Čovek je jurcao kolima po naselju, na pešačkom prelazu naočigled oca, koga je samo slučajnošću promašio, pregazio je dvoje male dece, ostavio ih da u krvi leže na pločniku i bez zaustavljanja pobegao sa mesta teške saobraćajne nesreće koju je izazvao, sakrio kola, sakrio sebe i nastavio da ćuteći, kao da se ništa nije dogodilo, popravlja cevi po Karaburmi.

Dragica Gašić, građanka Đakovice, vratila se svojoj kući.

"Da li je Vuk reformisao azbuku da bi se njome služili neuki, neobrazovani prostaci?" pita se kolumnistkinja lista "Danas" Sofija Nedeljković, potpisana kao "Kopredsednica pokreta 1 od 5 miliona", a povodom novog talasa besa opozicione internetske javnosti, zbog toga što svaka šuša piše knjige, pa to nije u redu prema "našoj deci".

Razmišljam nešto o tome kako ljudi, čak i oni koji ne vole i nemaju životinje, gotovo uvek veruju u životinjske instinkte.

Kada je, oko Božića, novinarka Ivana Mastilović Jasnić objavila potresnu, hrabru i istorijski važnu ispovest Milene Radulović, mnogima od nas je bilo jasno da više ništa neće biti isto.

Protekle nedelje smo, gotovo istog dana, saznali za dva incidenta seksualnih napada i uznemiravanja dece, koja su, samo pukom srećom, prošla bez težih posledica.

Pažljivo sam pročitala intervju Ane Divac i reakcije najglasnijeg dela javnosti na njega.

Kada je, pre neko veče, tabloid objavio (posle će se ispostaviti netačnu) vest, da je Čedomir Jovanović demolirao restoran brze hrane na Novom Beogradu, erupcija zadovoljstva i seirenja istog momenta se proširila društvenim mrežama.

Konačno smo, nakon jedanaest godina prenemaganja, zatezanja, odustajanja i odlaganja, dobili nove, odnosno unapredjene Zakone o rodnoj ravnopravnosi i zabrani diskriminacije, mada na Zakon o istopolnim zajednicama bezrazložno i bez objašnjenja, još uvek čekamo.