Ilegalna seča šuma kod Kosova ugrožava vodu za piće

Pišu: Anđela Milivojević, Ivan Vučković, CINS

Dok sedi na gomili posečenih drva, zagledan u brda na kojima je nekad bila bukova šuma, Goran Vukojević sa gorčinom priča o šumokradicama u selu Jelakce, kod Leposavića, na severu Kosova.

Njegovom ujaku su posekli oko tri hektara, bratu oko sedam hektara, ali njegova šuma još opstaje:

„Par nas koji smo u Leposaviću, tu smo blizu i branimo, ne damo”, kaže Goran i dodaje u šali: „Znači za kazan za rakiju ne može da naseče drva”.

Ipak, on se boji da njegovi unuci neće znati šta je bukva – i nije jedini. Vidno tužni i razočarani, meštani Jelakca za CINS su govorili o krađi šuma.

„Bog zna koliko je posečeno. Nekad je bila milina da pogledaš, a sad je ružna slika šta je ostalo”, priča Dragan Savić. „Od šume nema ništa. Nekada ako si hteo da nasečeš drva nije ti branio niko, ali to je bilo za ogrev, a sad prodaju se drva, pa seče gde ko hoće”, objašnjava Dragica Milutinović.

Neki misle da zbog ilegalne seče šuma u budućnosti neće imati vode za piće.

Prema podacima Srbijašuma, u proteklih 20 godina je na teritoriji administrativne linije ilegalnom sečom nestalo preko 623 hiljada metara kubnih šuma sa površine od skoro devet hiljada hektara. To znači da je od 1999. do kraja 2018. Srbija izgubila šumu veličine dve beogradske opštine Novi Beograd, odnosno površine hrvatskog ostrva Vis. Time je budžet države oštećen za više od 2,5 milijardi dinara, a ekološka šteta je i do 10 puta veća. Samo do kraja oktobra 2019. posečeno je preko 12 hiljada kubnih metara drva, vrednog 74,5 miliona dinara.

Nenad Milosavljević, nastavnik biologije u osnovnoj školi u Leposaviću, kaže da uništenje šumskog ekosistema na severu Kosova traje već dve decenije.

„Prosto rečeno katastrofalno, situacija je već duži niz godina van kontrole, van svake kontrole. Od rata, od 1999. godine do danas ja bih rekao da to samo ide na gore”, rekao je Milosavljević.

Ipak, posledice nekontrolisane seče šume nisu samo ekonomske već i ekološke, ističu stručnjaci sa kojima je CINS razgovarao.

Bez šume menja se klima, temperatura se uvećava, a zbog ogoljene površine dolazi do erozije zemljišta. Nestankom šuma ugrožene su i podzemne vode, odnosno izvori pijaće vode.

„To će imati dalekosežne posledice u perspektivi, ne radi se tu samo o isečenoj šumi i drvetu koje tu strada. Šuma je jedan složeni ekosistem, najsloženiji ekosistem na kopnu“, objašnjava Milosavljević i dodaje da je potrebno da prođe više hiljada godina da bi se formirala jedna šuma.

„Porašće tu drvo ali da se čitav šumski ekosistem obnovi, da on bude u ravnoteži, tu treba da prođe mnogo više, jedan ljudski vek je mali u tim razmerama.“

Tekst je prenet sa portala CINS.