Dimitrije Boarov: Katastrofični scenariji
Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin
Kad neko ovlaš baci pogled na napise najvećeg dela naše štampe o tekućim ekonomskim kretanjima u svetu može steći utisak da smo na pragu globalne privredne katastrofe. Po tim napisima ispada da samo Kina i dalje ekonomski ide napred i da samo u Rusiji i Srbiji vladaju stabilnost snabdevanja i spokoj građana u pogledu očuvanja životnog standarda, dok sve ostale države tonu u recesiju i beznađe.
Tom utisku aromu dodaju i izveštaji sa nedavnog prolećnog zasedanja zajedničke skupštine Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Tamo je šefica MMF-a, Kristalina Georgijeva, iznela upozorenja da svetu preti „globalna recesija“, a „inflacija ostaje stalni problem nakon napada Rusije na Ukrajinu“. Georgijeva je čak osporila i sigurnost napretka Kine, govoreći o tamošnjim problemima na stambenom tržištu gde cene idu gore-dole sa neizvesnom perspektivom. Ne sporeći potrebu borbe protiv inflacije i višim kamatnim stopama, ona je iznela procenu MMF-a da u narednih pet godina treba očekivati mali privredni rast u svetu (manji od tri odsto u ovoj godini), jer u devet desetina industrijskih zemalja privredna aktivnost usporava, a crnu sliku samo malo poboljšavaju stope rasta u Kini i Indiji.
Katastrofična privredna predviđanja uvećavaju i razglabanja o navodnoj „propasti dolara“ kao vodeće svetske valute, koja su se iz Moskve proširila i u neke druge političke centre, posebno u takozvanim BRIKS zemljama. Tek nekoliko „barter aranžmana“ između Indije i Rusije, te Indije i Kine (sa konačnim plaćanjem ne u dolarima nego u juanima) dali su, na primer, ideju i brazilskom predsedniku Luli da ovih dana u Pekingu govori o izbegavanju dolara kao dominantne valute. Ta izjava dolazi u trenutku kada paritet dolara prema pet vodećih svetskih valuta pada, jer navodno pada poverenje u američki bankarski sistem i, opet navodno, očekuje se obustava stalnog antiinflacionog povećanja osnovnih kamata u Vašingtonu. Svim tim glasinama, dakako, usprotivila se američka ministarka finansija Dženet Jelen, tvrdeći da za te procene nema dokaza u američkim pokazateljima snažne konjunkture.
U Evropi će se narednih dana možda govoriti o novom „raspadu savezništva“ između Ukrajine i centralnoevropskih država (Poljske, Mađarske i Slovačke, kojima će se možda pridružiti i Bugarska, a možda i još neke druge države), iz prilično neočekivanog razloga – pritiska jeftine ukrajinske pšenice i drugih poljoprivrednih proizvoda na njihova tržišta. Pošto je prethodno inflacioni talas i u spomenutim državama obrazlagan visokim povećanjem cena hrane, sada se iste te države bune što bi uvoz hrane iz Ukrajine (posebno pšenice) mogao oboriti cene na unutrašnjim tržištima i smanjiti zaradu „nacionalnog seljaštva“. Istine radi, treba primetiti da je strahovita suša 2022. godine nanela velike gubitke državama sa značajnom poljoprivrednom proizvodnjom, pa su seljaci ove sezone očekivali da „izvade štetu“. Međutim, Rusi su sada zaprečili ukrajinski izvoz preko Crnog mora, pa on zapljuskuje i Centralnu Evropu na eventualnom kretanju ka Africi. No, nije reč samo o pšenici, nego o hrani u celini, pa se razumevanje za ukrajinsku odbranu od Rusije očigledno hladi. Jer u ekonomiji glavno mesto uvek ima „vrlina sebičnosti“.
Svetska privredna scena je očigledno uzburkana, ali treba primetiti da taj okean interesa nikad i nije miran, niti je ikad bio miran. No, još smo daleko od nekakve katastrofe s kojom nas plaše mediji i protivnici menjanja zatečenog stanja.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
