Zašto se teško bolesna deca u Srbiji „leče“ SMS-om?

11. November 2020.
Zašto država nije više uključena u rešavanje problema lečenja mališana koji imaju teške bolesti?
aditya-romansa-5zp0jym2w9M-unsplash
Ilustracija. Foto: Aditya Romansa / Unsplash
Natalija Jakovljević, Magločistač

Većina nas se bar jednom u životu zapitala zbog čega se za decu koja boluju od teških bolesti, i kojima je neophodno lečenje u inostranstvu ili nabavka nekih skupih lekova iz inostranstva, prikupljaju sredstva za terapiju preko humanitarnih organizacija u Srbiji, u vidu slanja sms poruka na za to otvorene humanitarne brojeve ili putem žiro računa, umesto da ta sredstva obezbedi država, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Za naš portal su govorili lekari, predstavnici humanitarnih fondacija, novinari o tome: zašto država nije više uključena u rešavanje problema lečenja mališana koji imaju teške bolesti, ima li država sredstava za ove potrebe, zašto se roditelji ove dece više oslanjaju na humanost građana nego na pomoć države, zašto pojedine terapije i lekovi u inostranstvu koštaju i do 2 miliona evra, na koji način bi se problemi ovih roditelja i njihove dece mogli rešavati, kao i zbog čega stranke zloupotrebljavaju humanitarne kampanje u političke svrhe.

Reformom osiguranja bilo bi novca za lečenje svih

Specijalista ORL iz Subotice dr Zoran Dukić rekao je za naš portal da je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) taj koji bi trebalo da se brine o slučajevima obezbeđivanja neophodnih sredstava za potrebe bolesne dece, ali da to u praksi nije tako „jer navodno nema dovoljno sredstava“.

„S obzirom na to da ne postoji drugi paralelni sistem sa tim zadatkom, nema ko drugi, nego oni. Nekako mi je to logično i jedino moguće. Nekada, u SFRJ je ’čovek bio naša najveća vrednost’, ali se od tada sve promenilo, nažalost, ne na bolje, pa su i zdravlje i život dobili svoju cenu. Nemam tačna saznanja o tome da li se sve procedure poštuju, ali postoji opravdana sumnja da to nije uvek tako“, kaže dr Dukić.

Na pitanje, zašto, po njegovom mišljenju, neki lekovi u inostranstvu koštaju i do 2 miliona evra, kaže da je ta suma ipak preterana.

„Ako, na primer, transplantacija srca u Austriji košta 120.000 evra, ne mogu da zamislim šta košta 2 miliona evra“, navodi Dukić.

Po njegovim rečima, građani pomažu u ovakvim situacijama jer su još uvek empatični, a taj proces otuđenja i bezosećajnosti kod nas još uvek nije stigao tako daleko kao u mnogim drugim zemljama.

Dr Dukić dodaje da je ova tema jako kompleksna i seže daleko izvan granica zdravstvenog sistema i pitanja osiguranja, a da jedno od rešenja može biti reforma osiguranja.

“Najbolji model bi bio reformisanje zdravstvenog osiguranja, tj. da postoji nekoliko osiguranja, a ne samo državno, pa da među njima bude zdrava konkurencija u korist osiguranika. Ali to je ’podela kolača’ koju država ne želi i koju će odlagati dok god bude mogla“, objašnjava Dukić.

On smatra da Srbija nije tako siromašna kako se predstavlja i da bi se stvarnim reformisanjem osiguranja, zdravstvenog sistema, boljom preraspodelom i namenskim trošenjem novca našlo dovoljno za lečenje svih.

Humanitarne fondacije: Uspešnost akcija zavisi od angažovanja roditelja

Iz Humanitarne fondacije „Budi human – Aleksandar Šapić“ iz Beograda navode za naš portal da trenutno imaju oko 900 korisnika i svakodnevno dobijaju zahteve za nova pokretanja akcija.

„Fondacija nema neuspešne akcije, već više i manje uspešne. Koliko će akcija biti uspešna ovisi o angažovanju, odnosno kampanji kakvu će roditelji dece za koju se donacije prikupljaju i odrasli korisnici biti angažovani. Fondacija isključuje mogućnost promovisanja korisnika ponaosob. Sam slogan Fondacije je ’Jednaka šansa za sve’“, kažu u Fondaciji.

Iz Fondacije za pomoć najmlađima „Podrži život“ iz Beograda navode za naš portal da ova Fondacija trenutno ima pokrenutih 19 humanitarnih akcija za obolele mališane.

