INFANT: Impresivan pogled na pozorišnu Evropu

Pripremio: Dragan Stošić, Novi magazin

Pozorišni Real Madrid otvoriće ovogodišnji, 49. Festival alternativnog i novog teatra – INFANT, koji se održava od 10. do 13. septembra na scenama Srpskog narodnog pozorišta, najavili su organizatori, dodajući da će, uz fascinantnu bečku Gospođicu Juliju, novosadska publika, pre beogradskog Bitefa, videti rad Žige Divjaka, nove teatarske zverke koja je uzburkala pozorišnu Sloveniju. U Novi Sad stiže i nadaleko čuveno Nacionalno pozorište Mađarske sa hvaljenim Vojcekom, a festival zaokružuje Kafka Machine novosadskog SNP.

Jedno od najvažnijih svetskih pozorišta, bečki Burg teatar, fascinantnom predstavom Gospođica Julija Augusta Strindberga u režiji Mateje Koležnik, sa glumcima koji pomeraju poimanje glumačkog zanata i talenta, otvoriće 10. septembra, u 18 sati na Sceni Jovan Đorđević, 49. INFANT. Gospođica Julija novija je produkcija ovog teatra, premijerno izvedena prošle godine.

UMETNIČKI MASTER KLAS: Remek-delo Augusta Strindberga deo je pozorišnog alfabeta koji priželjkuje svaki glumac. Izvedbom ove predstave, glumci Burg teatra pomeraju granice poimanja glume i glumačkog talenta, posvećenosti, koncentrisanosti, scenske sveprisutnosti. Svedena scenografija, pronicljivo i precizno postavljeno svetlo doprinose raskošnoj jednostavnosti ove izuzetne predstave. Glumački i umetnički master klas kakav se ne sme propustiti. Rediteljka Koležnik kaže da je u pitanju priča o dva izgubljena bića – gospodarici i slugi, koji jedne vrele ivanjske noći imaju glupi seks, a onda moraju da preuzmu odgovornost za svoje postupke – ispostaviće se – kobne…

Dan kasnije, Nacionalno pozorište Mađarske (Nemzeti Szinhaz iz Budimpešte) dolazi sa svojim – među mađarskom kritikom – hvaljenim Vojcekom Georga Bihnera i plejadom izuzetnih mladih glumaca koje je svojim provokativnim rediteljskim konceptom okupio reditelj Atila Vidnjanski, mlađi. Publika (koja sedi na sceni Jovan Đorđević) će ih videti od 20 sati.

Vojcek u režiji Atile Vidnjanskog, mlađeg, reditelja, a inače i glumca, apsolutni je hit u mađarskoj prestonici. I to ne samo zato što koristi snažne i uzbudljive zvučne i svetlosne efekte. Ovo je jedna od retkih predstava u kojoj su u redovima ispred blagajne mahom mladi ljudi. Za razliku od čuvenih adaptacija Vojceka (Vernera Herzoga, Janoša Sasa, Jožefa Nađa, ili Roberta Vilsona), te sumornog tona u kojem se obično postavlja taj tekst, ovaj peštanski odiše bizarnom svežinom. Autori, sve mladi ljudi, kažu da su želeli da naprave predstavu nalik klipu „jer njihova generacija više ne živi na osnovu iskustva stvarnosti, već tragove remedijalizovanog sveta (internet, TV, radio) smatra svojom stvarnošću“. U tome je ogromna opasnost, jer dok pop kultura, filmovi o superherojima i TV emisije prožimaju naše živote, mi smo izgubljeni u susretu sa stvarnošću. U ovoj neupućenosti leži prava drama ovog Vojceka, smatraju kreatori predstave.

Žiga Divjak, novo pozorišno lice kad govorimo o Srbiji, a već neko vreme apsolutna pozorišna zvezda u Sloveniji, koji je svojom estetikom pretumbao pozorišnu abecedu Slovenije, u tandemu sa dramskom spisateljicom Katarinom Morano, koja teme koje nas se i te kako tiču otvara na jedan posve jedinstven način, u Mestnom gledališču ljubljanskom napravio je predstavu Talog, za koju vrlo oštra slovenačka kritika kaže da se ne sme propustiti. Publika će to moći da proveri 12. septembra na sceni Jovan Đorđević od 20 sati.

Predstava Talog istražuje ono što će ostati za nama, kad nas jednom više ne bude. Nešto će možda stati u kutije, ali šta ćemo s onim što se ne može nikuda pospremiti, s onim što smo nasledili, što je prebačeno na nas, s onim što će oni, koji ostaju, nositi sa sobom? Šta je to što ostaje, kad na kraju života, usmerenog isključivo u budućnost, te budućnosti nestane? I kad tako generaciju za generacijom samo žurimo i žurimo, šta će zapravo ostati onoj poslednjoj generaciji, koja neće imati nikome više ništa dobro da ostavi?

