Sloboda da se postigne nemoguće – direktori uspešnih startapa iz Izraela

Marta Vasić, Autorka

Ne postoji sumnja u to da je postati preduzetnik teško ‒ preduzetništvo uključuje veliki finansijski rizik, duge radne sate i neizvesnu budućnost. Preduzetnički poduhvat je još zahtevniji ukoliko želimo ne samo da stvorimo profit, već i da na konstruktivan i koristan način doprinesemo našoj okolini. Ipak, ideja o preduzetništvu sa društvenom misijom (socal impact entrepreneurship) postaje sve popularnija, a Izrael se izdvaja kao zemlja koja je uspela da spoji inovacije, preduzetništvo i brigu o nekim od najvećih svetskih problema.

U drugom tekstu serijala Moć inspiracije – preduzetnici sa društvenom misijom u ekskluzivnim intervjuima sa menadžerima koji se nalaze iza tri uspešna izraelska startapa razgovaraćemo o tome šta je neophodno da bi neko bio uspešan preduzetnik, sa kojim izazovima su suočavaju i gde vide ulogu svoje kompanije u kreiranju svetlije budućnosti.

Novi koncept, novi put, novi ciljevi

Jedno od ključnih pitanja tokom i dalje aktuelne pandemije COVID-19 jeste na koji način možemo da osiguramo i poboljšamo higijenu ruku, s obzirom na to da je ovo jedan od najboljih način da se zaštitimo. Izraelski preduzetnik Maks Simonovski i kompanija SoapyCare pokušavaju da reše upravo ovaj problem kroz dizajniranje mini higijenskih stanica, čime pranje ruku postaje gotovo standardizovan proces. Higijenske stanice prepoznaju pokret ruku, zatim dobijete tačno određenu količinu sapuna (ili sredstva za dezinfekciju ruku), a prestajete sa pranjem ruku u trenutku kada vam se ukaže zeleno LED svetlo. Ove stanice koriste i tehnologiju za prepoznavanje lica koja omogućava, na primer, poslodavcima ili ljudima koji su odgovorni za higijenu u određenoj organizaciji da imaju pristup individualnim statistikama i podacima o higijeni ruku. Dodatno, na ovaj način se pravi i velika ušteda vode, jer je tačno određena optimalna količina vode tokom svakog pranja ruku – kompanija navodi da se na ovaj način troši 95% manje vode, a da je korišćenjem higijenskih stanica do sada sačuvano čak 150 litara sapuna. Pored aktuelne pandemije, higijena ruku je izrazito bitna u ugostiteljstvu i zdravstvenim ustanovama, kao i u zemljama u razvoju koje imaju problema sa nedostatkom vode.

Maks Simonovski i Aleks Orlovski su osnivači kompanije SoapyCare, a Simonovski u razgovoru za Talas ističe da je, od kada zna za sebe, želeo da postane preduzetnik. “Najbolja motivacija za mene jeste upravo želja da napravim svet boljim”, ističe on i navodi da postoji nekoliko osobina koje su potrebne svakome ko želi da postane uspešan preduzetnik. “Za uspešnog preduzetnika je neophodno da bude otvorenog uma, fleksibilan u saradnji, ambiciozan i maštovit”, poručuje Simonovski. On dodaje da je preduzetništvo teško jer gradite nešto ni iz čega. “Novi koncept, novi put, novi ciljevi. To je kao da žonglirate sa hiljadu različitih objekata u isto vreme, uživajući pri tom u opekotinama od sunca”, smatra Simonovski.

Proces pokretanja biznisa je uvek zahtevan jer uključuje brojne aspekte: objašnjavanje vizije investitorima, pronalazak sredstava finansiranja, razvijanje samog proizvoda i formiranje efikasnog tima zaposlenih. Simonovski ističe da je u slučaju kompanije SoapyCare postojala dosta jasna vizija, ali je značajno teže bilo pronaći odgovarajuća tehnološka rešenja i tržište za ovaj prozvod, što je zahtevalo nekoliko godina rada.

Izrael je zbog svoje geopolitičke pozicije i turbulentne istorije specifično okruženje za pokretanje biznisa, ali Simonovski to ne vidi kao prepreku. “Izrael je najbolji hab gde se susreću inovacije i surova realnost”, poručuje on. Nakon pandemije COVID-19 postoji značajno veća svest o neophodnosti bolje higijene ruku, a Simonovski poručuje da upravo ovde vidi ulogu kompanije SoapyCare. “Želimo da sprečimo pojavu bolesti usled loše higijene ruku. Nakon pandemije korona virusa, vidim Soapy kao deo biološki bezbednog okruženja i tehnologije za kontrolu infekcija”, zaključuje on.

