Mihael Helmut Rot: Nacionalisti i populisti su pretnja demokratskoj Evropi
Piše: Julijana Mojsilović, Novi magazin
Mihael Helmut Rot, 52, nemački je političar iz redova Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD). Član je nemačkog Bundestaga od 27. septembra 1998, a od decembra 2021. predsednik odbora Bundestaga za spoljne poslove.
Od 2013. do 2021. Rot je bio državni sekretar za Evropu u nemačkom Saveznom ministarstvu spoljnih poslova u vladi Angele Merkel. Od januara 2014. do 2021. bio je komesar nemačke vlade za francusko-nemačku saradnju. Kao državni sekretar za Evropu u nemačkom Saveznom ministarstvu spoljnih poslova, njegovo ministarstvo i on lično su podržali osnivanje Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu ERIAC 2017. godine.
Za Novi magazin Mihael Rot govori o Evropskoj uniji, vladavini prava, Zapadnom Balkanu, planu za Kosovo i položaju Roma u Srbiji.
Šta je razlog vaše posete Srbiji?
Moja poseta Beogradu odnosi se na razmenu mišljenja s predstavnicima Vlade Srbije, Skupštine i civilnog društva. Evropska perspektiva Zapadnog Balkana oduvek mi je bila bliska stvar. Na sastancima ću se takođe fokusirati na naš zajednički evropski odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine.
Jeste li zabrinuti zbog sve većeg uticaja krajnje desničarske politike u Evropi i Srbiji kao zemlji kandidatu i kako se suprotstaviti njihovom uticaju na društvo?
Porast nacionalističkih i populističkih partija je alarmantan trend širom Evrope. U mnogim zemljama EU takve stranke su ušle u nacionalne parlamente ili čak vlade. Oni su pretnja slobodnoj i demokratskoj Evropi. Nažalost, svedoci smo alarmantnog demokratskog nazadovanja u Srbiji tokom protekle decenije. Srpska demokratija je pod pritiskom. Verujem da je moć nacionalističkih snaga glavni faktor u ovom razvoju. Srpski politički lideri su se predugo pozivali na nacionalističku retoriku da bi ojačali svoje političke programe. Ovo je opasna igra koja će im se obiti o glavu.
Nemačka vlada je najavila stvaranje nove pozicije „ambasadorke za feminističku spoljnu politiku“. Šta to u praksi znači i da li će ove smernice uticati i na tok spoljnopolitičkog rada Bundestaga?
Feministička spoljna politika nastoji da doprinese miru, stabilnosti i pravdi u međunarodnoj politici fokusirajući se mnogo više na interese žena nego što smo to činili do sada. Ženska prava su dobar pokazatelj zdravlja demokratskih društava. Obično su žene prve žrtve autoritarizma, diktature i verskog fundamentalizma, čemu trenutno možemo svedočiti u Avganistanu i Iranu. Zbog toga je davno došlo do jačanja jednakih prava, resursa i zastupljenosti žena u našoj spoljnoj politici.
Poznati ste po tome što insistirate na poštovanju vladavine prava unutar EU kao najvažnije vrednosti na kojoj je Unija formirana. Kako sada vidite taj aspekt širom bloka?
Demokratija, vladavina prava, sloboda izražavanja, zaštita manjina – ove zajedničke vrednosti su u srži našeg evropskog identiteta. EU je više od samo jedinstvenog tržišta, ona je pre svega unija vrednosti. Zato ne možemo da ćutimo na antidemokratska dešavanja u nekim državama članicama EU, poput Mađarske ili Poljske. Kada je demokratija otvoreno dovedena u pitanje, kada su osnovni principi vladavine prava oslabljeni ili potkopani, onda je u pitanju temelj našeg mirnog i na vladavini zasnovanog suživota u Evropi. Moramo da radimo zajedno kako bismo osigurali da delujemo odlučno kada su naše zajedničke vrednosti ugrožene. Samo ako živimo u skladu sa sopstvenim demokratskim standardima, možemo ih verodostojno zahtevati od trećih zemalja.
U intervjuu 2020. godine naglasili ste „hitnu potrebu da Evropska unija govori jednim glasom u svetu opterećenom krizama.“ Te reči su zvučale još glasnije prošle godine kada je Rusija napala Ukrajinu. Da li ste zadovoljni što EU i dalje govori jednim glasom i šta mislite o odbijanju Beograda da se pridruži sankcijama Moskvi?
