Uticaj alkohola na nastanak saobraćajne nezgode

Iako je o ovoj temi dosta pisano, nije na odmet da se neke stvari ponove, pre svega zbog mladih vozača, koji zbog svog neiskustva često precenjuju svoje sposobnosti i testiraju svoje mogućnosti. Naime, najviše vozača pod dejstvom alkohola koji su učestvovali u saobraćajnoj nezgodi pripada starosnim grupama od 25-29 godina i 30-34 godine.

Piše: Igor Velić, master inž. saobraćaja (Osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com)

Alkohol je jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih nezgoda sa poginulim i povređenim licima. Istraživanja pokazuju da je u Srbiji kod oko 15% poginulih i povređenih vozača prisutan alkohol u krvi. Dok godišnje u proseku 80 lica smrtno strada u saobraćaju zahvaljujući alkoholu.

Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja, iz 2018. godine, u Srbiji prosečno svaki 150-i vozač u saobraćajnom toku upravlja vozilom pod dejstvom alkohola. Moramo priznati da su ovo uznemiravajući podaci koji nam govore da se nešto mora preduziti kako bi smo zaštitili živote ljudi u saobraćaju.

Vozači koji su u vreme nastanka nezgode upravljali vozilom pod dejstvom alkohola su u trenutku nezgode najčešće putovali u svrhu ‘‘zabave’’ (preko 60% vozača), dok je oko 12% vozača putovalo u svrhu ‘‘deo posla’’ (profesionalni vozači, službena putovanja i sl.).

Dejstvo alkohola utiče na smanjenje akomodacije oka, dovodi do poremećaja dubinskog vida, vidno polje se sužava pa vozač ima problema da proceni udaljenost i brzinu vozila. Vozač koji nije konzumirao alkohol vidi saobraćajni znak na gotovo 140 m, a pijan vozač na 118 m, pa čak i manje. Alkohol utiče i na sluh, pa tako trezan vozač čuje drugo vozilo na udaljenosti od 340 m, a pijan na 203 m. Alkoholisani vozači od 1,5 mg/ml imaju 40 puta veću šansu da naprave neki nepromišljen potez u odnosu na vozače koji nemaju alkohola u krvi, ili za oko 30 puta veću šansu u odnosu na one vozače koji imaju dozvoljenu koncentraciju od 0,20 mg/ml alkohola u krvi.

Dalje, smanjuje se i sposobnost odlučivanja jer trezan vozač reaguje na opasnost u opsegu 0,75 i 1 sekunde, a vozaču pod dejstvom alkohola treba najmanje 2 sekunde da donese odluku. U vožnji pri brzini od 50 km/h, u mraku, pošto vozača zaslepi vozilo koje mu dolazi u susret, vozaču koji nije pod uticajem alkohola potrebno je 68 metara da se privikne na novonastalu situaciju, dok je alkoholisanom vozaču potrebno 126 metara da obavi istu radnju.

Na narednim slikama su prikazani indikatori bezbednosti saobraćaja po Policijski upravama na teritoriji R. Srbije za 2019. god. na kojima možete videti procenat vozača u saobraćajnom toku pod uticajem alkohola u naselju i van naselja.

KOJE GREŠKE PRAVE VOZAČI KOJI VOZE POD DEJSTVOM ALKOHOLA

Vozači pod dejstvom alkohola obično prave sledeće greške: nepravilno obilaženje i preticanje, nepoštovanje prednosti prolaska, nepropisna brzina, nepravilno mimoilaženje, kasnije reaguju na svetlosne i zvučne signale, teže raspoznaju crvenu i zelenu boju, teže raspoznaju smetnje pri vožnji noću i u sumraku, često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno, nekritični su, samouvereni, lakomisleni, precenjuju svoje sposobnosti, potcenjuju opasnost itd.

Najčešće saobraćajne nezgode vozača koji voze pod uticajem alkohola su: sletanje vozila, obaranje ili gaženje pešaka, sudari pri vožnji u istom smeru, sudari iz suprotnih smerova, bočni sudari, prevrtanje vozila na putu, udar vozila u drugo vozilo ili objekat, ispadanje – padanje lica iz vozila u pokretu.

VRSTE ALKOHOLISANOSTI

Utvrđivanje količine alkohola u krvi vrši se: analizom krvi i urina, sredstvima i uređajima, ali i kontrolnim zdravstvenim pregledom.

Vozač ne sme da u svom organizmu ima alkohol ili psihoaktivne supstance, ali i da pokazuje znakove poremećaja koji su posledica konzumiranja istih. Koncentracija alkohola u krvi zavisi od mnogo činilaca: količine hrane, vrste alkoholnog pića, brzine kojom se alkoholno piće ispija, telesne težine, genetike i tolerancije, stanja jetre, lekova itd.

Apsorpcija alkohola počinje odmah posle uzimanja, a u krv dospeva posle samo 15 minuta. Nakon pola sata i jednog sata po konzumiranju unesena količina se nalazi u krvi i struji po organizmu, tako da je nakon sat vremena po uzimanju alkoholnog pića i najveća koncentracija alkohola u organizmu.

