Vladimir Gligorov: Forinta

Piše: Vladimir Gligorov, Novi magazin

Gotovo sve zemlje članice Evropske unije izvan njene monetarne unije zvanično imaju monetarni režim takozvane ciljane inflacije (Danska i Bugarska su izuzeci, kao i Hrvatska, ali ova poslednja prelazi na evro na samom početku sledeće godine). U tom režimu se kamatna stopa centralne banke prilagođava tako da se inflacija ne ubrzava niti usporava od one stope koja se smatra poželjnom. Pa ako se očekuje ubrzanje inflacije centralna banka poskupljuje pristup svojim sredstvima, a ako se inflacija usporava ona ih pojeftinjuje. U načelu, kretanje kursa domaćeg novca u, pretežno, evrima prepušteno je tržištu. Ukoliko se monetarna politika centralne banke rukovodi kretanjem kursa, dakle kamatna stopa se koristi kako bi se uticalo na kretanja na deviznom tržištu, tada to više nije, svakako nije čist, režim ciljane inflacije.

Da bi ovaj režim mogao da se primenjuje potrebno je, jasno je iz onoga što sam već rekao, da se u unutrašnjem prometu koristi domaći novac; ili, uprošćeno, a to je najvažnije, da se štedi i pozajmljuje u domaćem novcu. U suprotnom je zapravo režim ciljane inflacije neodrživ.

U Mađarskoj je u dužem vremenu reč o hibridnom režimu koji se vidi po tome što kurs forinte depresira gotovo predvidljivo iz godine u godinu, dok je inflacija opet istovremeno nešto brža nego recimo u evro zoni. Obično, a to je zapravo i namera, kurs depresira sporije nego što rastu cene. Dok je kamatna stopa centralne banke obično viša od one u zoni evra. Ovim se postiže da se realni kurs – razlika između stope inflacije i stope depresijacije u odnosu na inflaciju u evro zoni – održava i čak apresira.

Ako se, recimo, ovaj monetarni režim uporedi sa češkim vidi se da je kruna značajno stabilnija od forinte i da je inflacija sporija u Češkoj nego u Mađarskoj. To, takođe, ima za posledicu da je kamatna stopa češke centralne banke obično niža od one u forintama. Uopšteno govoreći, verovatno je jedino češka centralna banka od svih istočno-evropskih sposobna da sprovodi režim ciljane inflacije pre svega zato što je relativno ograničeno korišćenje evra, u svim poslovima, u odnosu na krunu.

Razlog za to jeste izloženost spekulativnim napadima na održivost kursa. Budući da se mađarska centralna banka u sprovođenju monetarne politike rukovodi i kursom forinte, eventualna prodaja forinti i povećana tražnja za evrima će naterati centralnu banku da poveća kamatnu stopu. Što je upravo ono što se događa na mađarskom deviznom tržištu i na tržištu novcem. Kako je forinta ubrzano gubila vrednost u evrima (i naravno, u dolaru, ali to je posledica depresijacija evra u dolarima), mađarska centralna banka bila je prinuđena da nekoliko puta poveća kamatnu stopu, sve do više od 15 posto. Na taj način održava se vrednost dugova i obveznica u forintama. Ništa slično se ne događa sa češkom krunom mada su stope inflacije uporedive.

Naravno rast kamatnih stopa ima i posledice po privredna kretanja, gde raste rizik od recesije. Zbog toga se čuje, čak i od ljudi u centralnoj banci, da bi trebalo razmišljati o pristupanju evropskoj monetarnoj uniji. Valja uočiti više nego veliku razliku u kamatnim stopama u evrima i u forintama.

Može samo da se nagađa u kojoj meri je reč o posledicama ukupne mađarske privredne politike u okolnostima kada se mađarski pristup ratu u Ukrajini i ruskim sankcijama veoma razlikuje od onog Evropske unije. Tu su i elementi diskrecionizma koji nije valjan pristup u okolnostima značajno povećane neizvesnosti. Kao što se vidi i u zemljama kao što su Britanija i Turska koje su po svemu različite ali prolaze kroz period nestabilnosti.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.