Medijske kontroverze na američkoj sceni – Trampov bacač plamena

6. Jun 2020.
Da li je upravo započeti rat predsednika protiv Tvitera samo uvod u sabotažu novembarskih izbora
Donald Trump
Donald Tramp: Optužio Tviter za mešanje u izborni proces i sabotiranje slobode govora. Foto: Beta/AP Photo/Alex Brandon

Piše: Milan Mišić

Napeta atmosfera u Americi zbog nekoliko simultanih kriza – zdravstvene, ekonomske, društvene i, pola godine uoči izbora, političke – u poslednjih desetak dana dobila je još jedan front: zaratili su predsednik Tramp i njegova omiljena društvena mreža Tviter.

Počelo je tako što je tehnološka korporacija čije je sedište u San Francisku, savezna država Kalifornija (tradicionalno uporište Demokratske partije), tri objave svog najaktivnijeg i najkontroverznijeg korisnika specijalno obeležila – dve kao “obmanjujuće”, s preporukom čitaocima da se na priloženim adresama “upoznaju sa činjenicama”, a treću kao “društveno nepoželjnu” jer “podstiče na nasilje”.

Prva dva sporna tvita sadrže Trampove tvrdnje da će korišćenje pogodnosti da se zbog pandemije i nužnosti socijalnog distanciranja u novembru na predsedničkim i kongresnim izborima glasa poštom, za rezultat neizbežno imati velike izborne prevare. “NEMA NAČINA (NULA!) da glasanje poštom bude bilo šta osim čiste prevare”, glasila je jedna od tih objava.

Trampova reakcija na ovo “žigosanje” bila je očekivano burna. Izneta je u novim tvitovima u kojima je Tviter optužio za mešanje u izborni proces i sabotiranje slobode govora, posle kojih je usledilo saopštenje korporacije da predsednikovi tvitovi o poštanskom glasanju “sadrže potencijalno obmanjujuće informacije o izbornim procesima i da su kao takve obeležene da bi se obezbedio dodatni kontekst”.

Usledila je Trampova demonstracija političke moći – potpisao je uredbu kojom je zatražio pravno preispitivanje jednog odeljka Zakona o komunikacionoj pristojnosti, donetog 1996, dakle u rano doba interneta, kada još nisu postojale društvene mreže. Odredbe tog odeljka tehnološke kompanije štite od odgovornosti za sadržaje koje na njihovim platformama ostavljaju korisnici (pod uslovom da se ti sadržaji uređivački ili na bilo koji drugi način ne menjaju).

Do eskalacije odnosa predsednika i Tvitera došlo je kad su počeli neredi u Mineapolisu zbog policijskog ubistva Afroamerikanca, koje je doživljeno kao rasističko – tvitujući o tome, Tramp je vaskrsnuo slogan iz rasnih protesta koji su Ameriku potresali krajem šezdesetih godina prošlog veka, a koji glasi “Kad počne pljačkanje, počinje i pucanje”.

Uvid u taj tvit Tviter je prekrio napomenom korisnicima da, pre nego šta ga pogledaju, pročitaju napomenu zašto ova društvena mreža procenjuje da predsednikova objava “veliča nasilje”.

Trampova poruka nije, dakle, zabranjena već je samo otežan uvid u nju, ali to je bio prvi put da se tako postupa sa objavom jedne javne ličnosti, u ovom slučaju “vrhovnog tviteraša”, što je titula koju je Tramp zaradio eksploatacijom ove društvene mreže koja je u svetu politike bez presedana. Tramp je, otkako je biznis građevinskog investitora zamenio politikom i 2016. neočekivano izašao kao pobednik predsedničke trke, na Tviteru stekao oko 80 miliona pratilaca.

Iako je među političarima rekorder po ukupnom broju tvitova – dosad ih je emitovao više od 50.000 – po broju pratilaca tek je na osmom mestu. Najomiljenije lice Tviter univerzuma je njegov prethodnik Barak Obama, koji i u predsedničkoj penziji ostaje najpopularniji američki političar. Između Obame i Trampa je nekoliko ličnosti globalne muzičke industrije i jedan fudbaler (Kristijano Ronaldo).

