Kako je Kantar izdržavao zatvorsku kaznu slobodno se krećući po Vranju, šta kaže Uprava za izvršenje krivičnih sankcija

Sve ovo je potpisao direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević.

Kako je ovo moguće, dobro upućeni kažu da je glupo pitanje jer je u zemlji Srbiji sve moguće.

A iz Uprave za izvršenje kkrivičnih sankcija smo posle nekoliko dana dobili odgovore na pitanja vezana za ovaj lsučaj.

Napisali su i ono što ih nismo pitali, da osudjuju pretnje medijima.

A pitali smo sledeće :

1.Da li je tačno da Dejan Nikolić Kantar iz Vranja dosuđenu kaznu izdržava van zatvorskih institucija u tzv “kućnom pritvoru” i bez elektronskog nadzora?

2. Na koji tačno način je predviđeno da on izdržava tu kaznu i ko je o tome odlučio?
3. Da li je tačno da on ima pravo slobodnog kretanja po Vranju radi obavljanja poslovnih aktivnosti kao i svog slobodnog vremena?
4. Ko vrši nadzor i kontroliše njegovo kretanje u to vreme?
5. U čemu je tačno svrha ovog kažnjavanja ako on može slobodno da se kreće van svoj objekta stanovanja ?
6. Na osnovu kog tačno zakona je doneta ovakva odluka?.
7. Šta se dešava ako Nikolić, u vreme dok je, praktično, pod vašim staranjem, preti ljudima po Vranju i vrši druge kriminalne aktivnosti?

Evo i odgovra koje prenosimo u integralnoj verziji, kako su nam i stigli:

Dejan Nikolić iz Vranja nije imao izrečenu meru zabrane napuštanja stana, koja je u javnosti poznatija kao „kućni pritvor“. Naime, Dejan Nikolić iz Vranja osuđen je presudom Osnovnog suda u Trsteniku (broj presude 1K.br.72/19) dana 8. 6. 2021. godine na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca zbog krivičnog dela neovlašćeno organizovanje igara na sreću iz čl.352.st1.KZ. Navedena kazna, shodno čl.45.st.3.KZ, izvršava se u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje bez primene elektronskog nadzora s tim da okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Reč je o pravu „po sili zakona“ koje svako osuđeno lice koristi od prvog dana izdržavanja ovog vida kazne. Kako bi javnost bila ispravno informisana, ističemo i da lica u takozvanom kućnom pritvoru imaju pravo na boravak van prostorija u kojima stanuju i to u trajanju od jednog časa dnevno svaki dan.

Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera je vrlo jasan u pogledu prava i obaveza osuđenog lica. Prema članu 23 ovog zakona, osuđeni iz stava 1. ovog člana ima pravo na boravak van prostorija u kojima stanuje u trajanju od najviše dva časa dnevno u periodu od 7 do 17 časova. Znači, osuđeno lice prema ovom zakonu ima pravo na boravak van prostorija i to dva sata svaki dan i Nikolić je to svoje pravo koristio u periodu od 15 do 17 časova.

Takođe, isti zakon je predvideo i posebne razloge kada osuđeni može da napusti prostorije u kojima izdržava kaznu (član 24, tačka 2). Jedan od tih razloga je radi odlaska na posao, ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom. Odluku o dozvoli napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, u slučajevima iz stava 1. ovog člana, donosi direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, na molbu osuđenog. Osuđeni podnosi molbu preko poverenika koji je sa mišljenjem o osnovanosti dostavlja Povereničkoj službi. Sa odlukom o dozvoli napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje upoznaje se sud i mesno nadležna policijska uprava. Takođe, jedan od neophodnih uslova da bi direktor Uprave doneo pozitivnu odluku po ovoj molbi jeste da osuđeno lice dostavi kompletnu i odgovarajuću dokumentaciju koja podrazumeva i da je poslodavac kod koga osuđeni želi da radi upoznat da je lice osuđeno na ova vid kazne zatvora i da je saglasan da ga radno angažuje. U slučaju osuđenog lica Dejana Nikolića, svi zakonom predviđeni uslovi za njegovo radno angažovanje kod poslodavca su bili ispunjeni. U pitanju je odluka direktora Uprave pod brojem 25-01-00035/2022-01-36 od 4. 4. 2022. godine. Prema toj odluci, Nikoliću je bilo odobreno da radnim danom napusti prostorije u periodu od 7.45 časova do 15.15 časova i subotom u periodu od 9.45 časova do 15.15 časova u cilju radnog angažovanja.

