Nije to samo karakteristika medijske scene, ali je tu možda stvar najočiglednija: što više zakona, podzakonskih akata, edukacija, okruglih stolova, savetovanja, analiza i istraživanja – to je situacija „na terenu“ gora. I nije to dakako samo stvar utiska. Pogledajte recimo izveštaje Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Ovi izveštaji rabe diplomatski jezik, i veoma oprezno i izokola daju negativne ocene. Takoreći, čak i prevedene na srpski jezik potrebno ih je dodatno pojasniti i prevesti, kako bi „običan građanin“ shvatio u kakvoj državi živimo, bar iz ugla Brisela gledano. Poslednji izveštaj, prezentovan u novembru prošle godine, toliko je kritičan da više nema nikakvih nedoumica, stvar je svima jasna, čak i na engleskom: upali smo u čabar, do dna! Pre će, ako stvari nastave da idu ovim putem, kamila proći kroz iglene uši nego što će Srbija postati članica EU. Čitaj – uređena, demokratska država.