 

MEDIJ MOMENTA

Tviter je relativno mlad medij (pokrenut je 2006, Fejsbuk je dve godine mlađi) koji sadrži kratke objave (prvobitni maksimum bio je 140 slovnih znakova, a danas je 280) i koji je brzo prihvaćen, uprkos početnoj skepsi o smislu poruka od samo dvadesetak reči. Uspehu je svakako doprinela činjenica da je “medij momenta” – pruža mogućnost da svaka objava instant stigne ne samo do pratilaca nekog korisnika nego i da se “retvitovanjem” raširi geometrijskom progresijom. “Tviter ima neke aspekte konverzacije, neke aspekte emitovanja, žive televizije i neke aspekte neuređivanih novina, ali nikada u isto vreme”, definicija je Nika Kalena, njegovog nekadašnjeg sistem inženjera.

Političari su Tviter prigrlili kao instant komunikaciju s javnošću, s pristalicama i protivnicima, bez posrednika. U Trampovom slučaju, s obzirom na činjenicu da je osnovni element njegove političke strategije stalno izazivanje konflikata, stalno privlačenje (i po potrebi odvlačenje) pažnje, Tviter mu je glavno oružje, njegov “bacač plamena”, kako je to konstatovano u jednoj analizi Njujork tajmsa.

Tramp ima tri Tviter naloga – jedan je zvanični (@POTUS), drugi službeni njegove administracije (@WhiteHouse) i treći, najčešće korišćen, njegov lični (@realDonaldTrump). Prve tvitove emitovao je još 2009. za promovisanje svog biznisa, a od 2011, kada već razmišlja o ulasku u politiku, Tviter mu je sredstvo kojim osporava državljanstvo Baraka Obame, a time i legalnost njegovog izbora za predsednika SAD.

Kao predsednik, Tramp za većinu svojih službenih objava koristi baš Tviter (ti tvitovi imaju status zvaničnih izjava predsednika SAD). Ova mreža mu je platforma za polemike i obračune s protivnicima, pri čemu ne obraća veliku pažnju na političku korektnost – šta predsedniku najveće sile sveta priliči, a šta ne. Njegovi tvitovi tako često obiluju direktnim uvredama pojedinih ličnosti davanjem pogrdnih nadimaka (“nepoštena Hilari” ili “pospani Džo” za Bajdena). (Njujork tajms je, inače, evidentirao 598 ljudi, mesta, pa i pojedinih zemalja koje je Tramp svojim tvitovima bezobzirno vređao).

Borbeni tvitovi Trampu služe i za mobilisanje baze, za usmeravanje republikanaca u Kongresu, ali prema nekim tumačenjima, i kao odbrambeni mehanizam kojim se suprotstavlja osporavanjima njegove kvalifikovanosti i podobnosti za ulogu izabranog lidera nacije. To je naročito vidljivo tokom pandemije, kada Tramp u svojim objavama za činjenicu da Amerika ima najveći broj žrtava Covid-19 zaraze (više od 100.000) okrivljuje svog prethodnika, guvernere saveznih država koji su iz Demokratske partije, Kinu i sve druge, ne prihvatajući pritom nikakvu odgovornost, ali preuzimajući sve zasluge.

Sa druge strane, kako to uočava liberalni nedeljnik Njujorker, Trampovi tvitovi su od samog početka njegove administracije “obaveštajno blago na izvolte” – i “vodič kroz njegove opsesije i namere” u realnom vremenu.

 

PUČ U NOVEMBRU

Nadgornjavanje s Tviterom je, međutim, kad se sve uzme u obzir, konflikt dve strane koje su međusobno zavisne jedna od druge. Svoj “rat” s Tviterom Tramp, naime, ne može da vodi bez Tvitera kao sredstva komunikacije, a korporacija Tviter svakako nije rada da se odrekne korisnika sa 80 miliona sledbenika, predsednika najveće svetske sile, koji je u nekoliko mahova emitovao po više od stotinu tvitova dnevno! U tom kontekstu njihov sukob liči na partiju pokera čiji ishod odlučuje onaj ko prvi trepne.