„Roditelji se obraćaju za pomoć pri finansiranju lečenja kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, u zavisnosti od oboljenja i kvaliteta tretmana koji su deci neophodni“, kažu u Fondaciji.

Najveći uspesi Fondacije „Budi human“ su prikupljene donacije uz pomoć kojih je veliki broj dece i odraslih otišao na lečenje, dok je za Fondaciju „Podrži život“ najveći uspeh što su od osnivanja uspeli da pomognu preko 120 dece, zajedno sa građanima koji su prepoznali značaj empatije i društvene odgovornosti.

„Davaocima sredstava pružamo sigurnost da će donacije otići onima kojima su namenjene, a korisnicima dajemo apsolutno poverenje i to je nešto što našu Fondaciju izdvaja od drugih“, navode iz „Budi Human“.

Kako kažu u Fondaciji „Podrži život“, u većini slučajeva uspevaju da prikupe neophodna sredstva, a izuzetak može biti kada je neophodno da se za životno ugroženo dete prikupi velika suma novca za kratko vreme.

“U tom slučaju iskustvo nam je pokazalo da se roditelji obraćaju svim privatnim fondacijama, otvaraju namenski račun za svoje dete i na sve transparentne načine se trude da se neophodna suma novca prikupi što pre“, objašnjavaju u ovoj Fondaciji.

U obema fondacijama se pitaju zbog čega pojedine terapije ili lekovi koštaju i do 2 miliona evra.

„I mi se isto pitamo, ali činjenica je da terapija košta toliko“, navode iz Fondacije „Budi human“, dok u Fondaciji „Podrži život“ smatraju da je ovo pitanje za farmaceutsku industriju koja „očigledno stavlja interes ispred svoje namere, a to je zdravlje“.

Bez solidarnosti države prema svojim građanima

Saradnik lista Családi Kör (Porodični krug) i portala Autonomija na mađarskom jeziku Peter Vataščin rekao je za naš medij da su obični građani taoci kapitalizma u partijskoj državi, na periferiji Evrope, gde zvanični organi nisu solidarni sa njima – i u mnogim slučajevima ni građani nisu solidarni jedni sa drugima.

„U ovakvoj ružnoj situaciji ne treba se čuditi da su dobronamerni ljudi aktivniji i na skroman, ali i na intenzivan, iskren način prikupljavaju novac za izlečenje bolesne dece. U nekim slučajevima možda je ovo poslednji znak da u Srbiji još uvek postoje ljudskost i solidarnost“, kaže Vataščin.

On je podsetio da je sredinom oktobra predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvan Pastor zloupotrebio ovu akciju kada je izjavio da je prikupljanje novca za bolesnog dečaka Olivera iz Bajmoka, koji se bori sa smrtonosnom spinalnom mišićnom atrofijom, u najvećem delu ili možda i u potpunosti zasluga njegove stranke.

„Ovo je možda najbolji dokaz da država i političke elite nisu solidarne sa ljudima. Čak i kada pomažu, hoće da prikupe određene političke poene. Ovo nije normalno“, smatra Vataščin.

Prema njegovim rečima, razlozi zbog kojih pojedini lekovi u inostranstvu koštaju i do 2,2 miliona evra, koliko je neophodno prikupiti za Oliverovo lečenje, je s jedne strane sasvim normalo, jer se iza nekih medikamenata ili terapija krije visoka tehnologija.

“Sad smo videli na primeru Austrije da država može pomoći ako hoće. Naime, država će omogućiti svojim građanima da besplatno koriste ovaj lek. Međutim, Austrija je u svim pogledima drugačija zemlja od Srbije, zar ne“, navodi Vataščin.

Dodaje da država danas nije solidarna sa građanima, a sa druge strane Srbija je siromašna zemlja u Evropi, tako da ne bi mogla sebi dozvoliti finansiranje skupog leka ili lečenja velikog broja pacijenata.

„Trebalo bi krenuti ispočetka, izgraditi novu državu, novu elitu, rekonfigurirati društvo i napustiti globalni kapitalizam. Ali u svakom slučaju je neophodno izgraditi solidarnost između građanima i države“, kaže Vataščin.

Od podseća da se od osamdesetih godina sve do danas država nije bavila svojim građanima, već je bila zauzeta sopstvenim interesima i zloupotrebljavala društvene probleme.

“U isto vreme, naročito taj ratni period tokom devedesetih potpuno je devastirao nekoliko sektora, uključujući i zdravstvo, koji su važni u normalno uređenoj državi i društvu“, ocenjuje Vataščin.

