasada o izmišljenom nezavisnom pravosuđu, dok je na suštinski način zacementiran politički uticaj izvršne vlasti“.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić izjavio je da su devedesetih godina novinari ubijani i da bi se uklonili svedoci ratnih zločina. Da li je neuspeh pravosudnih organa da pronađu i kazne krivce za ubistvo novinara, među kojima su Slavko Ćuruvija, Dada Vujasinović i Milan Pantić, pokazatelj ideološke bliskosti aktuelnih vlasti sa onima koji su Srbijom vladali devedesetih godina?

„Ne postoji ideološka bliskost vlasti iz devedesetih sa sadašnjom vlašću, jer je to ista vlast, isti ljudi, iste partije i suštinski – ista nacionalistička politika koja je dovela do neviđenog kriminala, korupcije, političkih ubistava i ratnih zločina, pa i genocida. Ako sadašnja vlast bude opstala dovoljno dugo, imaćemo iste rezultate kao i devedesetih godina“.

Tekst je prenet sa portala N1.