Beogradski centar za ljudska prava upozorava javnost na pokušaj da se predmet policijskog  zlostavljanja nad jednom studentkinjom, učesnicom protesta tokom prošlog leta u Beogradu,  okonča primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja, bez sudskog postupka i bez utvrđivanja  krivične odgovornosti policijske službenice osumnjičene za zlostavljanje. 

Mreža „Novinarke protiv nasilja prema ženama“ u Srbiji redefiniše način na koji mediji izveštavaju o rodno zasnovanom nasilju. Osnovana 2017. godine i pokretana solidarnošću, a ne hijerarhijom, grupa okuplja oko 100 novinarki koje se bore protiv štetnih praksi izveštavanja, podržavaju jedna drugu kroz izveštavanje o visokom riziku i razvijaju praktične alate za promene – od etičkih smernica do pionirske baze podataka o fotografijama. U medijskom pejzažu oblikovanom političkim pritiskom, institucionalnom tišinom i emocionalnim pregorevanjem, njihov rad nudi redak model kolektivne brige i odgovornosti.

Iako se mediji suočavaju s padom povjerenja, migracijom publike na društvene mreže, političkim pritiscima i ekonomskom neizvjesnošću, novinarstvo neće nestati – samo će promijeniti oblik. To je bila jedna od ključnih poruka tribine o budućnosti medija održane u okviru Mikser festivala u Novom Pazaru.

Nagrada „Borka Pavićević“ za javni gest je uspostavljena 2024. godine na inicijativu Borkinih poštovalaca i prijatelja u Poljskoj, u saradnji sa Poljskim Institutom u Beogradu, Javni gest je termin preuzet iz Borkinog razumevanja kako aktivističkog, tako i umetničkog javnog čina kao ličnog gesta smelosti, saosećajnosti i, pre svega, vlastite odgovornosti. Pobuna, građanska hrabrost, solidarnost i empatija, nisu teme, već odlike čina koji je mišljen i izveden „iz jedne“, i etičke i estetičke akcije, a u ime ljudske slobode, jednakosti (na strani obespravljenih), mira (shvaćenog kao antiratno delovanje), prijateljstva i pravde. U tom smislu, javni gest je kako čin tako i praksa, koji i razotkriva i menja kontekste u kojima je izveden.