Rizik od ponovne infekcije Kovidom-19 veći je kod onih koji su bolest preležali sa lakšim simptomima

26. October 2020.
Natalija Frojnd je virusolog i šef laboratorije za Reakcije ljudskog tela na univerzitetu u Tel Avivu. Za podkast Radio Karantin govorila je o radu koji su ona i njen tim objavili ovih dana rad a u kojem iznose veoma zanimljive zaključke o reakciji ljudskog organizma na infekciju korona virusom; konkretno na to šta i u kojoj meri stimuliše proizvodnju anti-tela i kako to utiče na opasnost od re-infekcije.
Natalia Freund 2
Natalija Frojnd. Foto: Radio Karantin

Ova studija ima dva dela. U prvom, koji smo započeli po izbijanju epidemije u Izraelu, postavili smo pitanje da li postoji veza između težine bolesti i intenziteta proizvodnje antitela kod zaraženih. Znamo da mnogi ljudi mogu da se zaraze i da ostanu asimptomačni ili da imaju blage simptome, dok ima i onih sa komplikacijama od kojih neki čak i umru. I tu se postavlja pitanje kakav je odgovor imunog sistema i antitela. Da li ljudi sa blagim simptomima unapred imaju veliki broj antitela pa se zato kod njih bolest ne zakomplikuje ili je obrnuto? To je bilo prvo pitanje. Drugo je bilo da vidimo da li možemo detaljnije da okarakterišemo reakciju antitela na bolest i da eventualno izolujemo antitela koja neutralizuju bolest, da bismo iz toga naučili kako se telo bori protiv korona virusa i eventualno vidimo da li se na osnovu toga može napraviti terapija.

Natalija Frojnd dalje kaže da su ona i kolege u prvom trenutku bili zatečeni onim što su otkrili.

Na naše iznenađenje otkrili smo da ljudi koji imaju blage simptome ili ih uopšte nemaju, nisu imali ni antitela na korona virus. Njihova reakcija je bila veoma slaba u smislu neutralizacije virusa. Na prvi pogled to jeste nelogično, ali ako malo bolje razmislimo vidimo da zapravo ima logike. Kada virus napravi ozbiljnu štetu u telu, što se dešava kod teže obolelih ljudi, on istovremeno izaziva i veliku reakciju imunog sistema. Imuni sistem reaguje na infekciju, a ne obrnuto. Znači, tamo gde ima puno virusa organizam proizvodi puno antitela. Zato kod pacijenata koji su imali teško oboljenje, koji su završili u bolnici ili čak na respiratoru, a koji su sada dobro i nemaju više virus u sebi – oni sada imaju visok nivo antitela, što je posledica intenziteta infekcije. Sa druge strane, oni koji nisu imali simptome ili su im bili blagi, kod njih intenzitet infekcije nije bio toliki da izazove značajniju imunu reakciju. To nas dovodi do onog problema ponovne infekcije gde vidimo da postoji mogućnost da se oni koji su imali blage simptome lakše ponovo zaraze.

Profesorka Frojnd naglašava da je ovo istraživanje rađeno na uzorcima krvi uzetim samo šest meseci nakon zaražavanja i da se dugoročne posledice infekcije po imuni sistem još ne znaju. U kraćem roku, zaključak njenog tima je da oni sa blažom „slikom“ imaju veći rizik od ponovne infekcije.

Ljudi koji su imali teži oblik bolesti imaju odlična antitela koja mogu da neutralizuju virus i spreče ga da ponovo napadne ćelije. To znači da su oni bezbedniji. E sad, iz ranijih istraživanja znamo da antitela koja se bore protiv korona virusa ne ostaju dugo u organizmu. Zbog toga ne verujem u imunitet krda i ne znam u kojoj meri ćemo svi zaista postati imuni na virus. To nikako nije dobra vest, ali to je ono što vidimo. Sa druge strane, ako dobijemo dobru vakcinu ili tretman, onda bi nam ovo saznanje zapravo pomoglo. Znači, visoka koncentracija virusa u telu stimuliše reakciju imunog sistema. Ako je zaražena osoba zdrava i nije u nekoj rizičnoj grupi, onda je imuni sistem uspeo da zaustavi virus pa ta osoba nije razvila ozbiljnije simptome. Negativna posledica ovoga je da u telu nije bilo dovoljno čestica virusa koje će stimulisati takvu reakciju koja stvara imunološku memoriju neophodnu da spreči eventualnu ponovnu zarazu. Kod starijih ljudi koji imaju druge, hronične bolesti kao dijabetes, rak ili samo visok krvni pritisak, sve te bolesti sprečavaju jaku reakciju imunog sistema. Zato su takvi pacijenti podložni komplikacijama od kovida. I ima još nešto, a to je da stariji ljudi lošije reaguju na vakcinaciju u smislu da je kod njih sposobnost organizma da proizvodi nova antitela smanjena.

Epidemiolozi u Srbiji često kažu da je virus ojačao ili, nešto ređe, oslabio. Šta to znači – kako jedan virus jača ili slabi?

Dokazano je da virusi mutiraju tokom vremena. To se na primer desilo sa virusom HIV koji izaziva sidu. On je tokom 30 godina epidemije ojačao i postao opasniji. Međutim, Sars Korona Virus-2 je drugačiji od HIV-a, ili od virusa gripa koji takođe napada disajne puteve i pluća ali je podložniji mutacijama. Sars Kovid-2 je genetski stabilan RNK virus i dosta je veliki, što znači da prilikom umnožavanja u ćelijama ne menja svoj genetski sastav i sam može da ispravlja greške, za razliku od HIV-a. Postoje ipak greške, postoje mutacije koje dovode do toga da virus bude jači ili slabiji, ali nema dokaza da je prošao kroz značajnije promene za ovih deset meseci.

