Dimitrije Boarov: Ruska nafta

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Vidim preko interneta da cene sirove nafte na svetskom tržištu poslednjih meseci stalno osciluju, uglavnom između 75 i 80 dolara za barel. Te stalne oscilacije posmatrači objašnjavaju različitim signalima u vezi sa svetskom privrednom konjunkturom, vrludanjem deviznog kursa američkog dolara, sukobima između Rusije i Saudijske Arabije u OPEC plusu u pogledu stepena sužavanja proizvodnje nafte (to jest dnevne ponude), ali i vestima da se „ograničenje“ cene nafte iz ruskih izvora (na 60 dolara po barelu) kao vid posebnih sankcija zbog Putinovog rata protiv Ukrajine – zapravo ne poštuje, jer se prihodi Moskve od izvoza nafte ovog proleća gotovo ne smanjuju. S tim u vezi, kao eventualni glavni „prekršioci“ ovih sankcija iz Evrope spominju se Mađarska, Grčka i Kipar. Mađarska zbog „izuzeća“ od sankcija koje joj je odobrila Evropska unija (jer nema izlaz na more pa mora da se snabdeva u znatnoj meri i preko ruskog naftovoda Družba), a Grčka i Kipar zbog toga što imaju veliku flotu tankera pod ruskim zakupom ili u drugim vrstama poslovnog aranžmana. Prema analizi specijalizovane agencije iz Helsinkija (CREA), mere limitiranja cene ruske nafte mogle bi biti efikasnije ako bi se plafon cene (koji je prihvaćen i na samitu G-7 zemalja) oborio čak na 30 dolara za barel (cena proizvodnje je u Rusiji, navodno, oko 15 dolara za barel), ali mnogi smatraju da bi se tako motiv za „šverc“ samo uvećao.

Što se Srbije tiče, ove rasprave oko sankcija prema ruskoj nafti, nemaju drugi efekat osim što „racionalizuju“ pripreme za eventualnu gradnju naftovoda do mađarske mreže cevovoda. Možda je ideja da se Srbiji tako omogući snabdevanje ruskom sirovom naftom preko „prijateljske zemlje sa severa“, a ne preko hrvatskog Janafa. Tu niko ne pita koliko bi nas koštala „Orbanova taksa“, koju smo, kad je bio gas u pitanju, psovali toliko godina,

Da Vučić i naša vlada, pa i njeno najnovije ministarstvo energetike, imaju neki „strah“ od ruske ljutnje, otkrivaju i neke opozicione stranke. Naime, ovih dana je u ime SSP-a, Dušan Nikezić izjavio da Ministarstvo finansija Srbije nije NIS-u naplatilo porez na ekstra profit od 300 miliona evra i nije uzela dividendu po osnovu državnog suvlasništva u toj kompaniji od 238 miliona evra, a nije naplatilo ni 111 miliona evra za male akcionare. Tako je Srbija postala jedina zemlja u Evropi koja Rusima ne naplaćuje porez na ekstra profit, pa je NIS-u omogućila prošle godine profit od 600 miliona evra. Mnogo je to za siromašnu Srbiju, čak i ako je to „sestrinski ustupak“.

Za kraj ovoga maja bilo je najavljeno da će Ministarstvo energetike izaći u javnost sa okvirnim planom dugoročnog ulaganja u ovoj oblasti – ali se taj mesec bliži kraju, a spomenuti plan još nismo videli. Naravno da Vlada Srbije ima ovih sedmica i većih, čisto političkih briga, ali to ne znači da se krupne odluke u energetici mogu u nedogled odlagati. Zbog odlaganja smo i došli u situaciju da od energetski navodno bezbedne zemlje dođemo u situaciju da moramo da uvozimo čak i struju posle svake havarije u EPS-u. Dalje oklevanje u odlučivanju može biti još opasnije, a pogrešna orijentacija još skuplja.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.