Ostvarene Fon Nojmanove opsesije

Autor: Milan R. Simić, Izvor: Novi magazin

I drugi romanopisci ustupali su prostor nauci, ali varijanta Benhamina Labatuta u Manijaku, koji je 2024. objavila Akademska knjiga u prevodu Gorane Raičević, drugačija je od svih. Odvažna i otvorena, iskrena i bez ulepšavanja. Labatutov rukopis, usklađen je odnos nauke, fikcije i književnosti, i nije koncipiran kao klasičan roman. Način njegovog sastavljanja je takav da se i ne primećuje kad knjiga prestaje da bude klasična i postaje matematički precizan spoj svih detalja unetih iz ogoljene stvarnosti i njenog horora, ali i onoga što se doživljava kao realna fantastika. Pisac koristi različite narativne tehnike uključujući i fragmentarnu strukturu. Ovaj roman direktno je saopštavanje svih opasnosti naučnih dostignuća, i kakve sve vizije budućnosti čovečanstva ona nude. I čini se da sve naučno u ovoj knjizi zapravo jesu (ne)ostvarene opsesije neverovatnog Nojmana, koji je glavni lik romana

NEMERLJIV DOPRINOS NAUCI: Džon fon Nojman bio je univerzitetski profesor i naučnik. Njegov doprinos kvantnoj fizici, teoriji skupova, topologiji, funkcionalnoj analizi, hidrodinamici, numeričkoj analizi i drugim matematički poljima nemerljiv je i najobimniji od jednog naučnika do današnjih dana. Tu je i njegov doprinos računarstvu, uključujući Nojmanovu arhikteturu. Bio je pionir teorije igara. Neverovatna je bila Nojmanova sposobnost da razume najsloženije probleme i brzo razvije rešenja. S pravom se smatra jednim od najbriljantnijih naučnika 20. veka. A njegovo interesovanje nije bilo samo za matematiku, sa osam godina pročitao je sve 44 knjige svetske istorije, pri kraju života, dok ga je razarala opaka bolest pročitao je i knjige o svim religijama. Imao je neverovatnu sposobnost da pamti stranice teksta na prvi pogled. Kao dete, voleo je da izmišlja mehaničke igračke. Nema šta nije znao o Američkom građanskom ratu, istoriji Vizantije, ali i o suđenju Jovanki Orleanki. Izloženost radijaciji tokom testiranja atomske bombe, a i u kasnijem radu u Los Alamosu, izazvala je u njemu rak kostiju, koji se proširio i na mozak i onemogućio mu sposobnost razmišljanja… Užasno se plašio smrti sve misleći da će ono što je za života uradio preoteti ljudski zaborav. Kako se samozavaravao? Umro je pod obezbeđenjem vojske da ne bi odao vojne tajne prilikom buncanja, priključen na aparate. Scena u kojoj jedva razumljivo moli kćer da mu kaže dva najprostija broja ostaje čitaocima u trajnom sećanju. Kćer je mislila da se, po običaju šali, a onda je shvatila kako hoće da proveri može li da ih sabere… Da, 1+1! Nojman, genije, na kraju života potpuno nemoćan.

Labatut je romanesknu strukturu Manijaka uspešno izgradio na naučnim vrhunskim dostignućima, ali i biografskim zanimljivostima iz života Fon Nojmana, koristeći njegova otkrića, ali i one neostvarene ideje koje se danas realizuju. On vešto usmerava čitaočevu upitnost sve vreme za sobom ostavljajući priču kojoj se može samo dodavati, ništa oduzimati. On je poetički, stilski i tematski potpuno različit pisac i zato čitanje ovog romana prevazilazi dosadašnje čitalačko iskustvo koje (protiv)voljno uvodi u fantomsko područje imaginarnog.

DEMONI: Roman sadrži tri poglavlja, prolog i epilog – 1) POL ili Otkriće iracionalnog; 2) DŽON ili Ludi snovi razuma; PRVI DEO: Granice logike; DRUGI DEO: Fina ravnoteža užasa; TREĆI DEO: Duhovi u mašini; 3) LI ili Ludilo veštačke inteligencije; Prolog i EPILOG(Bog Goa). Glavni lik na početku je Pol Erenfest, teorijski fizičar, koji je dao veliki doprinos u oblasti statističke mehanike i njenih odnosa sa kvantnom mehanikom uključujući teoriju faznog prelaza i Erenfestovu teoremu. Patio je od teške melanholije i napada duboke depresije. Uporno je tragao za, kako ju je nazvao, „ishodišnom tačkom, srcem stvari“. Govorio je za matematiku da je pošast koja briše svu moć mašte. U poglavlju je važno slovo o tome kad je i kako iracionalnost ovladala ljudskom rasom. Erenfest je izvršio samoubistvo prethodno ubivši sina Vasila koji je imao Daunov sindrom. Bio je Ajnštajnov prijatelj.

