Veran Matić – Fokus na Vranje

Piše: Veran Matić

Tako mogu i direktno da pomognem u definisanju onoga što se dogodilo, kako bih dao najefikasniju moguću preporuku. Mislim da je to veoma važna uloga ove institucije, jer veoma često u atmosferi pritisaka, nerešenih slučajeva, novinari i mediji uvrede i pritiske znaju da tumače i kao pretnje i napade, pa se onda pravi spirala pogrešnih poteza koji znaju da dovedu do aktivnosti koje više ometaju uspostavljanje pravde nego što pomažu.

Neko kao da se trudi da Vranje poslednjih nedelja bude konstantno u fokusu. Počelo je sa OK Radijom, nastavilo sa InfoVranjskim, Danasom i N1. Čekamo razrešenje ove neodržive situacije.

Tokom prethodne tri nedelje, izmenili su se protagonisti. Boravak Dragana Nikolića Kantara u pritvoru-bolnici, iskoristio je Velimir Bulatović, otac narodnog poslanika i predsednika vranjskog SNS-a Slaviše Bulatovića. Stariji Bulatović je na svom Fejsbuk profilu neprimerenim rečnikom uputio uvrede Slavomiru Kostiću, novinaru InfoVranjskih, kao i novinarima Danasa i N1. Usledile su reakcije novinarskih udruženja (UNS, NUNS) što je Bulatovića, očito, dodatno razjarilo, pa se ponovo oglasio na društvenim mrežama sa još žešćim uvredama na račun novinara Kostića. Potom su opet usledila saopštenja. I tako u krug.

O ovom slučaju obavešteno je Opštinsko javno tužilaštvo koje je u kontaktu sa kolegom i zastupnicima Info Vranjskih.

Svaka punoletna osoba treba da odgovara za svoje postupke, pa tako i Velimir Bulatović. Izgleda da mu niko nije rekao da treba da stane i da se sabere. Možda mu je i rekao, ali on ne sluša. Takva mu je narav. A možda upravo stariji Bulatović iznosi u javnost rečnik iza kojeg se neko skriva. Problem je što rečnik Velimira Bulatovića umnogome podseća na incident zbog kojeg je svojevremeno morala da reaguje poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Naime, na Fejsbuk strani SNS Vranje osvanuo je tekst prepun uvreda na račun Saše Stojkovića zbog kojeg je poverenica u maju prošle godine naložila Gradskom odboru SNS-a da uputi pismeno izvinjenje uredniku InfoVranjskih. Uvredama na Stojkovićev račun, prekršen je Zakon o zabrani diskriminacije koji predviđa da ako se ne postupi po njenoj preporuci, u roku od 30 dana sledi  rešenje o izricanju mere opomene.  Ne znam šta je posle bilo. Znam samo da je Saša Stojković ubrzo preminuo, ne dočekavši ni izvinjenje.

„Ubi me prejaka reč”, stih Branka Miljkovića, često se koristi, adekvatno ili ne. Ali svedok sam da su upravo reči te koje stvaraju atmosferu i argumentaciju za najgora zlodela, pa i ubistva novinara, na celoj zemaljskoj kugli, a najupečatljiviji slučaj je ubistvo Slavka Ćuruvije, koji je lažima i medijskim kampanjama, u potpunosti sveden na metu koja šeta. Meta koju je ipak režim morao da likvidira, koristeći sve svoje kapacitete, zloupotrebljavajući ih, kao i u brojnim drugim nerešenim slučajevima iz devedestih.

„Banalnost zla” je drugi termin koji ogoljuje, vrlo često i kod nas, percepciju satanizovanja, targetiranja, ocrnjivanja ljudi. Vrlo često se govori o tome da to čine poremećeni, da to nije namera vlasti, vladajućih insitucija, ali upravo govor mržnje u svakom slučaju, temelj je ekstremnih siledžijskih napada i ubistava. Mnogima izgleda kao banalno zlo ono što se događa OK Radiju, kažu pa to je tamo neko posipao farbom kafić u sastavu OK Radija, to je neko gradio privredni objekat, bespravno doduše, ali eto, zar ne treba grad da se razvija posredstvom novih kockarnica i kladionica, posečeno drvo ispred, izbetoniran parkić ispred, ugrožen parking u kojem se parkiraju i kola opštinskih vlasti, sve to nije dovoljno mnogima kao kršenje zakona, pravila, kao ugrožavanje bezbednosti.

Živimo poplavu, epidemiju smrti novinara, urednika. Naš kolega i prijatelj Goran Vladković, vlasnik OK Radija, jedan od važnih pionira slobodnog novinarstva u okviru porodice Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), dao je svoj život, takođe, u borbi za slobodno novinarstvo; Slobodan Stojišić, suvlasnik Radija 021 u Novom Sadu… Od kakve god bolesti bolovali, siguran sam da im je presudila istorija pritisaka devedesetih i onih koje smo doživeli posle mirne smene vlasti 5. oktobra, kojoj smo dali nemerljiv doprinos. To, nažalost, nije pomoglo da se ne dogode fatalni ishodi: od ubistva kolege Milana Pantića, pa do pokušaja ubistva Dejana Anastasijevića i brojnih fizičkih napada na novinare, najčešće nerazjašnjenih kroz pravosudni sistem.

