Rim – Hleba i igara!
Piše: Ivana Dukčević
Savremeni filmovi, antičke Rimljane često prikazuju kao velike osvajače sklone uživanju, prekomernom jelu i bludu. Ne bez razloga – ovo je delom istina. Rimljani su često uživali i u raskošnim, okrutnim zabavama gladijatorskih borbi u amfiteatrima, trkama dvokolica i lovu na životinje – u areni. Takozvane „Igre“ (“The Games“, na latinskom: „Ludi Circenses“), ponekad su bez prestanka trajale i po 100 dana. Izraz “Hleba i igara” (“Panem et Circenses“) nastao je u Rimu, jer je tokom perioda carstva, najsiromašnijim stanovnicima Rima bilo omogućeno da svakog dana dobiju besplatno sledovanje hleba i zavisno o prilici – karte za borbe u Koloseumu. Rimski amfiteatri najčešće su bili elipsastog oblika, sa auditorijumom koji je kaskadno sedeo u krug. Arene su služile za borbu gladijatora, lov na životinje, javna smaknuća, i čak – pomorske bitke.
Odlomak iz knjige “Umetnost putovanja“, u izdanju Samizdata B92.
Ivana Dukčević je magistar primenjenih umetnosti, fotograf i putopisac, kreator samostalnih putovanja i autor stranica umetnostputovanja.rs.
U III veku pre naše ere, Rimljani su oživeli stari etrurski dvoboj između robova, koji su se borili do smrti, i vremenom je ova vrsta borbe postala veoma popularna. Iako nisu svi Rimljani bili poštovaoci brutalnih borbi na život i smrt, većina je strahovala da javno izrazi svoje mišljenje. Vremenom, „Igre“ su postale deo masovne zabave, te je u I veku naše ere, za vreme vladavine cara Vespazijana za te potrebe izgrađen Flavijski amfiteatar (Anfiteatro Flavio), kasnije nazvan skraćeno – Koloseum, zbog kolosalne statue imperatora Nerona koja je nekada stajala u blizini.
Najveća i najznačajnija arena u Rimskom carstvu – rimski Koloseum, podignut je između 72. i 80. godine naše ere, i nalik današnjim sportskim stadionima mogao je da primi oko 50 000 gledalaca. Izgrađen je od tada novog materijala – betona, koji je građevinu učinio veoma stabilnom. Spoljnji deo Koloseuma bio je ukrašen sa 4 nivoa kolonada, lukovima i mermernim statuama. Osim što je bio kolosalna građevina, Koloseum je poznat po veoma dobrom sistemu organizacije ulaska i izlaska gledalaca. Prvi put, uvedene su pojedinačne ulaznice, na kojima je bio obeležen jedan od 74 ulaza u amfiteatar, red i sedište. Tako je 50 000 gledalaca, za samo 15 minuta moglo da uđe, ali i da napusti amfiteatar. Uz važeće ulaznice, prisustvo „Igrama“ bilo je besplatno za sve. Od ukupno 80 ulaza, 74 je bilo rezervisano za obične gledaoce, a 6 je imalo specijalnu namenu – dva za najvažnije velikodostojnike, dva su bila namenjena ulazu pobedničkih gladijatora („Vrata života“), dok su kroz poslednja dva („Vrata Smrti“), iznošena tela ubijenih gladijatora.
Na vrhu arene, nekada su stajale gvozdene kuke pomoću kojih je ogromno platno – „valerijum“ (valerium) moglo da se raširi iznad Koloseuma u vidu perdi, i tako od sunca i žege zaštiti publiku, dok je sama elipsasta scena uvek bila na suncu. Priča se da su kuke na kojima je valerijum bio instaliran, zbog velike težine pokretane kanapima povezanim sa brodovima – čak iz luke na Tibru, kilometar, dva zapadno od Koloseuma. Ispod drvene osnove pozornice, Koloseum je imao tunele u kojima su bili smešteni kavezi za životinje i robove-gladijatore, i mesta gde su treninge obavljali slobodni gladijatori. U podzemlju su bile smeštene i specijalne mehaničke naprave nalik čekrku, kontra-tegu i katapultu, koje su služile kako bi se kroz tajne zamke u podu, na površinu (pozornicu) spektakularno „izbacivale“ životinje i ljudi – a sve zarad veće dramatizacije i vizuelih efekata krvi gladne publike!
I tu nije kraj. Ponekad, o specijalnim prilikama, pod arene prekriven peskom i zategnutim platnom, bio bi ispunjen ogromnim količinama vode. Na istočnom delu arene, još uvek se naziru ostaci hidraulične naprave koja je punila arenu vodom (iz jednog od nekada 10 rimskih akvadukta). Sve ovo bilo bi upriličeno zarad evociranja uspomena na pobede Rima u najvažnijim pomorskim bitkama, koje su se uz prisustvo stvarnih brodova (ubacivanih u arenu odozgo, kranovima), odvijale u Koloseumu! Stotine gladijatora i životinja, bivalo bi ubijeno tokom ovog brutalnog sporta – ponekad za jedan jedini dan. Retke, i za rimske uslove egzotične životinje (lavovi, leopardi, slonovi, krokodili i nilski konji), prevoženi su brodovima iz severne Afrike kako bi zadovoljili glad gledalaca. Ovo je, između ostalog doprinelo i istrebljenju lavova iz severne Afrike tokom perioda antike. Arena je bila posuta veoma debelim slojem peska, kako bi sprečila ogromne količine prolivene krvi da se u potocima razliju rimskim ulicama.