Meksiko – Senote (cenotes) – jedinstvena krečnjačka, podzemna jezera Jukatana

Piše: Ivana Dukčević

Krater Čikšulub (Chicxulub), nastao je u vreme kada su sa Zemlje nestali dinosaurosi. Kada je u drugoj polovini XX veka mesto udara pronađeno, bilo je to iznenađujuće otkriće jer je krater meteorita izuzetno dobro skriven ispod mekih i veoma debelih (dubine oko kilometra) krečnjačkih stena. Međutim, duž čitavog Jukatana, na površini se vide tragovi kratera u vidu velikog broja vrlo dubokih i velikih ponornica ispunjenih vodom – senota, koje su prirodno poravnate uz ivicu bazena kratera.

Odlomak iz knjige “Umetnost putovanja“, u izdanju Samizdata B92.
Ivana Dukčević je magistar primenjenih umetnosti, fotograf i putopisac, kreator samostalnih putovanja i autor stranica umetnostputovanja.rs.

Poluostrvo Jukatan, isprepleteno je podzemnim rekama i slatkovodnim jezerima koja se vide unutar krečnjačkih pećina, i koje nazivaju senote (cenotes). Zanimljivo je da preko 6000 senota postoji samo na poluostrvu Jukatan, i više nigde na svetu (nekoliko geoloških formacija nalik senotama, postoji u središnjem Meksiku i na obližnjoj Kubi). Ispunjene su hladnom, slatkom vodom tokom čitave godine i nalaze se širom poluostrva. Tradicionalno su korištene kao izvori pijaće vode ali i kao sveta mesta drevnih Maja. U kraterima – pećinama unutar bazena, pronađeni su majanski ritualni predmeti koji se danas nalaze u muzejima širom Meksika. Na dijalektu majanskog jezika, reč cenote – Ts’ono’ot, znači “rupa ispunjena vodom”.

Tokom boravka na Jukatanu, posetila sam nekoliko veoma različitih, krečnjačkih, podzemnih, slatkovodnih jezera, i plivala u svakom od njih. Senote su danas jedna od najvećih atrakcija ovog poluostrva, i posećuje ih izuzetno veliki broj turista. Jukatan je šesta na svetu najposećenija turistička regija, a Meksiko kao država nalazi se na sedmom mestu.

Krečnjačko, podzemno jezero Sujtun (Cenote Suytun) važi za jednu od najfotogeničnijih krečnjačkih pećina na Jukatanu, sa prirodnim bazenom slatkovodne vode zagasito tirkizne boje. Zanimljivo je da se ova podzemna pećina sa jezerom nalazi potpuno ispod zemlje – skoro bez izvora svetlosti, i do nje se stiže stepeništem. Jedini zrak svetla koji probija kroz tlo – i koji se vidi u mračnom okruženju iznad tirkizne boje vode, pada tačno na mesto u jezeru koje je ozidano i nalik je pozornici, gde se često u redovima čeka na fotografisanje. Nalik drugim senotama, nedaleko od kratera postoji uređeni ulaz u kompleks koji se naplaćuje. Umesto ulaznice, dobili smo papirnu narukvicu (kao na primer u all inclusive hotelima) sa kojom je moguće kretati se unutar kompleksa, koristiti sandučiće za ostavljanje stvari (lokere), toalet i svlačionice. Nakon što se u slačionici skinete u kupaći kostim, pravilo je da se prvo morate istuširati i odenuti zaštitni prsluk za plivanje. Bez prsluka, nije dozvoljeno plivati u podzemnom jezeru.

Krečnjačko, podzemno jezero Rajski vrt (Cenote Jardin del Eden) nije popularno kao neka druga, ali je kupanje u ovom jezeru znatno opuštenije nego u onim koje posećuje veliki broj turista. Prirodni bazen slatkovodne vode ovde je prilično veliki, a samu senotu okružuje džungla kojom šetaju iguane i putić kojim je moguće obići oko čitavog jezera. Jezero često posećuju roniloci, koji uz boce s kiseonikom istražuju pećine u dubinama krečnjačkih jezera.

Krečnjačko, podzemno jezero Ik Kil (Cenote Ik Kil) važi za jednu od najlepših krečnjačkih pećina, sa prirodnim bazenom vode tirkizno-zelene boje. Ova senota, poznata po neverovatnom koloritu i predivnim, dugačkim visećim lijanama, ali i kao istorijsko mesto. Pećinu sa bazenom dubine 26 metara, u drevna vremena posećivali su majanski hodočasnici koji su ovde žrtvovali predmete i ljude u čast boga kiše, munja i oluje (Chaac). Na dnu jame, pronađeni su mnogi vredni predmeti koji se danas čuvaju u istorijskim muzejima širom Meksika. Kao i u slučaju drugih senota, do podzemnog jezera stiže nizbrdo, stepeništem.

Dok sam šetajući džunglom oko jezera, fotografisala različite vrste iguana koje su slobodno šetale i verale se po drveću ulazeći u otvore u kori kako bi se sakrile od znatiželjnih turista, prišao mi je Amerikanac koji živi na Jukatanu i ispričao zanimljivu priču o dve vrste drveta – čaka i čečen (ili čečem), koja se pominju i u “majanskoj Bibliji” Popol Vuh. Čaka i čečen predstavljaju “dobrog i lošeg brata”. Kora drveta čaka je bezopasna, dok je kora stabla čečen – naročito delovi sa površinskim, crnim flekama – otrovna, iako i na sreću – ne i po život. Kada se dodirne neka od crnih fleka krokodilske kore drveta čečen, taj deo tela počinje da svrbi i ukoliko se počešete, sledi izuzetno visok nivo iritacije. Priča se da je kora drveta čečen, u stvari najstariji vid biološkog oružja koji su drevne Maje (III – X vek) koristile u ratovima protiv neprijatelja. Kora drveta čaka, protivotrov je za iritaciju prouzrokovanu korom drveta čečen. Kora stabla čake skuva se u vreloj vodi, i dobijena tečnost se stavi na mesto iritacije koja zatim veoma brzo prestaje.

Prirodom i kulturnim nasleđem, Jukatan je jedan od najzanimljivijih delova planete. Jukatanom su sve do X veka nove ere vladale drevne Maje, a u džunglama poluostrva žive jaguari i pume, kvecal, are i flamingosi, tapiri i simpatični koatl (nalik rakunu). Na obalama Meksičkog zaliva, u lagunama žive krokodili i veliki broj raziličitih vrsta ptica.