Preduzetnički duh je duboko usađen u sve ljude u Izraelu

Alternativa preduzetništvu je dosta očigledna – tradicionalna karijera sa stabilnim zaposlenjem, fiksnim radnim vremenom i ne mnogo rizika. Dženi Koen Derfler, jedna od osnivača izraelske kompanije Air Doctor, ipak je odlučila da napusti posao u velikoj međunarodnoj kompaniji i oproba se u preduzetničkim vodama. “Pre nego što sam se okrenula preduzetništvu, imala sam veoma uspešnu karijeru u Intelu, velikoj međunarodnoj kompaniji. U Intelu sam naučila da upravljam komplikovanim tehnološkim projektima i velikim timovima ljudi. U nekoliko navrata smo postigli stvari koje su do tada smatrane nemogućim. Posle nekog vremena, shvatila sam da želim slobodu da sama postignem nemoguće – na kraju je prelaz u preduzetništvo počeo sa uviđanjem toga da zapravo preferiram osećaj slobode, nasuprot osećaju sigurnosti koji imate kada radite u velikoj kompaniji,” ističe ona. Koen Derfler dodaje i da novac nije igrao veliku ulogu u njenoj odluci da napusti Intel, već da je jednostavno verovala da će moći da napravi određenu razliku u svetu i bavi se onim što je istinski zanima.

Kompanija Air Doctor pokušava da odgovori na problem sa kojim se suočava veliki broj ljudi svakodnevno – šta ako se razbolite tokom boravka u inostranstvu? Ovo je izuzetno stresno iskustvo jer često ne pričate lokalni jezik ili ne znate kako lokalni zdravstveni sistem funkciniše. Dodatno, ponekad pacijentima i nije neophodno da fizički posete lekara, ali su na to prinuđeni jer nemaju nikakav drugi vid kontakta sa lekarom. Pored pacijenata, ovakav sistem nije optimalan za osiguravajuće kuće, koje često moraju kasnije da pokrivaju visoke troškove posete bolnicama za putnike koji su kupili putno osiguranje. Aplikacija Air Doctor rešava ovaj problem tako što povezuje putnike sa lokalnim lekarima koji najbolje odgovaraju njihovim potrebama. U pitanju je globalna mreža od preko 10.000 proverenih lekara u 48 zemalja, uključujući lekare opšte prakse, pedijatre, zubare, oftalmologe, dermatologe, ginekologe i specijaliste za ortopediju. Lako i jednostavno možete ugovoriti onlajn sastanak ili kosultacije uživo sa odabranim lekarom. Za razliku od aplikacija za telemedicinu koje putnici potencijalno već koriste u svojoj zemlji, lokalni lekari mogu da izdaju važeće recepte kroz onlajn i konsultacije uživo, tako da putnici mogu odmah da dođu do neophodnog leka.

Dženi Koen Derfler ipak navodi da put ka stvaranju kompanije Air Doctor nije bio jednostavan. “Kao preduzetnik, preuzela sam velike finansijske rizike, radila dugo i gotovo mučila samu sebe pokušavajući da opstanem i izgradim biznis ni iz čega. S druge strane, imala sam potpunu kontrolu nad svakom odlukom koju donesem. Naravno, takav nivo autonomije i odgovornosti dolazi sa većim stresom i pritiskom – imaš privilegiju da usmeravaš svoj biznis, ali ukoliko je kurs pogrešan, možeš samo sebe da kriviš. Kao nezavisni preduzetnik, ti biraš svoje strateške partnere, mentore i tim, kao i prvu grupu ljudi koju nakon toga zapošljavate. To znači da možete da oblikujete svoj biznis na osnovu svojih sposobnosti, talenata i ljudi sa kojima želite da radite”, ističe ona.

Kao najveći izazov Koen Derfler izdvaja rad na finansiranju projekta zato što upravo to oduzima dosta vremena izvršnim direktorima i osnivačima kompanije. Ipak, ona ističe i da je ovde moguće prikupiti važne informacije za budući razvoj kompanije. “Kroz sastanke sa brojnim i različitim investitorima, često sa drugačijim agendama, i kroz najšira i detaljna pitanja o vašem biznisu, moguće je preraditi i iskristalisati vaš predlog i model, usled čega je kompanija u boljoj formi da se suoči sa budućim izazovima. Verujemo da je učenje utkano u DNK našeg biznisa, a mi sasvim izvesno proces prikupljanja finansija koristimo kako bismo poboljšali vrednost naših predloga”, poručuje Koen Derfler.

Komentarišući poslovnu klimu u Izraelu i ekonomski uspeh ove zemlje, Koen Derfler navodi da izraelsko društvo ima specifičan DNK za traženje rešenja koja su istovremeno kreativna i lako primenjiva. “Preduzetnički duh je duboko usađen u sve ljude u Izraelu, gotovo kao neka vrsta urođene tehnike preživljavanja. Lako je pronaći informacije i grupe značajnih ljudi, a postoji i podsticajno okruženje za razvijanje ideja. Postoji “mi to možemo” stav među brojnim profesionalcima u Izraelu. Izrael predstavlja mešavinu različitih kultura, a kroz iskustvo obavezne vojne službe svi nauče neku značajnu veštinu – od timskog rada, pa sve do kreativnog načina rešavanja problema”, podseća ona.

