Izamal – žuti grad Jukatana

Piše: Ivana Dukčević

Nadimak je dobio zbog neobičnog izgleda, jer su gotovo sve kuće u gradu, ofarbane u žuto. Zbog svoje jedinstvene kolonijalne arhitekture i atmosfere malog mesta u dalekoj unutrašnjosti, Izamal privlači veliki broj turista. Širom grada, i danas postoji nekoliko prekolumbijskih građevina, ali je popularnost koju danas ima povezana sa dolaskom Španaca, u XVI veku.

Odlomak iz knjige “Umetnost putovanja“, u izdanju Samizdata B92.
Ivana Dukčević je magistar primenjenih umetnosti, fotograf i putopisac, kreator samostalnih putovanja i autor stranica umetnostputovanja.rs.

Smatra se da je grad na mestu današnjeg Izamala osnovan još u periodu između VIII i III veka pre nove ere, a da je tokom perioda vladavine Maja (III – X vek) bio najveći grad severnog Jukatana. U gradu i danas postoje vidljivi ostaci dve velike majanske piramide (od ukupno pet pronađenih), koje su gotovo potpuno zarasle u travu (treća piramida Ppap Hol Chak, nalazi se ispod Manastira Svetog Antonija Padovskog, a ostale dve: Hun Pik Tok i Kabul, su delimično vidljive). Zbog činjenice da arheološka istraživanja još uvek nisu započeta, danas je centralna piramida majanskog boga sunca Kinič Kak Mo (Kinich Kak Moo u obličju ara papagaja, sa licem Sunca) verovatno jedina prekolumbijska građevina Jukatana na koju je dozvoljeno popeti se. Sa vrha piramide (oko 34 metra), pružaju se sjajne panorame džungle – kilometrima u krug. Odavde, moguće je spoznati činjenicu da je Jukatan potpuno ravan, obavijen gustom prašumom drveća gotovo jednake visine – nalik tepihu – stotinama kilometata u krug. Jedino na mestima gde su podignuti gradovi i putevi, džungla se na kratko prekida, iako se danas neki delovi krče i radi pašnjaka, zbog sve više farmi goveda. U blizini ove piramide nalaze se ostaci i druge – Itzamatul.

Odmah pored kapije kroz koju se prolazi na usponu ka piramidi, nalazi se velika suvenirnica u kojoj je moguće, između ostalog kupiti i sjajne mreže za spavanje, napravljene od vlakana heneken (Henequen) agave, vrste koja uspeva samo u južnom Meksiku i u Gvatemali. Poznata po svojim izuzetnim kvalitetima – čvrstini i izdržljivosti, krajem XIX veka u Meksiku su od vlakana ove agave pravljena brodska užad i izvožena širom sveta. Ispred kapije, nalazi se i jedno od dva polazna mesta izamalskih romantičnih kočija sa konjima koje pretežno koriste turisti (drugo je na trgu, pored manastira). Većina kočija obojene su u belu, žutu i ružičastu boju, ukrašene cvećem i kreću se ulicama nevelikog Izamala po ustaljenoj ruti.

Osim majanske piramide, najposećenija građevina Izamala je Manastir Svetog Antonija Padovskog (Convento de San Antonio de Padua) podignut na temeljima nekadašnje mezoameričke piramide, zbog čega se do travnatog platoa na vrhu stiže stepeništem.  Ograđen kolonadom sa lukovima – u žutoj boji, ovaj atrijum smatra se drugim najvećim po površini u hrišćanskom svetu, nakon onog na Trgu Svetog Petra, u Vatikanu. Unutrašnjost crkve ukrašena je freskama iz XVI i XVII veka – baroknim oltarom raskošnih detalja na pozlaćenom drvetu, i oslikana scenama iz Hristovog života. U najstarijem delu crkve, moguće je videti već izbledele, veoma zanimljive freske iz perioda dolaska Španaca, sa prikazima pokrštavanja starosedelaca.

Dok sam na travnatom platou fotografisala manastir iz različitih uglova, primetila sam simpatičnu devojku u svečanoj odeći, sa fotografom koji je uz pomoć stativa pokušavao da je ovekoveči. U Meksiku, 15-rođendan svake devojčice – Quinceañera (“Petnaestogodišnjakinja” – fiesta de quince años ili fiesta de quinceañera), smatra se posebno važnom prekretnicom u životu, nalik našem punoletstvu, i pravi je mali praznik. Na taj Dan, meksičke devojčice nose svečanu odeću, a njihovi roditelji organizuju porodične proslave koje se – u zavisnosti od budžeta porodice, često održavaju u restoranima sa muzikom.

Ispred manastirskog kompleksa sa crkvom, nalazi se mali park – Parque Itzamna, sa velikim slovima “IZAMAL” ispred kojih se slikaju turisti. U večernjim satima – kao i svuda na Jukatanu, park ispune pokretne tezge prodavaca voća i markesite (marquestitas), tankog, tvrdog testa nalik vaflu u obliku palačinke, koja se, prema želji i na licu mesta puni kremom od čokolade, marmeladom ili rendanim kačkavaljem. Najčešća, jukatanska kombinacija je čokolada i kačkavalj – zajedno. Na Jukatanu su u prodaji i ćurosi, preliveni Nutelom, ali je ovaj slatkiš ipak mnogo rasprostranjeniji u Španiji gde u Madridu na primer, važi za obaveznu opciju za doručak.