Finale ovogodišnjeg Festivala zaokružiće 13. septembra domaće snage – SNP u kojem je reditelj Veljko Mićunović, u predstavi Kafka Machine, promišljao Franca Kafku. Kako je to učinio moći će da se vidi na sceni Pera Dobrinović od 20 sati.

Živimo u doba lakog pristajanja. Krijemo se iza lažnih identiteta. Pretvorili smo se u profile na društvenim mrežama. Iluzije su potrošene. Ideologije su zloupotrebljene. Krećemo se u svetu koji je crn, jednostavan, surov, a apsurdno duhovit… Kritika sistema (koji je ujedno i najveći antagonista u svim Kafkinim delima) postaje jasna onda kad se otkrije da baš ta mašina koja nas melje ipak ne može da funkcioniše bez nas. Kafka je vešto uočavao probleme sa kojima se suočava običan čovek u svakodnevnom životu i stvarao nadrealan svet koji funkcioniše po nadrealnim pravilima. Tu se do danas ništa nije promenilo i taj paradoks stvara ogromnu tenziju u svim njegovim delima, čak i u onim nedovršenim u kojima se njegovi junaci nalaze u stalnom unutrašnjem konfliktu i intenzivnoj borbi protiv neke više sile koja ih nadilazi, a koja je stalno prisutna. O svemu tome govori ova predstava SNP.

IGRANJE NA VELIKO: „Poslednjih godina događaji oko nas su toliko intenzivni da sve što radimo dobija poseban istorijski značaj. Najverovatnije da su korona i rat doprineli osećaju da sve što stvaramo dobija drugačiju težinu. U tom smislu, i ovogodišnji INFANT postaje deo tog istorijskog trenutka. Razmišljajući o selekciji i pristupu odlučili smo se da, umesto na sigurno, igramo na veliko. Zadali smo sebi zadatak koji nije nimalo jednostavan: dovesti velike produkcije i velika pozorišta. Hteli smo da pokažemo da i u ovim istorijskim trenucima možemo organizovati gostovanja koja će se pamtiti ne samo po kvalitetu, već i po stvaranju mitova”, objašnjava svoju selekciju za 49. INFANT reditelj Aleksandar Popovski.

„Mit je priča o nečemu što je zauvek obeležilo neko vreme, prostor, ljude. Mit je onaj sastojak koji neku hranu napravi drugačijom od ostale, mit učini da jedno vreme pamtimo baš po nekoj određenoj muzici u moru raznih drugih. Tokom prošlog veka osvajali smo neosvojive slobode. Na svim poljima. Osvajala se nacionalna sloboda, građanska sloboda, prava žena, prava manjina, prava obespravljenih, prava da nema gladnih i siromašnih, demokratska prava… I sve se činilo da nam to pripada i u 21. stoleću. Ono što nam je pokazalo prvih dvadesetak godina novog veka je da u ovom stoleću moramo naučiti da sačuvamo sve slobode koje smo osvojili. Sloboda je nešto što moramo odbraniti. Kao što jedan pesnik jednom reče: Sloboda nije božje sjeme, pa da ti ga neko daje“, podseća Popovski koji objašnjava da je glavnu inspiraciju za ovogodišnji INFANT našao između pojmova mit i sloboda. „Dati festivalu nešto posebno, unikatno, mitološki jedinstveno. Postaviti festival na tragu odbrane pozorišnog jezika i umetnosti. Izbeći zamku aktuelizacije po svaku cenu i držati pozorišni kurs i jezik“, to je bila selektorova ideja.

Popovski priznaje da je u svojoj selekciji bio krajnje subjektivan – u odnosu na autore i pozorišta koje je izabrao. „Već duže vreme pratim događaje u dva grada koja su nam jako blizu i u kojima pozorišna kultura ima posebno visoko mesto. To su Beč i Budimpešta”, kaže, dodajući da je reč o dva pozorišta sa fantastičnom tradicijom i velikom produkcijom: Burg teatar iz Beča i Nemzeti Szinhaz iz Budimpešte. „Prvo smo krenuli iz najteže i skoro nemoguće misije – Burg teatar. Dolazi nam Strindbergova Gospođica Julija u režiji Mateje Koležnik. Mateja ima posebnu poetiku i mislim da INFANT ovom predstavom dobija prozor u svet vrhunskog bečkog pozorišta. Što se tiče, Nacionalnog mađarskog pozorišta, njihov kvalitet video sam vlastitim očima. To je ansambl u fantastičnoj formi, njihove predstave su veoma uzbudljive i divlje. Dolaze nam sa Vojcekom, po Bihnerovom tekstu u režiji Atile Vidnjaskog, mlađeg. U predstavi igraju najbolji mladi glumci ovog teatra”, pojašnjava Popovski.

