Na mom radaru: Milica Maksimović

Izvor: Novi magazin

KADA SANJAMO:

Od malena sam želela da se bavim poslom koji će mi dati priliku da menjam svet, dok je moja rođena sestra uvek imala realne želje i stavove, ja sam oduvek verovala u bajkovitost i dobrotu. Sve dok nisam upisala novinarstvo koje mi je široko otvorilo vrata realnosti i gurnulo me u svet u kome još uvek pokušavam da se snađem. Apsurd onoga što bi novinarstvo trebalo da predstavlja i onoga što nam se kao novinarstvo u Srbiji nudi je nemerljiv. Kao da živimo u nekom eksperimentu. Oni tzv. mediji koji su najpropraćeniji ni ne poimaju reč kultura i jedino što nam nude jeste primitivizam. 

Ova godina i događaji koji su je do sada obeležili (bojažljivo se ograđujem s nadom da se nikada neće ponoviti) nas je sve išamarala i trgla. Dešava se to da Srbija plače i mesecima se bori da napravi promene kojih je ovaj narod dosledan. Međutim, neki zli ljudi su se drznuli da pomisle suprotno i trude se na sve načine da nametnu sliku da imaju pravo da nam kolektivno oduzmu normalnost i sreću. Međutim, naš narod ima toliko dobrih izreka, a ja verujem u onu „Ničija nije gorela do zore“.

PRESSURE ON PEOPLE – PEOPLE ON STREETS

Mnogi se pitaju da li je šetnja pravi način da se iskaže bunt, a ja mislim da je to jedini način. Nasilje se pobeđuje ljubavlju i inatom, a ako nečega ovaj naš narod ima to je inata. Iz inata ću šetati dok ne postignem to da buduća pokolenja ne moraju. Vratimo se na bajku, ja i dalje verujem u srećne završetke (u Srbiji je vreme za srećan početak, valjda) i slika koja svedoči o broju normalnih ljudi koji nedeljama šetaju za normalno društvo je slika koja uliva nadu.

Da li su mladi apolitični?

Mislim da je namenski učinjeno to da mladi imaju averziju prema politici. Gledajući iste face koje se smenjuju od kada smo rođeni (a i pre toga), postalo je prirodno da ih više ne čuješ i da te više ništa od tih ljudi ne začudi. Međutim, dese se situacije na koje niko ne ostane imun i situacije na koje je nemoguće okrenuti glavu. Sve je više nezadovoljnih mladih koji već nedeljama unazad dokazuju da im je bitno u kakvom će društvu živeti i nemoguće je zaustaviti taj talas ljudi i starih i mladih koji samo žele da žive normalno. Dogorelo je.

DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM

Ako vas guši ovo vreme, sparina i sivilo, a niste pobegli na more, upalite film i zamislite da jeste. Posledica gledanja filma „Dirty dancing“ su to da bar na trenutak postanete sanjar (ne pitajte kako znam). Ukoliko se nakon što ga odgledate ne osetite bar malo bolje, neka krivica ide na mene. Ako je bunt opao, upalite „Crnog bombardera“, a ako čujete da u vašem gradu svira bend „Iris“, a volite dobar RnR, nemojte propustiti priliku da ih poslušate. Budite dobro.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.