Čovek koji pruža podršku predsedniku Trampu na ulicama Mejna. Foto: Beta/AP Photo/Robert F. Bukaty

Trampova uredba o preispitivanju gorepomenute odredbe zakona o (ne)odgovornosti društvenih mreža za sadržaje koje generišu korisnici na dugom je štapu i procedura eventualnih izmena ne može da se završi ove godine. Ali u predizbornim neizvesnostima dobrodošla je i prazna puška.

Tramp je ipak specijalni tviteraš kome se kroz prste, čak i uz navedene “incidente”, gleda više nego bilo kome drugom. Nijedan od njegovih tvitova dosad nije izbrisan, što je pogodnost koju ne uživaju drugi šefovi država ili vlada. Podsetimo se, uostalom, Tviterovog aprilskog udara na SNS, kada je uklonjeno 8.558 naloga iz Srbije povezanih sa strankom predsednika Vučića, koji su okarakterisani kao “koordinisana aktivnost” i “pokušaj podrivanja javnog govora u neskladu s pravilima i politikom korporacije”. Izbrisani su takođe, zbog spornih podataka u njima, i neki tvitovi brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, kao i venecuelanskog mu kolege Nikolasa Madura.

Pojedini američki mediji (oni koje Tramp u svojim tvitovima naziva “neprijateljima naroda”) u ovom zapletu vide, međutim, nešto mnogo ozbiljnije i politički opasnije.

Reč je o pomenutim tvitovima kojima se glasanje poštom unapred i bez ikakvih dokaza proglašava izbornom prevarom. Kolumnista Njujork tajmsa Rodžer Koen, navodeći u svojoj kolumni od 29. aprila podatke iz najnovije knjige kolega iz Vašington posta o rastućem broju Trampovih netačnih tvrdnji, “alternativnih činjenica” i golih laži – u prve tri godine u proseku 15 dnevno – postavlja pitanje koje je po njegovom mišljenju “ključ opstanka američke demokratije” – hoće li Tramp prihvatiti ishod novembarskih izbora ako na njima Džo Bajden odnese tesnu pobedu?

Ovo pitanje je neizbežno, prema Koenu, pošto predsednik unapred osporava glasanja poštom, što je jedini način iskazivanja volje birača u pet saveznih država, među kojima su i Vašington, Oregon i Kolorado, dok se u Kaliforniji glasački listići poštom dostavljaju i potom vraćaju biračkim odborima svima koji to zatraže. U 17 država od birača se zahteva da pokažu valjan razlog zašto ne mogu da glasaju dolaskom na biračko mesto. Istraživanje uglednog Pju instituta pokazalo je pak da bi 66 odsto Amerikanaca nerado izašlo na biračko mesto dok traje pandemija.

Koenov redakcijski kolega Reid Epstajn takođe ne isključuje ideju Trampovog “puča” u novembru – prema njegovom scenariju, Trampova administracije će, osim osporavanja poštanskih glasova, na razne načine, uključujući tu dezinformacije preko desničarskih sajtova i društvenih mreža, kao i proglašavanjem vanrednog stanja sa zabranom okupljanja, nastojati da oteža ili sasvim onemogući izlazak Bajdenovih pristalica na birališta u urbanim centrima za izborni ishod ključnih država, a ne isključuje se ni podizanje krivične optužnice protiv Bajdena u završnoj fazi kampanje…

Sve ovo najverovatnije nije realno, ali samim tim što se o tome govori i piše, nije ni nemoguće. “Donald Tramp nam još od 2016. pokazuje da je uvek spreman da žrtvuje naše osnovne političke norme za svoje lične i političke interese”, izjavio je Bob Bauer, advokat Bajdenove kampanje. Nije, uostalom, donedavno bilo zamislivo ni da predsednik SAD, republikanac, promoviše tvit sa video-porukom u kojoj se kaže da je “samo mrtav demokrata dobar demokrata” – a to se upravo dogodilo.

Tehnološka korporacija sa sedištem u San Francisku, Kalifornija (tradicionalno uporište Demokratske partije), obeležila je dve objave svog najaktivnijeg i najkontroverznijeg korisnika kao “obmanjujuće”, a treću kao “društveno nepoželjnu” jer “podstiče na nasilje”

Tekst je prenet iz Novog magazina.