Da bi se eliminisao alkohol iz organizma potrebno je duže vremena, nego što je to bio slučaj sa apsorpcijom. Za jedan sat kod žena se prosečno eliminiše od 0,10 do 0,12 promila, a kod muškaraca od 0,10 do 0,15 promila. Ove podatke ne treba uzeti zdravo za gotovo, jer stvarna eliminacija alkohola iz organizma zavisi od slučaja do slučaja.

Međunarodna klasifikacija određuje nivoe alkoholne intoksikacije i uticaj alkohola na čoveka (prema Svetskoj zdrastvenoj organizaciji) kao:

Samo dve čaše su dovoljne da se dostigne 0,50 grama alkohola u litri krvi – a to je prag za koji se već naplaćuje kazna i uzima dozvola. Pri toj količini, većina nema osećaj pripitosti, ali piće uprkos tome utiče na njihov organizam. Opada sposobnost opažanja u vožnji i znatno se produžava vreme reakcije. Ova količina alkohola izaziva osećaj opuštenosti, čovek postaje hrabriji, manje pažljiv, pospaniji ili veseliji, bezbrižniji, ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu, a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. Vidno polje se sužava u tolikoj meri da vozač ne uočava pešake koji žele da pređu ulicu, kao ni vozila koja nailaze iz smerova pod pravim uglom. Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti, jer vozača navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana.

Važeće kaznene odredbe (Zakon o bezbednosti saobraćaja)

Psihoaktivni lekovi takođe nepovoljno utiču na vožnju. Oni deluju na psihofizičku sposobnost vozača, pa zato pre upotrebe treba pročitati upustvo, i ako je to potrebo posavetovati se sa vašim lekarom ili farmaceutom. Kako biste ih lakše prepoznali na pakovanju ćete ugledati crveni trougao. Trougao može biti prazan i ispunjen. Crveni prazan trougao predstavlja upozorenje da lek deluje štetno u kombinaciji sa alkoholom, dok crveni ispunjen trougao predstavlja upozorenje da lek štetno deluje na vozačku sposobnost.

Razne vrste narkotika takođe predstavljaju opasnost po vozače, pa je zato korišćenje, odnosno uživanje droge zabranjeno. Vozač koji je konzumirao psihoaktivne supstance ima 2-5 puta veći rizik da doživi saobraćajnu nezgodu od vozača koji nije pod uticajem narkotika. Tako je mogućnost da se doživi ozbiljna saobraćajna nezgoda 200 puta veća ukoliko je korišćenja marihuana, ukoliko pre toga osoba već ima nivo alkohola u krvi od 0,08%.

Mere prema vožnji pod dejstvom alkohola su značajno podržane u Evropi: 80% Evropljana podržava nultu toleranciju za alkohol za vozače početnike; u pet zemalja to je najviše podržana mera bezbednosti saobraćaja. Većina evropskih učesnika u saobraćaju podržava obaveznu instalaciju alko-brava za recidiviste. Kada je Srbija u pitanju, oko polovine ispitanika (53%) podržava da se uvede ‘’nulta tolerancija za alkohol za sve vozače’’, a 86% ispitanika smatra da je treba uvesti samo za ‘’nove’’ vozače. Oko 89% ispitanika u Srbiji podržava obavezu ugrađivanja alko-brava za recidiviste.

Mi se u Srbiji generalno bavimo samo posledicama saobraćajnih nezoda, umesto da se bavimo uzrocima i prevencijom. Nema sistemskog pristupa niti kontinuiteta u radu, i sve nam se svodi na represivne mere saobraćajne policije (kontrole vezivanja pojasa, alkoholisanosti vozača, brzine kretanja…). Očigledno je da represivne mere saobraćajne policije ne daju zadovoljavajuče rezultate, jer njima lečimo samo posledice saobraćajnih nezgoda. Dok bi znatno bolje rezultate postigli kombinovanjem preventivnih i represivnih mera.

U preventivne mere bi spadalo unapređenje saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja koje je u nastavnim planovima i programima gotovo marginalizovano. Takođe, nedostaje nam i medijska promocija savremenog koncepta bezbednosti saobraćaja, od televizija i radija preko internet portala i dnevnih novina. U preventivne mere bi spadalo i jačanja kapaciteta i integriteta institucija, unapređenje saobraćajne infrastrukture, razne vrste i vidovi saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, građevinskih i arhitektonskih mera, kao i korišćenje i razvoj novih tehnologija i sistema u procesu unapređenja bezbednosti saobraćaja.

Literatura

Pregledni izveštaj, Alkohol i vožnja, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd 2019. god.
Pregledni izveštaj, Uticaj vožnje pod dejstvom alkohola na bezbednost saobraćaja, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd 2017. god.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni glasnik RS“, br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 – US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 – dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 – US, 24 od 26. marta 2018.)