Ne znam ništa o ekologiji, ali moram na samom početku ovog teksta da naglasim da sam protiv projekta Rio Tinto, rudarenja litijuma i šta li već. O tome takođe ne znam ništa, ali imam sumnju, imam zdravorazumski osećaj i tako sam čula, što me navodi da formiram stav. Osim toga, ako ovo ne naglasim u prvim rečenicama, biću optužena upravo za suprotno, jer o "ekologiji" i otvaranju rudnika danas ne smeš da nemaš stav. Ne moraš da imaš znanje, čak ni elementarne informacije, ne moraš čak ni da znaš da li se uopšte kaže "otvaranje" za rudnik, ali moraš da imaš stav. I ja ga imam, zasnovan je na onom tradicionalnom - "nešto mi je tu sumnjivo".

Prošle nedelje je na zvaničnu adresu redakcije lista "Danas" i njihovog urednika stigao mail sa servera u Švajcarskoj, koji sadrži otvorenu terorističku pretnju.

Pre nešto više od dve godine izbacila sam televizor iz kuće.

Na dvadeset i petu godišnjicu brutalnog ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića u javnosti se pojavila na brzinu sklepana inicijativa da se prazna površina na uglu Beogradske i trga Slavija, proglasi parkom, i da taj park nosi ime žrtve ovog užasnog zločina.

U petak je jedna majka nad grobom svog ubijenog deteta, zavapila jedinu istinu: "Ova zemlja ženama ne veruje".

Ovo što čitate nije kolumna. Ovo je spisak i javno upozorenje. Slučaj serijskog silovatelja i njegovog prisustva u medijima, na toliko nivoa su opasni, da o njima treba govoriti taksativno. (Ko ne zna o čemu i o kome govorim, i sam je veliki deo problema koji nas je doveo do dna.)

Kad su prošle godine Srbi otkrili ekologiju, podigli se na noge (s punim pravom) da protestuju protiv investitorskog sistemskog zagadjenja i zloupotrebe prirode kao jedinog preostalog resursa koji još nismo usrali, trudila sam se, baš sam se trudila da poverujem da će se desiti nešto.