Kad odrastaš uz Dušana Jovanovića, Slobodana Unkovskog, Ljubišu Ristića, Dejana Mijača, Žorža Paroa, Mileta Koruna, kad si morao opravdati svoj rediteljski koncept Jasni Đuričić i Borisu Isakoviću, ili Racu (Ratku Poliču), Andreju Šugmanu, Almi Prica… nije teško igrati na svetskom parketu, kaže slovenačka rediteljka Mateja Koležnik koja je karijeru počela u Vojvodini u koju uskoro dolazi njena predstava iz slavnog bečkog Burg teatra. Prisećajući se najboljih tekovina “relevantne države koja se posle raspala na banovine predvođene švercerima ili luđacima”, a iz konteksta svoje sadašnje zemlje sa “dva incestuozna miliona”, Koležnik je ustvrdila da za nas ima nade ako strahovima, kojima nas zasipaju, noge skratimo obrazovanjem.