Palmer za Glas Amerike: Izborni uslovi nisu idealni, ali bojkot nije rešenje

Pripredila: Jovana Đurović

“Kada je reč o izborima 21. juna, mi bismo želeli da građani u Srbiji imaju najveći mogući izbor, važno je da u demokratskom procesu postoji pravi izbor i ohrabrili smo sve političke partije da učestvuju. Bojkot skoro nikad nije dobro sredstvo da se izrazi nezadovoljstvo. Pozdravljamo odluku onih koji su odlučili da učestvuju i nadamo se da će građani Srbije, kada izađu na birališta 21. juna, imati koga da biraju”, kaže Palmer.

Glas Amerike: Mislite li da su izborni uslovi u ovom trenutku fer?

Palmer: Mislim da je važno da misija OEBS-a u Srbiji proceni kakvi su uslovi za izbore. Uslovi koje smo videli na prethodnim izborima i koje vidimo danas nisu idealni, posebno smo izrazili zabrinutost u vezi sa medijima. Važno je da sve političke partije imaju pristup državnim medijima, posebno RTS-u. Ali, kao što smo rekli – odgovor na to je da sve političke partije, uključujući i vladajuće, uđu u arenu, da se takmiče, da prenesu svoje poruke i obezbede podršku građana.

Glas Amerike: Međunarodne i domaće organizacije su utvrdile da je demokratija u Srbiji u problemu. Fridom haus Srbiju svrstava u hibridne režime, u kojima autokratska vlast može da održi izbore, a nevladina organizacija CRTA je zabeležila da u medijima čak 91 odsto vremena ima vlast, a samo 9 odsto opozicija. Mislite li da ovi problemi mogu da se reše do izbora?

Palmer: Jasno je da ima mnogo izazova i postoje razlozi zbog kojih opozicione stranke ne žele da učestvuju na izborima. Mi to razumemo, ali ne verujemo da je bojkot odgovor. Čak i ako uslovi nisu jednaki za sve, kako bi trebalo da bude, opozicija treba da uđe u igru, da se čuje njen glas, da se takmiči i da javnosti u Srbiji da priliku da bira. I da nastavi da se bori za ravnopravnije izborne uslove, pogotovo kada je reč o medijima. Mi ćemo se boriti za istu stvar. Važno je za evropsku budućnost Srbije i evropsku perspektivu da medijsko okruženje bude otvoreno i fer.

Glas Amerike: Ali, koja je poenta ulaska opozicije u novi saziv parlamenta ako su iz starog izašli tvrdeći da je ne funkcioniše, da nema demokratske debate?

Palmer: Izlazak iz parlamenta takođe je diskutabilna taktika. Kada opozicija sebe izuzme iz političke arene, postaje teže da se čuje njen glas. To nisu lake okolnosti i teško da opozicija može tako da se takmiči. Razumem da su neke karte nameštene protiv njih, zaista razumem, saosećamo sa nekim od njihovih argumenata. Ali odgovor je u snažnijem, ne slabijem takmičenju. Ako građani Srbije izađu na izbore, a nemaju legitiman izbor, to ne ide na ruku demokratiji.

“Nije tačno da podržavamo stabilnost nauštrb demokratije”

Glas Amerike: Neki tvrde da SAD podržavaju predsednika Aleksandra Vučića zato što ga vide kao kredibilnog partnera u rešavanju pitanja Kosova, a onda i žmure na neke probleme sa demokratijom. S druge strane, opozicija nije spremna da radi na sporazumu o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Šta Vi kažete na to?

Palmer: Slušam te iste argumente već 25 godina na Zapadnom Balkanu i to jednostavno nije tačno.  Argument da SAD preferiraju stabilnost nauštrb demokratije – nije tačan. Konstatno podržavamo demokratiju, efikasnu upravu, vladavinu prava, slobodu medija, podržavamo reforme, demokratsku i transparentnu vladavinu ne samo u Srbiji već širom Zapadnog Balkana, konstatno već 20 godina. Radimo sa vladama koje građani izaberu – sa vladom Srbije, Kosova, Crne Gore, BiH, ali mi te vlade ne biramo. To rade građani na Zapadnom Balkanu. Mi želimo da se taj izbor dešava u što je moguće više demokratskim i transparentnim uslovima. To podržavamo.

Glas Amerike: Nedavno je objavljen zajednički predlog Francuske i Nemačke o obnavljanju dijaloga Srbije i Kosova. Da li je taj predlog koordinisan sa SAD ili ne?

Palmer: Stalno razgovaramo o tome. Nema ništa u tom predlogu što je iznenađenje. Iskreno rečeno, ko god da na sto stavi nešto konstruktivno – dobro je uradio. Voleli bismo da vidimo da se pitanje formiranja vlade na Kosovu reši što pre, da se izaberu legitimni predstavnici koji će predstavljati Kosovo u međunarodnoj zajednici i dijalogu. I da vidimo možemo li Srbiju i Kosovo da približimo sporazumu o normalizaciji.

“Crna Gora i Srbija treba da razgovaraju”

Glas Amerike: Crna Gora je objavila listu država čiji građani mogu da uđu u zemlju od 1. juna, Srbija nije na toj listi. Iz Beograda su stigle prilično oštre reakcije, pa i zabrana avionima Montenegro erlajnsa da sleću na beogradski aerodrom. Tenzije su u porastu u obe zemlje koje su u izbornoj godini. Kako to komentarišete i šta biste poručili i Beogradu i Podgorici?

Palmer: Najvažnija poruka je da dve zemlje treba da razgovaraju, vlade treba da komuniciraju i treba da postoje otvoreni kanali komunikacije. Crna Gora svakako ima pravo da uspostavi parametre za to ko može da uđe u zemlju i postoji epidemiološka komponenta u procesu donošenja te odluke. Treba i da pažljivo da razmotre kako bi to moglo da utiče na odnose sa važnim susedom, kako će uticati na letnju turističku sezonu s obzirom na važnu ulogu srpskih turista u crnogorskoj ekonomiji. Znači, ima prostora za razgovor, koji treba da bude otvoren, transparentan, da se vodi mirno i koji identifikuje put napred, koji je u korist svih. Srbija i Crna Gora će večno biti susedi i treba da nađu način da rešavaju ta pitanja u partnerskom odnosu.