Morate biti spremni da žrtvujete najmanje dve godine

Sa velikim izobiljem koje danas imamo u razvijenim zemljama, pojavio se i komplementaran problem – velika količina otpada, a naročito je problematična i ogromna količina hrane koja se na svetskom nivou svakoga dana baci. Prema nekim procenama, na godišnjem niovu prosečno američko domaćinstvo baci između 30% i 40% hrane koju kupi, što je porazno ukoliko u obzir uzmemo i to da je samo 2016. godine oko 10% svetske populacije bilo neuhranjeno. Aplikacija SpareEat pokušava da reši problem bacanja hrane u Izraelu tako što povezuje restorane i supermarkete sa potrošačima koji su voljni da po sniženoj ceni kupe hranu koja tog dana nije prodata. Aplikacija za sada najviše posluje u Tel Avivu, ali ima planove i da se proširi dalje.

Eli Fišer, jedan od osnivača kompanije i aplikacije SpareEat, u razgovoru za Talas navodi da problem bacanja hrane postoji zbog šireg konzumerističkog društva u kom živimo. “Svi želimo lep proizvod u lepom pakovanju, a zatim kupujemo i bacamo iz frižidera jer želimo da stavimo nove proizvode unutra. Dodatno, ukoliko uzmemo kao primer hotel sa 5 zvezdica, kako ćete da kažete gostu koji je platio 1.000 dolara za noć da nemate lososa jer niste želeli da napravite previše i potencijalno bacite nešto od toga? Ovo ne možete reći nekom ko plaća toliko i ko želi lososa za doručak. Kao primer možemo uzeti i manje prodavnice koje, da bi privukle mušterije, stalno moraju u svojim vitrinama da imaju sveže sendviče koji se često ne prodaju, a ne želite ni da ih sutra nudite, pa se bace. Važno je da svi u industriji razmišljaju o ovome, naročito u kontekstu supermarketa i svežih proizvoda”, ističe Fišer. On dodaje da preko aplikacije SpareEat korisnici ne kupuju hranu kojoj je istekao rok, već da se radi o svežoj hrani koju prodavci ili ugostitelji jednostavno ne mogu da prodaju po istoj ceni sledeći dan. “Umesto da restoran baci hranu koja je sveža, ona se prodaje po, na primer, 50% sniženoj ceni, a na taj način restorani mogu i da zarade od nečega što bi inače bio gubitak. Veliki broj restorana pre bira da proda ovu hranu po sniženoj ceni, nego da je sledeći dan nude kupcima. Restorani nemaju motiv da kupcima daju pokvarenu hranu naravno, tako da kvalitet hrane nije upitan, a takođe ponekad sprovodimo i nasumične kontrole za koje partneri nisu prethodno obavešteni”, naglašava Fišer.

Industrija hrane i primena tehnologije u ovoj grani industrije je u fokusu biznisa u Izraelu, ističe Fišer, dodajući da su važni ljudi poput ministara, generalnih direktora i investitora veoma pristupačni usled toga što je Izrael mala zemlja. “Najveći problem koji smo imali jeste komercijalni razvoj modela proizvoda i podizanje svesti o problemu bacanja hrane. Svest o ovome i dalje nije razvijena u Izraelu i kada prezentujemo svoj projekat nekome, na primer nekom starijem partneru, potrebno je dosta vremena da ih ubedimo”, navodi on.

U periodu od šest meseci pre početka pandemije COVID-19, preko aplikacije SpareEat dnevno je isporučivano u proseku između 18 i 22 obroka, ali Fišer govori i da put ka uspehu u preduzetništvu nije jednostavan. “Pre svega, potrebno je imati projekat u koji verujete 100% i u koji ste potpuno uključeni, više nego što je to slučaj sa običnim poslom. Morate osećati da je projekat značajan, a ne da je u pitanju samo još jedna poslovna avantura, to je zaista važno za mene. Da biste bili uspešni, morate biti i posvećeni 100%, ovo ne sme biti projekat sa strane, nešto što radite dodatno, već se morate potpuno upustiti u to”, poručuje on.

Kao nephodan preduslov za uspeh, Fišer izdvaja i to da ne smete projekat počinjati sami i da je nephodan partner koji će imati drugačije predloge od vaših i na taj način dovoditi u pitanje vaše ideje. “Morate biti spremni i da najmanje prve dve godine žrtvujete malo društvenog života i sna. Ovo nije za svakoga i zavisi u kojoj fazi života se nalazite, zato što u trenutku kada počnete morate potpuno da se prepustite”, poručuje on. Dodatno, potrebno je i biti otvoren za kritiku, što teško pada preduzetnicima jer su, kada počinju, ubeđeni da znaju šta je idealan dizajn ili adekvatna cena. “Čak i ako ste ubeđeni da ste u pravu, neophodno je pitati ljude u vašoj okolini, kao što su porodica i prijatelji, šta misle i slušati njihov odgovor, jer vi niste vaša ciljna publika i ne znate uvek šta je ono što tržište želi”, zaključuje Fišer.