Ana Božović

Piše: Veran Matić

Da je sreće, napunila bi 15 godina.

Ovih dana bi završavala osmi razred u Ribnikaru, planirala upis u gimnaziju, radovala se maturskoj večeri i pripremala se za prijemni ispit. 

Nažalost, sve je to osujećeno 3. maja, pre tri godine.

Svi koji nisu lično upoznali Anu, saznali su mnogo toga o njoj od mame Ninele i tate Ivana.   

Do današnjeg dana, Anina mama iznosi beskompromisne stavove i ne libi se da stvari nazove pravim imenom. 

Više puta je inicirala izmenu Krivičnog zakonika sa predlogom da se starosna granica krivične odgovornosti za najteža dela sa elementima nasilja smanji sa 14 na 12 godina.

Želela je da se o tome javno diskutuje i da naše društvo izvuče pouke iz majskih tragedija i postane bolje.    

Sistemsko prećutkivanje je nije obeshrabrilo.

Iako je prethodnih osamnaest meseci fokus javnosti usmeren na novosadsku tragediju, Anina mama nas konstantno podseća da je 3. maj ključan datum i da se vreme u našem društvu meri pre i posle tog datuma.        

Uporno insistira na pravima žrtava koja su skrajnuta u odnosu na prava počinilaca masovnih zločina.  

Aktivizam Anine mame nam mnogo govori o tome kakva je bila Ana, jedna od najmlađih žrtava.

Okruženje u kojem je odrastala bila je zdravo i prepuno ljubavi.

I o tome treba konstantno pričati, afirmišući Anu i njene drugare i njihove vrednosti i dobrotu.  

Ne samo na godišnjice i nebeske rođendane već stalno, kao put za ozdravljenje društva.