NOVE GENERACIJE AUTENTIČNOG RUKOPISA: Slovenija u ovom trenutku ima sasvim novu generaciju autora koji na scenu donose jako autentičan rukopis. Posebno mesto među njima zauzima reditelj Žiga Divjak i dramska spisateljica Katarina Morano. Ovaj tandem ima iza sebe već nekoliko izuzetnih projekata, a predstava Usedline (Talog) njihova je poslednja u nizu. Dolazi iz Mestnog gledališča ljubljanskog koje u poslednje vreme nastoji da promoviše mlade autore. „U kombinaciji ova tri grada, čini mi se da Novi Sad i SNP sa predstavom Kafka Machine, u režiji Veljka Mićunovića, imaju šta da nam ispričaju sa scene. Postaviti Kafku u pozorištu, obuhvatiti više dela u kojima je zajednički junak u neskladu sa društvom i od toga napraviti predstavu koja je uzbudljiva i razumljiva gledaocima, veliki je izazov“, misli Popovski.

U pratećem programu ovogodišnjeg Festivala predviđeno je javno čitanje najnovije drame Dejana Dukovskog – Poslednji balkanski vampir, nastale u vremenu kad se govori o tome kako su se neke stvari povampirile u ovdašnjim društvima. „Reč je zapravo o jednoj satiričnoj mitološkoj tragediji”, precizira selektor koji najavljuje da publiku čeka snažan festival i susret sa autorima koji svojim radom ostavljaju poseban pečat na ovo vreme. A, za njihov dolazak u Novi Sad uveliko je zaslužna i direktorka festivala Tijana Delić, napominje selektor.

O najboljima na 49. Festivalu alternativnog i novog teatra odlučivaće žiri u kojem su višestruko nagrađivani hrvatski glumac Ozren Grabarić, ovdašnja rediteljska zvezda u usponu Sonja Petrović i mlada dramaturškinja Nikolina Đukanović.

Čuda se događaju, ali treba ih prepoznati

Ambijentalni festival Novi Tvrđava Teatar biće održan deveti put po redu, od 1. do 7. septembra u Vili Stanković u Čortanovcima, pod sloganom Čuda se događaju, ali treba ih prepoznati. Sve predstave počinju u 20 sati, a u slučaju kiše sele se na scenu Novosadskog pozorišta / Újvidéki Színház. Organizatori su obezbedili prevoz iz Beograda (autobus polazi u 18.30 ispred Pete beogradske gimnazije) i Novog Sada (polazak u 19 sa autobuske okretnice kod hotela Centar) do Čortanovaca i natrag (pola sata nakon završetka predstave).

Na otvorenoj sceni ispred Vile Stanković, od 1. do 7. septembra smenjivaće se ansambli pozorišta iz regiona, kao i iz Novog Sada i Beograda. Festival počinje 1. septembra gostovanjem Makedonskog narodnog pozorišta sa novom postavkom Ibzenovog komada Neprijatelj naroda u režiji Nine Nikolić, sa Nikolom Ristanovskim u naslovnoj ulozi. U takmičarskoj konkurenciji je i nova premijera po delu poznatog italijankog pisca Lorenca Maronea – Sitnice koje život znače u režiji Andreja Nosova, rađena u koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu, Beo Art produkcije i Centra za kulturu Tivat – 2. septembra. Predstava po komadu makedonskog dramskog pisca Rusomira Bogdanovskog – Čudo svetog Georgija, biće izvedena 3. septembra. Režiju potpisuje Nikola Zavišić, a rađena je u koprodukciji tri pozorišta iz Plevne (Bugarska), Arada (Rumunija) i Niša (Srbija). Iz sarajevskog Narodnog pozorišta, na Festival 4. septembra stiže moderna, furiozno zaoštrena predstava mladih glumaca pod naslovom Umjetnik u gladovanju, koju je, prema motivima i fragmentima iz života, dela, pisama i dnevnika književnika Franca Kafke, režirao Alena Šimića. Novosadsko Srpsko narodno pozorište izvešće 5. septembra predstavu Kafka Machine u režiji Veljka Mićunovića. Poslednjeg dana festivala, 6. septembra, u čast nagrađenih, van konkurencije, predstaviće se glumci pozorišta Portal FSU iz Beograda, koji će izvesti adaptaciju komada Banović Strahinja Borislava Mihajlovića Mihiza, pod naslovom Ljubav i krivica u režiji Vide Ognjenović.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.