Diktator Putin je pokušao da podeli Evropsku uniju i međunarodnu zajednicu zemalja koje su snažno posvećene demokratskoj Ukrajini. Ali nije uspeo. I to je bio jedan od najvećih uspeha u istoriji ujedinjene Evrope u kojoj govorimo jednim glasom na osnovu sveobuhvatnog pristupa. Naš glavni cilj je da Ukrajina mora da pobedi u ovom ratu u kojem je napadnuta, što je narušavanje međunarodnog zakona. To je pitanje solidarnosti i u našem evropskom interesu je da na kraju Ukrajina ima stvarnu šansu da preživi kao demokratska i slobodna zemlja sa svojim teritorijalnim integritetom. Moje očekivanje je da se ne samo zemlje članice EU, već i zemlje kandidati Moskvi obraćaju jednim glasom. Od ruske invazije na Ukrajinu srpskom rukovodstvu bi trebalo da bude jasno da je vreme za dvosmislenu spoljnu politiku isteklo. Država koja namerava da postane članica EU takođe mora da deli njene vrednosti i geopolitičku perspektivu.
Kakav je generalni stav Nemačke prema proširenju EU, posebno u pogledu Zapadnog Balkana?
Ruski imperijalizam i kolonijalizam podvukli su značaj mira, stabilnosti i prosperiteta za čitavu Evropu. I EU i Nemačka kao najveća zemlja u njenom srcu imaju posebnu odgovornost što znači da moramo da uradimo najbolje što možemo da stabilizujemo istočnu i jugoistočnu Evropu i zemlje Zapadnog Balkana. Proširenje je jedan od najuspešnijih načina Evropske unije da se uspostave mir, demokratija, pomirenje, napredak i vladavina zakona ne samo politički nego i za obične ljude i čitavo društvo. Zato su moja vlada i parlament veoma posvećeni tome da uradimo najviše što možemo da podržimo civilna društva, vlade i parlamente na putu prema Evropskoj uniji u izazovnim okolnostima. EU je izgubila dragoceno vreme i izgubila veliko poverenje u region u poslednjih nekoliko godina. Ne možemo više da priuštimo ovaj nedostatak odlučnosti kada je situacija krhkija nego što je bila godinama. Obnovljeno političko opredeljenje i reformisani proces pristupanja će postaviti temelje koji će ostalim zemljama Zapadnog Balkana omogućiti da se pridruže EU između 2025. i 2030. godine.
Kako vidite ishod pregovora između Beograda i Prištine pod okriljem EU na nedavno završenom sastanku u Ohridu?
Ovde sam u odlučujućim trenucima za budućnost Srbije i Kosova i put za obe zemlje je prema Evropskoj Uniji. I, ponavljam, ja sam potpuno ubeđen da šest zemalja Zapadnog Balkana imaju realnu šansu da budu deo Evropske unije. I dijalog o normalizaciji između Srbije i Kosova je jedan od ključnih elemenata. Moram da uzmem u obzir da je civilno društvo u Srbiji izuzetno osetljivo kad je reč o Kosovu, ali na kraju ono što nam zaista treba su hrabro vođstvo. Hrabro vođstvo predsednika Vučića i premijera Kurtija da prevaziđu kontroverze, da ustanove zajedničke osnove za pomirenje, uzajamno poverenje… I zato sam prilično siguran da je ohridski dogovor značajan pomak i moje jasno očekivanje je da obe strane sprovedu obećano. To je veliki izazov za Kosovo ali i za Srbiju. I zaista se nadam da postoji šansa za predsednika Srbije i vladu Kosova da pokažu posvećenost tom dogovoru. Nisam baš srećan zbog komentara u kojima se nipodaštava suština ovog dogovora… Nemačko – francuski predlog je bio osnova za dogovor a pregovori su bili pod okriljem Evropske unije uz specijalnog izaslanika Lajčaka i visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku i potpredsednika Evropske komisije Borelja. I zato se nadam da će vođstvo obe strane održati svoja obećanja.
Posebno vas zanima status Roma, verovatno najugroženije manjine u Evropi. Filijala ERIAC-a otvorena je u maju 2021. godine u Beogradu, uz podršku Vlade Srbije. Kako vidite ulogu ove institucije u podizanju samopoštovanja Roma i smanjenju negativnih predrasuda većinskog stanovništva prema njima kroz umetnost, kulturu, istoriju i medije?
Romi su najveća etnička manjina u Evropi. I oni igraju veoma važnu ulogu u mnogim evropskim zemljama, posebno na Zapadnom Balkanu i Srbiji. Situacija je veoma teška. Romi pate od siromaštva, lošeg obrazovanja, lošeg pristupa zdravstvenom sistemu, diskriminacije i moramo da prevaziđemo taj sistem diskriminacije u ovoj zemlji ali i širom Evrope. S jedne strane sam zahvalan vladi Srbije koja je podržala kancelariju ERIAC-a čiji je centar u Berlinu a veoma inspirišuća kancelarija ovde. S druge strane, želeo bih da ohrabrim vladu i civilno društvo u Srbiji da urade mnogo više. Romi nisu žrtve. Oni inspirišu naša društva, kulturu i ERIAC je jedna od najuspešnijih inicijativa. On pokazuje da su Romi posvećeni ujedinjenoj Evropi i voleo bih da ih ohrabrim da budu ponosni na svoju istoriju i svoj doprinos našoj kulturi i našem evropskom identitetu.
