Kako izgleda kada neko celog života nosi ožiljke iz detinjstva? Ovaj dvadesettrogodišnji momak iz Beograda ne želi da ga traume iz prošlosti obeležavaju u budućnosti, zato trenutno vredno radi i prodaje Liceulice kako bi se preselio na Dorćol, nabavio psa i uživao u kuvanju zdrave hrane. U svakodnevnom životu ispunjava ga šoljica kafe u omiljenom kafiću.

O izborima se često mogu čuti sasvim protivrečne tvrdnje. Jedni tvrde da izbori nemaju smisla jer su ionako svi isti, a, drugi da oni koji ne glasaju nemaju pravo da kasnije budu нezadovoljni.

Novi mediji i formatizacija starih, društvene mreže i eho komore, monetizacija i digitalizacija, samo su neki od termina koje u poslednje vreme često čujemo i koji, čini se, nepovratno menjaju medijski pejzaž. Ipak, da li je – uprkos svim tehnološkim inovacijama i posledičnim promenama samih medijskih formi i formata – i dalje moguće medije posmatrati kao ključne aktere u odbrani javnog interesa?

Kažu da ime niko ne dobija slučajno, a Nadin život dodatno potvrđuje ovu misao. Odrastanje u hraniteljskoj porodici zamenila je trogodišnjim boravkom u Prihvatilištu, da bi se sada smestila u Kuću mogućnosti u Beogradu. Kroz te promene, vodila ju je nada da će jutro ipak promeniti sve, a pozitivnu energiju je crpela i radeći za Liceulice. I dočekala je da sada bude ispunjena, ili, kako ona kaže – Nova Nada za novu budućnost!

Završio je dizajnersku školu, kasnije i Akademiju umetnosti, bavio se grafičkim dizajnom i slikarstvom, devedesetih proveo dve godine u Londonu. A onda je pre tri godine ostao na ulici, odjednom se našavši među ljudima koji su na samom dnu. „Upoznao sam gangstere, svakakve ljude, ali ja nisam jedan od njih. Liceulice je došlo u pravi čas, shvatio sam da je to najbolji način da preživim“, započinje svoju priču Andrija Mladenović, koga možete sresti kako prodaje magazin u centru Beograda.

U temi broja otkrivamo kako su internet i društvene mreže promenili naše poslove i naše slobodno vreme, uticali na naše psihičko stanje i način na koji se infomišemo. Pored niza tekstova koji temu broja osvetljavaju s različitih strana, tu su i naše stalne rubrike i serijali posvećeni antidiskriminaciji i ljudskim pravima, očuvanju životne sredine i odbrani javnog interesa.

Bečki Augustin je prvi ulični magazin u Austriji, a postoji od 1995. godine. Trenutno zapošljava oko 400 marginalizovanih osoba, među kojima je i mnogo emigranata. Donosimo vam priču o dva prepoznatljiva prodavca, Geriju i Bobanu.

Ona od izmena Zakona o porezima na imovinu mora da plaća i porez na imovinu, jer se zakup duži od godinu dana oporezuje ne samo za stanove koji se zakupljuju na tržištu, već i za socijalne stanove i stanove namenjenje stambenom zbrinjavanju izbeglica i interno raseljenih lica. Da, dobro ste pročitali, u Srbiji se plaća godišnji porez na socijalno stanovanje. Nešto kao porez na siromaštvo, samo što se tako ne zove.