Na mom radaru: Dragan Ilić

POSLOVI

Decembarski stres mi više nije na radaru nego prebiva u mojim organima i kostima, ali srećom ne i na koži. U redu, kod sisara koža je organska. Ostaje ipak ovako. Dovršavam organizaciju gostovanja lokalnih umetnika u Istri u okviru naše višegodišnje saradnje. Uspeli smo da prebacimo razmenu u polja savremene umetnosti, pa mi stid ne pomračuje ciljeve. Četiri koncerta savremenog zvuka, jedna filmska trilogija, četiri pogleda na vojvođansku književnost iz ugla ozbiljnih pratilaca i predstavljanje programa “Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022” – na molbu dragih Puljanki. Skromno kao i budžet za putovanja ove i prošle godine, kao i dnevnice za inostranstvo u javnom sektoru od 15 jurija.

Permanentni antifestival savremenog zvuka 2K+ za ovu godinu je završen, ali sledeći koncert je već u februaru, s formirajućim on the fly ansamblom 2K+. Radićemo i januar! Stres na radaru.

Mikro društveni događaj (oko 50 persona) Pola veka Tace, pedeseti rođendan drugarice Tatjane Tucić, novosadske kraljice književnih disko-klubova, sitno broji do svoje subotnje epifanije. Paranoja me uverava da problemi koje srećemo pri organizaciji partija nisu čista posla nego paranormala ili paradržava. Ali provod!

FILMOVI

Danima pod uticajem novog filma Wesa Andersona “French Dispatch”. Smejem se sam sa sobom kad se setim nekog detalja. Posle filma imate priliku da se osećate kao da ste za sat i po obišli tri izložbe i konferenciju o modernoj umetnosti, pročitali dva burleskna romana i najmanje tri stripa. I kao da ste bili nekad kul urednik kul časopisa, kao da ste Billy Murray, himself.

Čekam sad novi film mog omiljenog Wesovog prezimenjaka Paula Thomasa Andersona, grlim ih podjednako, koji se zove “Licorice Pizza”. Antistres na radaru.

ANTISTRES

Evo ga. U kući sanjarimo o skijanju. Na zvučnicima Kerala Dust i Kalabrese & Rumpelorchester. Uživam sa DJ Soft Parade i našom decom. Do sutra.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.