Došli ste ovde usred velike gužve koju je izazvala izjava Aleksandra Šapića, gradonačelnika Beograda, o Romima. On je rekao: „Rešenje problema nelegalnih romskih naselja je, pre svega, da pokušamo da ove ljude integrišemo u društvo kako bi mogli da žive normalnim životom i time povećaju svoju bezbednost, kao i bezbednost svojih sugrađana. Koji žive u njihovoj blizini. To je nemoguće ako oni sami to ne žele. Ranijih godina bilo je pokušaja da se romskim porodicama obezbede stanovi, ali se u njima nisu dugo zadržavali. Uništavaju stolariju i sanitarije, prodaju sve što se može prodati, stvaraju probleme svojim komšijama i na kraju se vraćaju u svoje nehigijenske kvartove.“ Romske organizacije podnele su krivičnu prijavu protiv gradonačelnika, ali je on rekao da ne misli na celu romsku zajednicu i ponovio da ostaje pri svojim rečima i da ne vidi razlog ni da se izvini. Kako to komentarišete?
Veoma zabrinjavajuće izjave gradonačelnika Beograda su sramotne i definitivno ne pomažu. Okrivljavanje Roma kao isključivo odgovornih za njihovu situaciju samo izaziva dalje isključenje i bezbednosne rizike za romsku manjinu u Srbiji. Moramo se boriti protiv netolerancije i negativnih stereotipa koji ostaju deo svakodnevnog života mnogih Roma. Pred nama je još dug put. Uprkos određenom napretku, još uvek vidimo malo poboljšanje stvarnih uslova života Roma.
Posetili ste ERIAC Srbiju i razgovarali sa romskim aktivistima. Kakvi su Vaši utisci o situaciji i perspektivi Roma u Srbiji nakon ove posete?
Želeo sam da razgovaram direktno sa nevladinim organizacijama i predstavnicima romske zajednice. Neki kažu da se poštovanje ljudskih prava i demokratije u društvu može meriti po načinu na koji se postupa prema manjinama. Vlada Srbije je nedavno napravila neke pozitivne korake, ali još uvek ima više potencijala za pozitivan uticaj. Položaj Roma i dalje je težak u celom regionu, posebno u Srbiji kao zemlji sa najvećom romskom populacijom. Moja zemlja je pružala i nastaviće da pomaže da se poboljša položaj Roma u Srbiji.
U vašem parlamentu je nedavno smanjen broj sa 736 na 598 poslanika. Kao predsednik odbora Bundestaga za spoljne poslove, šta možete reći o tome koliko je teško donositi odluke u tako važnoj oblasti kao što je, recimo, spoljna politika?
Kontroverze su ključni element demokratije. Ja se gotovo svakodnevno susrećem sa sporovima, raspravama. Ali sam izuzetno zahvalan (za to). I kad je reč o ruskoj agresiji na Ukrajinu uvek smo imali priliku veliku većinu kao i u značajnim elementima naših politika kao što je naša ogromna podrška Ukrajini, pitanjima od nacionalnog interesa, u spoljnoj i bezbednosnoj politici. To ne znači da mi u Bundestagu nemamo kontroverznih mišljenja , ali na kraju između krajnje desnice i levice uspostavimo konstruktivni dijalog vladajućih partija i opozicije. Zato bih želeo da ohrabrim partije ovde u parlamentu Srbije da pokažu želju da budu kooperativni na minimalnoj osnovi. Smatram da je to dobro za političku klimu. Po mom mišljenju zemlje u tranziciji su ekstremno polarizovane. Ja sam socijaldemokrata a moje kolege iz konzervativnih partija nisu moji neprijatelji. Takmičimo se, ali nisu neprijatelji. To je i moj savet kolegama ovde. Kontroverze su više nego OK, više nego dobrodošle, ali na kraju kad se dođe do pitanja EU, ustava, osnovnih zakona, bezbednosne politike, treba nam uzajamno razumevanje i volja za jedinstvom i saradnjom. Mislim da je to očekivanje civilnog društva, ne samo ovde u Srbiji već i u puno drugih zemalja i želeo bih da ohrabrim moje kolege da preuzmu odgovornost za jedinstvo uprkos činjenici da demokratija uvek znači problem, konflikt i raspravu.
Nažalost, svedoci smo alarmantnog demokratskog nazadovanja u Srbiji tokom protekle decenije
Položaj Roma i dalje je težak u celom regionu, posebno u Srbiji, kao zemlji s najvećom romskom populacijom
Veoma zabrinjavajuće izjave gradonačelnika Beograda sramotne su i definitivno ne pomažu
U vremenima kada populistički i nacionalistički glasovi postaju sve glasniji, kada su anticiganizam, antisemitizam, rasizam i homofobija u porastu, organizacije poput ERIAC-a su od vitalnog značaja
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.