Nadzor nad izvršenjem svih vanzavodskih sankcija i mera je u nadležnosti Povereničke službe Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. S obzirom da je osuđenom licu Dejanu Nikoliću iz Vranja Osnovni sud u Trsteniku izrekao kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca u prostorijama u kojima on stanuje u Vranju bez primene elektronskog nadzora, ovaj vid kazne se kontroliše tako što u skladu sa Zakonom o izvršenju vsnzavodskih sankcija i mera poverenik odlazi u nenajavljene posete osuđenom licu u prostorije u kojima osuđeno lice stanuje i u kojima se ovaj vid kazne izvršava, kao i u nenajavljene posete poslodavcu kako bi se proverilo da lice ne zloupotrebljava pogodnosti koje su mu dodeljene prilikom izdržavanja kazne. Takođe, u skladu sa ovim zakonom, poverenik obavlja nadzor pozivanjem na telefonski broj na adresi na kojoj osuđeno lice izdržava ovaj vid kazne. U tom smislu, naglašavamo da smo istog momenta kad smo dobili informaciju od Policijske uprave u Vranju (17. 6. 2022 – petak) da je osuđeno lice Dejan Nikolić 16. 6. 2022. godine u periodu odobrenog boravka van prostorija u 15.20 časova sedeo u kafiću i tom prilikom se obratio vlasnici kafića „No comment“ rečima – „nemoj da me uzimate u usta i moje ime provlačite kroz novine“ od čega se vlasnica kafića Olivera Vlatković osetila uznemireno. Posle dobijanja ove službene beleške od strane PU u Vranju, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija je odmah u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima opozvao osuđenom licu Dejanu Nikoliću pravo na boravak van prostorija u kojima osuđeni stanuje u trajanju od sata (broj odluke 25-01-00035/2022-01-36/3) u skladu sa članom 23 st. 3 Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera. Takođe, s obzirom na činjenicu da je osuđeni Dejan Nikolić zloupotrebio pravo izlaska na rad opozvana je i odluka o dozvoli za napuštanje prostorija radi odlaska na posao (broj odluke 25-01-00035/2022-01-36/2).

Osuđeno lice Dejan Nikolić započeo je kaznu da izdržava 30. 3. 2022. godine i planirani istek kazne je 30. 7. 2022. godine. Naglašavamo da od prvog dana kazne do 16. 6. 2022. godine kada postoji osnovana sumnja da je zloupotrebio pravo na šetnju i dodeljeno pravo na radno angažovanje nije bilo ranije zloupotreba ovih prava od strane osuđenog Dejana Nikolića. U protivnom bi poverenik o tome obavestio nadležni sud koji jedini ima pravo da kaznu takozvanog kućnog zatvora preinači u zatvorsku kaznu koja treba da nastavi da se izdržava u kazneno-popravnoj ustanovi.

Brzo doneta odluka direktora Uprave kojom se osuđenom Dejanu Nikoliću iz Vranja uskraćuje pravo na boravak na svežem vazduhu i radno angažovanje govori da smo preduzeli sve zakonom predviđene mere kojom se istog momenta sprečava to lice da zloupotrebljava prava koja su mu zakonom stavljena na raspolaganje. Stalo nam je da nadležni državni organi što hitnije preduzmu dalje korake iz svojih nadležnosti kako bi novinari OK Radija u Vranju mogli neometano i bez zastrašivanja od strane bilo kog pojedinca da rade svoj posao. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija ovom prilikom naglašava da osuđuje svaki vid zastrašivanja, pritiska ili pretnje upućene novinarima. Uprava je oduvek bila poznata kao državna institucija koja ima otvoren odnos sa svim medijskim kućama i novinari sa kojima svakodnevno komuniciramo to i znaju. Zaštitom novinara štitimo pravo svakog građanina na njegovo pravo na slobodno izražavanje bez koga ni jedan demokratski poredak ne može da postoji.

Da li je uobičajeno da se osobama koje su višestruki povratnici i “poznat je organima zbog kriminalnih aktivnosti” određuje mera tzv “kućnog pritvora” bez eletronskog nadzora i sa dozvolom višesatnog slobodnog kretanja?

Kakva je tačno poruka široj javnosti i mladima ovakve mere određene osobi za koju se priča da je se “plaši celo Vranje” i da li one imaju odvraćajući efekat na druge ljude, naročito mlade?

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija nikad ne komentariše sudske presude niti će to ovom prilikom da čini. Uprava ne izriče presude, već je državna institucija koja je dužna da sprovodi, odnosno izvršava sudske presude.

I, to je to.