Šekspirov Teatar Gloub (The Globe Theatre)

9. Avgust 2021.
"Čitav svet je pozornica, na kojoj svako igra svoju ulogu" – Vilijem Šekspir.
Engleska-3-084
Fotografije: Ivana Dukčević

Piše: Ivana Dukčević

Pozorište kakvo poznajemo danas, izmišljeno je u IV veku pre naše ere, u antičkoj Grčkoj. Ubrzo nakon pojave hriščanstva, zabranjivano je i donekle zaboravljeno. Antičko pozorište su u Englesku doneli osvajači – stari Rimljani. Padom njihovog carstva, nestalo je i pozorište u tom obliku. Tek u drugoj polovini XVI veka, na južnoj obali Temze odmah izvan nekadašnjih londonskih gradskih zidina, nakon više od hiljadu godina – 1577. proradilo je prvo moderno pozorište po imenu The Theatre. Teatar je osnovala trupa Džejmsa Barbidža (James Burbage), pod patronatom kraljice Elizabete I. Kasnije, na južnoj obali reke otvoreno je još jedno Pozorište Rouz (Rose), a do kraja XVI veka u blizini su počela da niču i druga. Jedno od njih, Pozorište Gloub (Globe Theatre) osnovano 1599, oformila je trupa pod pokroviteljstvom Lorda Čemberlena (Lord Chamberlain), koju su sačinjavali Vilijem Šekspir – dramski pisac, i sinovi Džejmsa Barbidža od kojih je Ričard Barbidž (Richard Burbage) bio čuveni glumac svog vremena. Tokom svoje kratke istorije, pozorište je srušeno u požaru i sazidano na drugom mestu, ali je zahvaljujući popularnosti jednog od vlasnika – ušlo u istoriju.

Odlomak iz knjige “Umetnost putovanja“, u izdanju Samizdata B92.
Ivana Dukčević je magistar primenjenih umetnosti, fotograf i putopisac, kreator samostalnih putovanja i autor stranica umetnostputovanja.rs.

Teatri u Londonu iz tog vremena, uglavnom su ličili jedni na druge – kružnog oblika, od drveta, trske i blata, sa otvorenim unutrašnjim delom, koji se sastojao iz delimično natkrivene scene, mesta za stajanje i sedenje. U središnjem delu, u “parteru”, najsiromašnija publika stajala je pod vedrim nebom. Nazivali su ih „penistinkersima“ (pennystinkers) – jer su plaćali ulaznicu po ceni od 1 penija (penny) i smrdeli (stinkers) na pivo, i na urin. Za razliku od njih, na drvenim klupama, na tribinama je sedela publika čije su ulaznice koštale 2 penija. Postojale su i posebne lože za uvaženu gospodu, dok je na samoj sceni, u gornjem delu nalik balkonu sedela engleska aristokratija, bliska tadašnjoj kraljici. Njihov cilj bila je lična promocija, kako bi publika za vreme predstave gledala i u njih, i njihove skupocene odore. Predstave su počinjale uvek u 14 h, jer nije postojalo večernje osvetljenje.

Londonska pozorišta bila su prva javna mesta u kojima su nakon više od hiljadu i po godina na tlu Evrope, na istom mestu sedeli i bogati, i siromašni, muškarci i žene, iz istih razloga – kako bi se zabavili. Jedino kraljica nije dolazila u pozorište, već su glumci išli na dvor. Priča se da je kraljica Elizabeta I, bila veliki poklonik pozorišta i čak jednom zaista došla u Teatar Gloub. Jedna od verzija priče po kojoj Vilijem Šekspir navodno nije autor nijedne drame već je to nečiji pseudonim, sugeriše da je sve drame u stvari napisala sama kraljica, jer je u ono vreme u odnosu na njen položaj (a naročito pol), bavljenje pisanjem drama bilo nezamislivo.

Iz Šekspirovih drama, u engleski jezik prvi put je (pretežno iz grčkog i latinskog) ušlo čak 2000 novih reči. Može se reći da je kroz dijaloge i opise u svojim dramama, Šekspir praktično „izmislio“ engleske reči: „excitement“ (uzbuđenje), „birthplace“ (mesto rođenja), „upstairs“ (uz stepenice), „priceless“ (neprocenjivo) i mnoge druge koje su tada bile nove, a danas su u širokoj upotrebi u okviru savremenog engleskog jezika.

Sredinom 1980-tih, američki glumac i reditelj Sam Wanamaker pokrenuo je međunarodnu inicijativu da se u Londonu, nedaleko od mesta na kojem je stajalo početkom XVII veka, rekonstruiše nekadašnje Pozorište Gloub. Mnogi poznati ljudi svetskog šou biznisa, dali su donacije u prilog tome i njihova imena danas se nalaze uklesana u pločniku, na platou kod ulaza u teatar. Od kada je 1997. godine otvoreno, Pozorište Gloub jedno je od neizostavnih mesta turističke posete Londonu.


Share