Majstor Branislav Bane Stajić (57) je jedinstveni beogradski zanatlija. Posvećen je veoma starim, gotovo izumrlim obućarskim tehnikama i alatima, kao i promociji preduzetništva. Obe karakteristike ovaj prestonički obućar i modelar stekao je u porodičnoj radionici, a preko veb sajta obucar.rs, dokumetovano prikazuje proizvode i veštine izrade ručno rađene obuće koje sežu i pre 19.veka

Teško je objasniti da se, u mesecu obeležavanja godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, od fašizma, oko nas dešava nasilje koje neodoljivo asocira na Nemačku iz tridesetih godina prošlog veka.

Izjave, tekstovi, intervjui Biljane Srbljanović, vrlo jasni, argumentovani, ipak, mnogo više razotkrivaju kroz reakcije na tekstove, tj. na samu Biljanu, od samih činjenica koje saopšti ili napiše.

Koliko iznosi kazna za nesavesne vozače koji svojim vozilima zauzmu ova mesta, ko sve može da ih kazni i kada će ih „pauk“ sigurno odneti, a kada uopšte neće da dođe. Ko ima pravo da se parkira na opšta, a ko na posebna mesta rezervisana za osobe sa invaliditetom i koja je procedura za izdavanje godišnjih nalepnica.

Počeću od zadate činjenice da se uređenost i veličina jedne zajednice ogleda u njenom odnosu prema najslabijima, a osobe sa invaliditetom su svakako najslabiji i najranjiviji članovi društva kada govorimo o učešću u saobraćaju.

U Srbiji se godišnje baci oko 900.000 tona hrane, jer mnogi vjeruju da im je to jeftinije i lakše nego da je doniraju.

Advokati bivšeg predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića, optuženog za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, okrivili sudiju Slavka Žugića za pristrasnost, Verana Matića i Aleksandra Vučića za uticaj na sud. Sudija odbacio sve optužbe, rešen da ovaj dugi proces, prepun opstrukcija odbrane, privede kraju. Uskoro završne reči.

Porodicu Normal svakodnevno srećemo u svom okruženju. Čine je stariji i mlađi članovi. Oni rade, pohađaju školu, idu u prodavnicu, poštu, bioskop… Baš kao i svi. Zašto onda treba da ih upoznamo?

Sve predrasude prema drugima, netrpeljivost, mržnja, sadrže ovu uvreženu pretnju koju je skoro svako ne-Romsko dete moglo bar jednom da čuje u životu. Postoji ogroman broj ovakvih, ukorenjenih u sistem, rasističkih poštapalica, užasa u vicevima o Romima, a veoma često se susrećemo i sa negativnim stereotipima u medijskim sadržajima.

Dvadeseti vek je na umoru. U jednoj maloj zemlji na Balkanu, izmučenoj ratovima, izolacijom i sveopštom bedom, jedna dvadesetogodišnja, lepa devojka duge, crne kose se osmelila da sanja. San, kakav priliči njenim mladim godinama. San, koji će je odvesti daleko od tužnog života i od još tužnije porodične svakodnevice. Od očevog alkoholizma iz dana u dan, od udaraca koji taj alkoholizam deli njoj, njenoj majci. Od očaja i tuge u majčinim trpeljivim očima. Ona sanja princa na belom konju koji će je voleti, i u ime te ljubavi pružiti joj sklonište i tako potreban mir. Koji će uneti boje u sivilo njenih dana. Ime joj je Nevena.