5 pitanja za efikasno sekvenciranja časa
2. Šta želimo da naučimo svoje učenike? Definišemo jednu ili dve stvari koje prepoznajemo kao najvažnije. Npr. važnost pokreta, osevešćivanje tela, aktivacija mišića, opuštanje, stabilnost i slično.
3. Koje akcije prepoznajemo kao glavne, neophodne, ponavljaju se ili su u fokusu tokom segmenta časa ili tokom celog časa u zavisnosti od teme? Npr. ako su nam u fokusu ekstenzije, prepoznamo koji su glavni pokreti i dominatnu aktivaciju mišića i uvodimo postepeno elemente koji učestvuju u tim akcijama. Tako npr. možemo da iskoristimo elemente asana za pokretanje i aktivaciju ramena unutar stojećih ili sedećih asana.
4. Koji su najčešći izazovi na koje će učenici naići tokom časa, unutar manjih sekvenci ili u pojedinačnim položajima? Na osnovu iskustva koje imamo u radu sa ljudima prepoznajemo da su neki položaji izazovniji od nekih drugih, takođe poznavanje anatomije i modernog načina života pomaže nam da uočimo kojim položajima je potrebno više zagrevanja i adekvatne postepene pripreme.
5. Kako ćemo prevazići te izazove? Gradimo čas tako da svedemo rizik od povrede na minimum a da naglasimo istovremeno dobrobiti položaja, tj. da iz njega izvučemo najbolje. To možemo da postignemo tako što ćemo npr. u položaju garudasane prepoznati da kruti mišići spoljašnje strane kuka onemogućuju da se prepletu noge, ili krutost mišića ramena da se prepletu ruke, ili pak građa tela sprečava jedan ili drugi pokret tela. Na osnovu toga, u segment časa uključimo pripremne položaje koji će donekle umanjiti neprijatnost, ponudimo različite opcije za ulazak u položaj ili ponudimo neki sličan položaj koji na sličan način angažuje mišiće i zglobove kao u položaju garudasane.
Javni servis