RFZO u pojedinim slučajevima snosi troškove lečenja u inostranstvu

Naš portal se obratio Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje sa pitanjima: koliko građana je posredstvom RFZO zatražilo i dobilo neophodnu pomoć za lečenje u inostranstvu, zbog čega su u mnogim slučajevima građani ti, a ne zdravstveno osiguranje koje obezbeđuje neophodna sredstava za lečenje bolesne dece u Srbiji, i koja je granica koju građanima pokriva osiguranje u slučaju lečenja u inostranstvu, međutim, do objavljivanja ovog članka nismo dobili odgovore na gore navedena pitanja.

Na zvaničnom internet sajtu RFZO, u delu koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu u inostranstvu, navodi se da je ostvarivanje prava na upućivanje na lečenje u inostranstvo osiguranih lica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje regulisano Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Pravilnikom o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo.

„Osiguranom licu može se izuzetno odobriti lečenje u inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za lečenje oboljenja, stanja ili povrede koji se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, a u zemlji u koju se osigurano lice upućuje postoji mogućnost za uspešno lečenje tog oboljenja, stanja ili povrede“, navodi se na sajtu.

Predlog zdravstvene ustanove, koji čini prilog zahtevu, razmatra nadležno veće Lekarske komisije koje imenuje RFZO, a Komisija donosi prvostepeno rešenje o upućivanju na lečenje u inostranstvo u skladu sa Zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak.

„Troškovi lečenja osiguranog lica u inostranstvu, odnosno angažovanja inostranog zdravstvenog stručnjaka u Republici Srbiji, sprovođenja dijagnostičkih postupaka, odnosno uspostavljanja dijagnoze u inostranstvu, obezbeđuju se u potpunosti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja“, stoji na sajtu.

Inače, Srbija je sa 20 zemalja zaključila međunarodne sporazume kojima je definisana saradnja u oblasti zdravstvenog osiguranja.

Stranke zloupotrebljavaju humanitarne akcije u političke svrhe

U okviru novinarske onlajn debate pod nazivom „Észverés“, koja je održana krajem oktobra, uz podršku portala Autonomija na mađarskom jeziku, sagovornici su se složili da političke stranke ne mogu da učestvuju u prikupljanju sredstava i humanitarnim aktivnostima jer time zloupotrebljavaju svoje funkcije u političke svrhe.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert Šinković smatra da su u SVM-u ovim činom samo pokazali da sistem u kom živimo ne funkcioniše i da ne može da pomogne onima koji imaju ovakav problem poput Olivera.

„Zašto stranka koja sedi u većinskoj koaliciji koristi civilne inicijative za svoju promociju kada svaka stranka koja je u vlasti može da utiče na donošenje političkih odluka, može da zatraži izvesne promene budžetskih grupa i na taj način bi mogao da ponudi jedno sistemsko rešenje za ovakve slučajeve“, smatra Šinković.

Ovo je možda i jedini slučaj koji je izazvao ovoliku reakciju mađarske zajednice u Vojvodini, kaže Šinković i dodaje da ovakve situacije dugoročno mogu samo da uspore prikupljanje sredstava, zato što će se jedan broj građana distancirati od ovakvih političkih uticaja.

„Ne postoji građanski otpor koji bi povukao granicu između delovanja civilnog sektora i političkih stranaka koje su često isprepletene u Srbiji. Ovaj slučaj više govori o zajednici nego o ovom konkretnom slučaju humanitarne pomoći“, kaže Šinković.

On ocenjuje da slučaj Olivera nije jedinstven, da postoji mnogo drugih sličnih slučajeva i poziva za pomoć bolesnoj deci koje vidimo u medijima i na raznim veb stranicama putem kojih se građani pozivaju da pomognu lečenje bolesne dece.

Novinari su podsetili da je za Oliverovo lečenje do sada prikupljeno oko 15 odsto neophodnih sredstava i da će lek koji mu je neophodan biti besplatan u susednoj Austriji.

Novinarka Radio-televizije Vojvodine (RTV) na mađarskom jeziku Margareta Tomo navela je da su iz SVM-a poručili da gotovo sve što je do sada prikupljeno povezano je sa ovom strankom, kao i da u nevladinim organizacijama, koje su pomogle lečenje dečaka, rade članovi SVM-a.

„Nadamo se da će ovim putem SVM učiniti sve da preko austrijske vlade ovaj lek dođe i do Olivera“, kaže Tomo.

Članak je prenet sa portala Autonomija.

Članak je prenet sa portala Autonomija.

Share