Šta smo i koliko za ovih deset meseci naučili o korona virusu?

Naučili smo mnogo. Naučili smo da je najverovatnije došao od slepih miševa i da ovakav tip virusa može da pređe sa životinja na ljude i da će se to dešavati i ubuduće. Naučili smo da ljudi mogu da postanu imuni na virus, ali ne uvek. Kompletan naučni svet se okrenuo ka ovom virusu jer za poslednjih 100 godina nismo imali ovakav problem. Vidimo da su se oni koji su poslednjih godina radili na borbi protiv raka ili side sada posvetili Kovidu, da vide da li se to što su otkrili može upotrebiti ovde.

Šta naučnici poput vas očekuju u narednom periodu kada je borba protiv Kovida-19 u pitanju?

Definitivno očekujem vakcinu i tu je postignut ogroman napredak. Izrada jedne vakcine obično traje deset godina, uglavnom zbog nedostaka novca i regulatornih prepreka. Sada su ta uska grla otklonjena i postoji spremnost da se uloži koliko god novca treba, kao i da se ublaže procedure, što naravno može da bude i loše. Trenutno je šest vakcina u završnom delu treće faze i neka od njih bi mogla biti odobrena u narednih nekoliko nedelja. Tu bih bila oprezna jer još ne znamo koliko će ta vakcina biti efikasna. Ne zaboravimo da je vakcina protiv tuberkoloze napravljena pre sto godina pa i dalje milion ipo ljudi godišnje umre od tuberkoloze, a glavni lek su još uvek antibiotici. Imamo takođe i grip gde je vakcina efikasna u tek 40 posto slučajeva. Znači, još ne znamo koliko će vakcina biti efikasna, koliko doza ćemo morati da primimo. Možda će to biti tri doze u razmaku od četiri meseca svaka a ne znamo ni da li će nam doneti trajnu zaštitu ili samo na godinu dana. Zato istovremeno mora da se radi na terapeutskom frontu, a to znači da nađemo lekove koji će pomoći najugroženijim pacijentima. I treća stvar koju očekujem jeste napredak na polju dijagnostike. Ako budemo u stanju da brzo otkrijemo infekciju, moći ćemo efikasnije da prekinemo lanac širenja zaraze.

Vodeći švedski epidemiolog Andres Tegnel izjavio je nedavno da će borba protiv korona virusa trajati bar nekoliko godina i da će biti puna neizvesnosti. Da li se slažete?

Mislim da treba psihički da se pripremimo da će korona virus ostati sa nama bar u neposrednoj, a možda i u nešto daljoj budućnosti. Potrajaće nekoliko godina i možda ćemo svake zime imati epidemije. Nadam se da će do tada jedan broj ljudi steći imunitet i da će biti novih lekova i tretmana, novih načina prevencije i dijagnoze tako da možemo da živimo sa virusom.

Izrael je prva zemlja koja je ponovo uvela stroge karantinske mere, potpuni karantin po drugi put. Kakva je situacija u vašoj zemlji?

Ovde se vodila velika debata o tome da li su te mere opravdane i da li se plaća previsoka cena. Karantin pomaže tokom tih nekoliko nedelja koliko traje. Ali šta posle, kad ljudi postanu gladni društvenih kontakata i ponovo počnu da izlaze? Onda broj pozitivnih slučajeva ponovo počinje da raste. Ipak, mogu da kažem da karantin deluje i to uopšte nije sporno. Mi smo već tri nedelje u karantinu i stopa prokužavanja je drastično smanjena. Bili smo na skoro deset hiljada pozitivnih dnevno, sada smo na oko 800. Osim toga, Izrael je drugačiji od recimo Švedske, koju ste spomenuli. Svaka zemlja ima svoju kulturu. Izraelci drže do porodičnih veza, živimo u gusto naseljenim gradovima, ljudi vole da se druže, da su u gomili, a pri tom mi baš i nismo nacija koja voli da poštuje pravila.

Balkan je sličan.

Da, znam, imam puno prijatelja iz Srbije i vidim da ima dosta sličnosti. Uglavnom, iz tih razloga smo podložni infekcijama. Ljudi žive na malom prostoru, ima puno vernika koji idu na molitve, jer ovo je sezona verskih praznika, tako da situacija nije laka. Sada se priča o postepenom ublažavanju mera, o vraćanju osnovaca u škole, tako da se nadamo da će u narednih mesec dana doći do postepenog ublažavanja ovih veoma drastičnih mera.

Kako vi kao naučnik ocenjujete te mere? Političari stalno pričaju kako je neophodno naći ravnotežu između sprečavanja širenja zaraze i očuvanja ekonomije?

Da, nisam političar i trudim se da ne upuštam u političke rasprave. Još uvek učimo. U početku, pre deset meseci, nismo znali ništa o ovoj bolesti, sada znamo mnogo više i još uvek učimo. U Izraelu je tokom prvog talasa infekcije sve ostalo otvoreno, naš premijer je govorio građanima „slobodno izlazite, provodite se, živite svoj život“. I ljudi su ga poslušali pa smo imali veoma visoku stopu infektivnosti. Ja ne donosim odluke, ali mislim da moramo da uložimo u ono što će nam omogućiti da živimo sa korona virusom, a to su bolnice, lekari i drugo medicinsko osoblje koje će biti spremno da primi veliki broj novih pacijenata, jer trenutno tu imamo usko grlo. I moramo da ulažemo u lekove koji će skratiti period koji pacijenti provode u bolnici i olakšati situaciju onima u kritičnom stanju.

Podkast Radio Karantin prave Jelena Visser i Aleksandar Kocić. Sve epizode podkasta  možete čuti ovde.

Share