Putovanje južnom Italijom – Sorento i Obala Amalfi (Amalfijska obala)

Piše: Ivana Dukčević

U blizini najvećeg grada južne Italije – Napulja,  smestilo se Sorentinsko poluostrvo. Na južnoj strani obale, u procepima kanjona koji završavaju u moru jedno do drugog nižu se mestašca čuvene Obale Amalfi ili Amalfijske obale. Prošetali smo ušuškanim, izuzetno simpatičnim i na podnevnom suncu gotovo praznim Atranijem, na glavnom trgu posetili crkvu i probali ovdašnju napolitansku picu i sladoled. A zatim pešice krenuli put turistički izuzetno posećenog, susednog Amalfija po kojem je čitava nevelika južna obala poluostva dobila naziv, udaljenog deset minuta hoda.

Odlomak iz knjige “Umetnost putovanja“, u izdanju Samizdata B92.
Ivana Dukčević je magistar primenjenih umetnosti, fotograf i putopisac, kreator samostalnih putovanja i autor stranica umetnostputovanja.rs.

U ovom gradiću, na glavnom trgu, na vrhu velikog stepeništa obišli smo predivnu Katedralu Svetog Andreja sa bazilikom iz IX veka, sazidanu u romaničkom stilu sa veoma jakim uticajem arapske i normanske arhitekture. U Amalfiju, sa lokalne autobuske stanice na samoj obali, nadomak prepune gradske plaže izuzetno strmom uzbrdicom autobus nas je poveo na sam vrh stenovitih predela, završivši svoj put nadomak predivnog mestašca po imenu Ravelo. Od krajnje stanice – vidikovca odakle sa najviših delova pogled puca na Mediteran čija se površina iz daleka presijava na jarkom suncu, na samo par minuta pešice udaljeno je jedno od najromantičnijih imanja ovog dela obale – Vila Rufolo. Raskošne mediteranske bašte elegantnih pinija i cvetnih bugenvilija na strmoj litici iznad mora, dopunjuju skulpture inspirisane antikom i mali amfiteatar koji je leti domaćin koncertima klasične muzike.

Silaskom na obalu i u smeru ka zapadu, u procepu ispod magistrale skriveno je nekoliko čudesnih uvala sa plažom koje ukoliko ne obratite pažnju tokom vožnje veoma brzo nestanu. Smeštene u dubokom zalivu klanca, uz dramatične pejzaže klisura koje se strmo spuštaju ka moru, sa po dve do tri kuće i peščano-šljunkovitim žalom (Furore i La Praia), čine neke od najskrivenih bisera Amalfijske obale. Na samom kraju, pre nego što se magistralni put odvoji od mora i vrati duboko u kopno, nalazi se šarmantni Pozitano. Iako ovaj pastelni gradić na strmom obronku stene privlači pažnju, u poslednje vreme važi za meku pretežno imućnijih američkih turista. Zbog nesrazmerno velikog broja posetilaca, onaj dobro znani mediteranski šarm ovde je unekoliko izgubio na značaju i nalik istočnijem Amalfiju, poprilično podlegao masovnom turizmu.

Iz Obale Amalfi na jugu, magistralom stižemo na severnu stranu poluostrva do najvećeg grada i centra ovog dela italijanske rivijere – Sorenta. Smešten na obronku dramatične litice, romantični gradić interesantne arhitekture pastelnih kuća, uzanih prolaza sa lukovima i mediteranskim baštama palmi ukrašenih kamenim statuama, obavezna je stanica svih turista koji dolaze u ovaj deo Italije. Bujne gradske bašte Sorenta, bore se za naklonost sa bajkovitim vidicima sa strme litice sa koje pogled puca na Napulj u izmaglici sa druge strane zaliva, i gradsku plažu sa drvenim platformama i šarenim, prugastim crveno-žutim kabinama, u podnožju. Do plaže i platformi na moru stiže se liftom, ili mnogo zanimljivijim putem – nizbrdo, stepeništem kroz samu stenu.

Limun specijalne sorte koji se kaskadno gaji duž Amalfijske obale, nekoliko puta je veći od „običnog“ limuna, nije jarko žut i nalik je omanjoj dinji. Turisti koji prvi put ugledaju napolitanski limun, obično u neverici imaju potrebu da ga pipnu i uvere se u ono što vide, te iz ovog razloga lokalni trgovci na tezgama postave natpise: Molimo, ne dirati limun! Od napolitanskog limuna koji je manje kiseo od „običnog”, pravi se čuveni liker Limončelo, i na letnjim vrućinama kao iz raja izašao osvežavajući đus od limuna sa izmrvljenim ledom.