Da li su nam poterebne zone 30?

U stručnoj literaturi se može naći i sledeća definicija. Zona 30 je kompaktan i jasno ograničen deo urbanizovanog područja naselja ili grada, unutar kog je definisan poseban režim saobraćaja svih korisnika i posetilaca, uz ograničenje brzine motornih vozila do 30 km/h.

Realno stanje na terenu nam govori da u Srbiji zone 30 postoje samo kao mrtvo slovo na papiru, dok njihova primena izostaje. Postoji nekolicana primera u Srbiji gde je zona 30 obeležana samo saobraćajnom signalizacijom, dok uređenje prostora nije ni na vidiku.

Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji je definisao znak „početak zone 30“ i znak „završetak zone 30“. Međutim, nije dovoljno samo postaviti znakove na granicama „zone 30“ i očekivati da se uradilo ko zna šta veliko. Takve stvari su nažalost karakteristične za Gradske i Opštinske uprave širom Srbije. Primera radi, grad Bor nema formirane zone 30, kao što nema ni zone usporenog saobraćaja, biciklističke staze i trake, Katastar saobraćajne signalizacije, Strategiju za bezbednost saobraćaja itd.

Zona 30 podrazumeva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju i korisnike ovog prostora. Drugim rečima, uređenjem ove zone treba se fokusirati na čoveka i stvarnim zahtevima i potrebama koje imaju krajnji korisnici. Da bi došli do zadovoljavajućeg rešenja potrebno je sagledavanje celokupne ulične mreže i preduzimanje niza saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mera čiji bi cilj bio formiranja jedinstvenog i bezbednog prostora dostupnog za sve korisnike.

Pre projektovanja i formiranja zone 30 neophodno je uraditi niz istraživanja i analiza kao i detaljnu saobraćajnu  studiju. Ovakve stvari su jednostavno neophodne kako bi dobili zadovoljavajuće rešenje. Saobraćaj je dinamična stvar, te stoga zahteva konstantno praćenje i analiziranje. Idealno bi bilo projektovati takav sistem koji će greške ispravljati.

Koji bi bili argumenti za projektovanje zone 30  i šta ona donosi sa sobom?

Pre svega bi dobili multifunkcionalnost. Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, nije namenjena samo za kretanje motornih vozila već i za kretanja ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista…) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive.

Bezbednost bi se podigla na viši nivo. Smanjenjem brzine, smanjuje se broj i posledice saobraćajnih nezgoda.Takođe, sa smanjenjem brzine dolazi i smanjenje buke, emisije štetnih gasova, gužve, stresa itd. Ovim konceptom smirivanja saobraćaja i humanog inženjeringa svakako dolazi do poboljšanje kvaliteta javnog prostora. Neki vozači će izbagaviti rute na kojima su zone 30 i odlučivati se za pešačenje i biciklistički saobraćaj. Dok se u Evropi i svetu sistemski radi na promociji novih vrsta mobilnosti gde se prostor oblikuje kako bi podsticao kretanje drugih vidova prevoza (bicikl, električni trotinet, električne bicikle…), kod nas još uvek nema snage, volje i želje da se saobraćajni problemi reše.

Prednost zone 30 koja je jako važna je to što i deci omugućava da koriste bicikl kao prevozno sredstvo. Po trenutno važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, deci ispod 12 godina je zabranjeno da učestvuju u javnom saobraćaju, osim u zoni škole, zoni usporenog saobraćaja, zoni 30 i biciklističkim stazama. Koliko trenutno gradova i opština u Srbiji nemaju zone usporenog saobraćaja, biciklističke staze i trake itd.? U većini tih gradova i opština tako nešto nije ni u planu. Samim tim, uvođenjem ovih zona stvorili bi se uslovi za bezbedno učestvovanje dece u saobraćaju.

Da bi se saobraćajni problemi širom gradova i opština u Srbiji počeli rešavati svakako su nam potrebne razne vrste studija i istraživanja i preduzimanje  građevinskih, saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, arhitektonskih i urbanističkih mera.

Gradska uprava je javni servis svih građana, te je stoga dužna i u obavezi da rešava sve problem na svojoj teritoriji (komunalne, saobraćajne, urbanističke itd.). Na kraju se postavlja pitanje da li su naše Gradske i Opštinske uprave širom Srbije sposobne i spremne za ovako nešto? Da li imaju kadar koji je obrazovan i stručan da se pozabavi problemima saobraćaja i uređenjem grada? Da li ljudi koji su zaduženi za rešavanje ove vrste problema prate inovativna i praktična rešenja koja se već odavno primenjuju u gradovima širom sveta? Pitanja je svakako bezbroj, dok odgovori izostaju.

Nama je u Srbiji potrebna revolucija ideja, projekata i inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja. I davanje šanse mladim i stručnim ljudima koji nisu spremni na kompromis i korupciju i čije znanje i diploma nisu upitni!

Igor Velić, master inž. saobraćaja

(Osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com)

Literatura:

1. Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS,  4/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018 i 23/2019)
2. Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji („Службени гласник РС”, број 85/17)