Kada je reč o preventivi koju često pominjem kao prioritet, a da nemam za to podršku ni iz profesije ni od vlasti, verujem da bi pravovremenim reagovanjem, zaustavljanjem i osudom hajki, bili sprečeni fizički napadi, i eksalacija pritisaka koji dovode i do smrti, koja je posredovana upravo takvim pritiscima…

Da je tada još neko iz vlasti ili vladajuće partije reagovao poput Brankice Janković, ne bi se desilo ono o čemu danas pišem. Baš kao što ne bi eskalirao slučaj OK Radija da se reagovalo na vreme. Zato ponovo podsećam i upozoravam na data obećanja i izjave. Čitam da će „postupak nabavke za uslugu rušenja bespravno izgrađenih građevinskih objekata biti brzo sproveden i da će ugovor sa novim izvođačem rušenja nelegalnog objekta kraj OK Radija biti zaključen u kratkom roku, kako bi rušenje bilo ponovo zakazano krajem jula ili početkom avgusta”. Tako kaže rukovodilac Odeljenja za inspekcijske poslove Gradske uprave Vranja, Boban Antanasijević.

Meni to izgleda kao novi prostor u kojem se svesno ili nesvesno događa opstrukcija. Kao što smo do sada mogli da vidimo, od septembra 2021, odvija se nelegalna gradnja, sa rešenjima o zaustavljanju od nadležnih organa, a ona i dalje traje.

Ovo je ekstremna situacija u kojoj lokalna vlast mora da izvede rušenje nelegalno izgradjenog objekta, vodeći računa o javnom interesu, na prvom mestu. Komunalna preduzeća grada, sigurno imaju kapaciteta da izvedu ove radove. Takođe, nacionalno najjača građevinska kompanija upravo je u Vranju na velikom projektu zamene kanalizacionih cevi. Ako postoji volja, mogu se, dakle, napraviti rešenja koja bi demonstrirala odlučnost i rešenost lokalnih institucija, institucija sistema, da se neće dozvoliti bahatost koja krši niz zakona što je već ustanovljeno, i vodi ka novim kršenjima zakona, uključujući bezbednost novinara.

Slučajevi napada na medije i novinare u Vranju predstavljaju ispit i za institucije sistema, ali i za novinare, medije, za sve koji žele demokratsku Srbiju. Kao što reče zamenik Republičkog javnog tužioca, Branko Stamenković, na vanrednoj sednici Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara:

„U Vranju, koje nije tako mali grad, a nije ni tako malo mesto, ipak je to grad u Srbiji, država je izazvana na duel. Apsolutno je bitno da država na lokalu, pa i mi kao država na globalu, to jest na nivou Republike Srbije, pokažemo apsolutnu odlučnost u ovom predmetu, i bez ikakve zadrške, ovu situaciju u Vranju rešimo. Jer ukoliko je ne budemo rešili sa potpunom odlučnošću, ovaj predmet i ovaj slučaj će početi da se širi dalje, i kriminalci raznih rangova će pomisliti da je država slaba, da ne postoji i da ne može da ih suzbije. I onda će nastaviti sa svojom kriminalnom aktivnošću još besomučnije i bezobraznije.”

Ko je Dejan Nikolić Kantar, koji doživljava lake presude i povlastice na izdržavanju kazne, koje su „banja” u odnosu na žrtve koje imaju 24-satnu policijsku zaštitu? (insert iz  biografije)

Pravosnažne presude ne odslikavaju pravo stanje stvari, ono je mnogo gore i opasnije. Ali dovoljno govore:

Krivično je osuđivan 2014. godine,  2015. godine, 2019. godine, 2021. i 2022. godine.

Umesto da se prema njemu sprovode drastične kazne, on uživa povlastice i kada je osuđen na kaznu zatvora, ali i u pritvoru, kada je reč o najnovijim pretnjama.

Malo je medija sistemski prišlo ovoj temi, ulozi jednog kriminalca na lokalnom nivou, ali za mene je to simbol nemogućnosti Srbije da se suoči sa organizovanim kriminalom. Kao što je to bio slučaj i sa napadima na Žig info, premlaćivanje Željka Matorčevića, glavnog urednika, koje je bilo uvod u pokušaj ubistva Milana Jovanovića. Tada sam apelovao na kolege i redakcije da preuzmu sve teme koje su pokretali pioniri ovog medija, ali to se nije dogodilo. Tek poslednjih meseci imamo reakciju tužilaštva povodom svih optužbi koje su dokumentovane od strane Milana i Željka, koje su i pre objavljivanja slate nadležnim institucijama. Jedino su redakcija Insajdera i Cenzolovke imale senzibilitet za ovu ideju. I danas, Insajder TV je u poseti Vranju i priprema emisiju za ponedeljak. Kao što je našim koleginicama i kolegama potrebna podrška i pomoć, tako je potrebna i nadležnim institucijama na lokalu, kao što vidimo da kroz aktivnosti Radnih grupa za bezbednost novinara ta podrška ima nemerljiv značaj.

Hajde da sada, bar u ovom slučaju, pomognemo da  se spreči dalja eskalacija pretnji i nasilja prema našim koleginicama i kolegama u Vranju, da ovo bude pokazna priča naše solidarnosti i snage. Jer ako se to ne dogodi, zemljom će upravljati kantari, štelovani sa dodatnim tegovima, skriveno ili potpuno otvoreno.

Mnogo je sličnih slučajeva širom Srbije, poput ovog iz Vranja, i od nas zavisi da li ćemo ih dozvoliti ili ćemo u svakom slučaju reagovati, isto kao u ovom vezanom za napad na OK Radio i InfoVranjske.