Nastavak, zapravo mali roman nastanjen u romanu, posvećen je genijalnom Nojmanu, sećanju prve i druge supruge, njegovih saradnika i naučnika, i mnogo bi prostora trebalo samo da se svima pomenu imena. Poglavlje je prepuno detalja oko stvaranje razarajuće atomske bombe i još toliko toga, ali, treba ga istaći nečim živopisnim, a to je sećanje na vikende bogatih jevrejskih porodica pre rata. Uostalom, iz takvih porodica su Nojman i njegova prva supruga Marijeta Kovesi. Obe porodice provodile su leta u velikim letnjikovcima u brdima blizu prestonice. Stvorite sliku njihovih putovanja dugačkim karavanima, sa guvernantama, kuvarima, batlerima, učiteljima, sluškinjama, kućnim ljubimcima. Prtljag? Sastojao se od velikih sanduka što su se sami otvarali od prevelike količine odeće, večernjih haljina i otmenih odela, hrane i vina koje bi bilo dovoljno „za dvonedeljno putovanje kroz pustinju“, a njihova obećana zemlja bila je ne dalje od desetak kilometara od grada. Labatut i ovom prilikom koristi snažan jezik i slikovite opise. Vesela pričica iz Nojmanovog života, ali iz doba detinjstva. U kasnijem životu, Fon Nojman se sve vreme suočava sa svojim unutrašnjim demonima.

SAMOSTVARAJUĆI MONSTRUM: Tema u trećem poglavlju romana je veštačka inteligencija. I tu je prava galerija likova izumitelja igara najboljih igrača šaha i igre go od koje savršenije nema, ali kao likovi uvode se i moćni kompjuteri. Li Sedol, vrhunski go majstor, najbolji na svetu, predstavlja ljudsku kreativnost i sposobnost strategijskog razmišljanja. Simbol borbe između ljudske intuicije i algoritamskog razmišljanja, koje vaistinu ostavlja ozbiljno pitanje o prirodi inteligencije jeste meč koji Sedol ubedljivo izgubi protiv moćnog AlphaGo. To je prvi program koji je pobedio najboljeg go majstora na svetu. Na kraju se dolazi i do AlphaZero, koji je razvio strategiju za igre poput šaha i go učeći isključivo iz samog igranja bez ljudskog nadzora.

Nojmanova opsesija. Monstrum sa samostvarajućim programom.

Sada je trenutak, a navedene činjenice govore o moći veštačkog, da se razume ono osnovno – odnos prema mogućim svetovima budućnosti. Jer, sve naučno nedostignuto, a dostignuće zahteva novo dostignuće – crna rupa nauke – koje kao i ovo dostignuto jeste (ne)postojeća pretnja koja neće znati svoje granice. Hoće li sve dostignuto da se pretvori u zaludno (pogubno) i postati velika tačka, ili još samo jedan zarez? Autor znalački (između redova) ostavlja mesta za mnoštvo pitanja kako uskladiti naučno postignuto sa svetom u kakvom su ljudi želeli da žive. Imaju li odgovor na ovo osnovno pitanje?

Nojmane, zalud si strahovao. Ostaješ neprevaziđen u istoriji nauke.

Protestna nota

Koncert Protestna nota džez kvarteta Schime (Predrag Milutinović – bubnjevi, Boris Šainović – kontrabas, Sava Miletić – klavir i Luka Ignjatović – saksofon) i kamernog orkestra Muzikon, koji u svom sastavu broji najveći broj studenata i mladih muzičara koji čine osnovu orkestra okrenutog ka inovacijama i podsticanju stvaralaštva, biće održan 17. maja u 19 sati u Botaničkoj bašti Jevremovac. Posetioci koncerta imaće priliku da na licu mesta doniraju sredstva namenjena studentima Biološkog fakulteta, Fakulteta muzičke umetnosti, kao i Botaničkoj bašti. S obzirom da je koncert rasprodat, Muzikon poziva javnost da donira sredstva posredstvom tekućeg računa (Primalac: Muzikon, Branka Pešića 20/9 Beograd; Svrha uplate: Donacija – protestna nota; Šifra plaćanja: 287; dinarski račun 105-0000003101457-92), a ovim povodom u pripremi su i naredne inicijative organizatora. Koncert se održava u okviru tradicionalnog serijala Muzikon proleće, koji se od 2020. organizuje svakog proleća u Beogradu. Na programu je autorska muzika kvarteta Schime i orkestra Muzikon, nastala 2020. kada je i premijerno izvedena na Kolarcu u okviru Agelast sesije. Posle evropske turneje, projekat dolazi ponovo u Beograd. Na predstojećem koncertu Muzikon i Schime izvešće i tri nove numere koje je komponovao Luka Ignjatović, a aranžirao Vladimir Nikolov. Kao predgrupa nastupiće mladi muzičar Viktor Tumbas koji će sa svojim kvintetom izvesti autorsku muziku sa prvog studijskog albuma Depths (Sekvoja izdavaštvo, 2023), snimljen u saradnji sa Muzikon gudačkim orkestrom. Aranžer na projektu Depths Viktora Tumbasa je Vladimir Nikolov, koji je i kompozitor dela numera.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.