Kultura i preduzetništvo: zašto su važne kreativne industrije?

13. November 2020.
Lepo je baviti se kulturom, ali tu nema novca. Radnici u kulturi su visoko motivisani projektima kojima se bave, ali kako je kultura u Srbiji poslednja rupa na svirali političkih elita koje su obeležile poslednje tri decenije, ne može se ni očekivati veliki prosperitet u tom polju.
amauri-mejia-IhXrWDckZOQ-unsplash
Ilustracija. Foto: Amauri Mejía / Unsplash

Piše: Jovana Tomić, Konsultantkinja za komunikacije i marketing

Već godinama čitamo o navodnim malverzacijama sa godišnjim konkursom Ministarstva za kulturu, fantomskim nevladinim organizacijama koje se osnivaju pred raspisivanje konkursa, kako bi se i to malo finansijskih sredstava koja se izdvajaju iz državnog budžeta za kulturu preusmerilo van tog domena.

Građanima Beograda život u prestonici nudi široku lepezu kulturnih sadržaja u bioskopima, pozorištima, muzejima, galerijama, na uličnim festivalima. U ostalim gradovima u Srbiji nije takav slučaj, gde se kulturni centri, osnovani tokom Titove ere,  često bore za opstanak sa lošom infrastrukturom i nedostatkom motivacije za kulturnu produkciju. Uz izuzetak većih gradova, stanovnici srpskih varošica po pravilu nemaju pristup kulturnim sadržajima. U medijima mesta za kulturu gotovo i da nema, te tako neki od naših sunarodnika ostaju uskraćeni dodira sa kulturom.

Za one koji žive u većim gradovima situacija je značajno bolja, međutim to ne znači da stanovnici zapravo koriste tu mogućnost. Na koji način bi inovativni projekti u kulturi, inspirisani preduzetničkim načinom razmišljanja mogli da promene aktuelnu situaciju?

Preduzetništvo nije pojam rezervisan samo za IT

Danas kada govorimo o preduzetnicima, velika je šansa da ćemo u istoj rečenici iskoristiti i pojmove “tehnologija”, “IT” ili “startap”. Međutim, preduzetništvo nije termin na koji IT sektor polaže ekskluzivno pravo. To što najviše uspešnih preduzetničkih priča dolazi iz tog domena, ne znači da ne treba da čitamo i slušamo više o drugim preduzetničkim poduhvatima.

Razvijanje preduzetničkog načina razmišljanja je važno za mlade ljude u svim uzrastima, i nije nužno da ih sve usmeravamo ka IT sektoru samo zbog toga što su to pretpostavljena zanimanja budućnosti. Nismo svi rođeni da programiramo i da rastemo u IT profesionalce, te budućim naraštajima ne treba upravljati kormilo ka lukrativnim industrijama obećavajući ubrzani razvoj, jer ko zna šta gubimo u tom slučaju.

Preduzimljivost je već utkana u bit radnika u kulturi

Imajuću u vidu da se državna davanja za kulturu svake godine smanjuju i da delatnici u kulturi moraju iznova da smišljaju načine na koje će sa manjim budžetima realizovati planirane programe, snalaženje, preduzimljivost i upornost im nisu nepoznanice. Ono što je njima potrebno, može se često iskazati korišćenom floskulom “osnaživanje kapaciteta” u domenu preduzetništva i pribavljanja finansijskih sredstava iz alternativnih izvora.

Preduzimljivost je dobra predispozicija, međutim ključno je razumevanje tržišta kulture kako na lokalnom, tako i na regionalnom nivou. Mogućnost da se istupi van okvira institucija ili da se pokrenu neke inicijative koje su finansirane od strane privatnog sektora daju biznis pespektivu radnicima u kulturi i tu već govorimo o razvijanju poslovnog plana i finansijske stabilnosti nezavisnih projekata u kulturi.

Kulturne i kreativne industrije, mesto susreta kulture i IT sektora

Kreativne industrije su bile vruća tema u zapadnoevropskim zemljama još početkom 90-ih i danas imaju veliki udeo u doprinosu ekonomijama svojih zemalja. U Srbiji su kreativne industrije na listi prioriteta Vlade Srbije tek od 2018. godine kada je osnovan savet za tu oblast.

Kreativne industrije su već dugo buzzword među radnicima u kulturi, međutim IT sektor još uvek ne zna da je upravo to polje susreta za ova dva izuzetno plodna polja – tehnologije i kulture. Oni koji su zaposleni u kulturi mogu mnogo da nauče o preduzetništvu od kolega koje se bave tehnološkim startapima ili razvojem usluga za klijente širom sveta. Sa druge strane, tech sektor može da angažuje profesionalce koji rade u polju kulture kako bi dobili drugačiji, out of the box pristup problemima koje pokušavaju da reše.

Kulturni zaokret i promocija drugačijih vrednosti

Ako se vratimo na pitanje sa početka, projekti decentralizacije kulture i saradnja sa privatnim sektorom u tehnologiji mogu u velikoj meri da obezbede dostupnost kulturnih sadržaja većem delu stanovništa, da probude zainteresovanost za kulturu i da promovišu drugačije vrednosti.

Razvijanje preduzetničkog razmišljanja i duha unutar sfere kulture i uzlet nezavisnih kulturnih projekata bi u budućnosti otvarao i nova radna mesta u jednako lukrativnim kreativnim industrijama.

Oni koji rade u tehnološkim startapima često ističu kreativnost, slobodu i doprinos kao glavne inspirišuće i motivišuće faktore u njihovom poslu, a gde ćete naći veću kreativnost, slobodu i doprinos društvu nego što je to rad u kulturi?

Članak je prenet sa portala Talas.

Članak je prenet sa portala Talas.

Click